Srpska dijaspora | Vesti iz dijaspore i o dijaspori

Među gotovo 45.000 dosadašnjih polaznika programa Istraživačke stanice Petnica, jedinstvene naučnoistraživačke ustanove u Evropi, tek sada jedan od njih - Lazar Krstić ima priliku da zauzme važno mesto u državnom vrhu. Potencijalni ministar finansija još pre sedam godina se, dok je studirao na Jejlu, nudio da volontira u Vladi, ali ga iz Beograda tada nisu udostojili ni odgovora. Mnogi od petničara u međuvremenu su izgradili ili grade uspešne karijere u inostranstvu od arheologije i antropologije, preko medicine do astrofizike, ali država i dalje nema plan kako da ove ljude, ali i najbolje studente završnih godina domaćih fakulteta, angažuje na poslovima od kojih bi Srbiji imala koristi. Radivoje Mitrović, državni sekretar...

Postovana redakcijo, ideja osnivanja srpskog lobija u Nemackoj naisla je na interesovanje i odobravanje mnogih meni poznatih aktivista i klubova u Rhein-Main-skoj oblasti, gde takodje postoji "zajednica srpskih i jugoslvenskih udruzenja" u Frankfurtu, koja se vec odavno ugasila. Koliko mi je poznato postoji jos nekoliko slicnih saveza u Nemackoj, koji nose ime sveukupnih srpskih predstavnika u Nemackoj. Medjutim u nemackoj javnosti nikada nisam cula za ove predstavnike srpskog naroda u Nemackoj. Vecina njih se bave sami sa sobom i problemima unutar njihovih udruzenja, sto takodje smatram potrebnim. Ono sto mi nemamo je lobi sa uglednim intelektualcima eventualno sa nemackim drzavljanstvom, koji...

Za pomoć od 100 evra prijavilo se ili je već primilo oko šest miliona građana, a među njima je između 500.000 do milion onih koji žive i rade u inostranstvu. Koliko tačno, nije lako utvrditi jer ni stručnjaci nisu saglasni oko broja ljudi koji imaju državljanstvo Srbije i prebivalište ovde, a rade i žive van zemlje. Različite procene potiču i od toga što mnogi rade samo povremeno u inostranstvu, nemaju stalne dozvole a u računicu se ubacuju i oni sa dvojnim državljanstvom koji borave u Srbiji. Spisak još nije konačan jer prijavljivanje traje do 5. juna, ali se verovatno brojevi neće...

Pitanje o etničkoj pripadnosti spada u kategoriju izrazito ličnih pitanja u popisu stanovništva. Subjektivnost u odgovaranju otežava naučnu objektivnost prilikom analize, a nosi u sebi niz otvorenih pitanja. Sve veće neizjašnjavanje stanovništa umnogome kompikuje posao istraživačima.  Neko se izjašnjava kao eskim, neko kao nigerijac, šveđanin kosovar na to ima pravo," jer, može im se". O ovome se raspravlja na široko, ali i  svakodnevno uz kaficu, pivo i grickalice gledajući fudbal na Tv. Značaj ovog pitanja se u prilikom popisa u Srbiji i svetu dosta menjao uzimajući u obzir gore navedeno. Evo kako su Srbi, Hrvati i Albanci rapoređeni po svetu: Ukupan broj Srba u svetu i kod nas...

Marko Lopušina je rođen 1951. godine u Raški. Završio osnovnu školu, Gimanziju u Brusu i Fakultet političkih nauka u Beogradu. Savetnik u Matici iseljenika Srbije, saradnik Večernjih novosti, Ilustrovane politike, Srpskog instituta u Vašingtonu, dopisnik magazina Ogledalo iz Čikaga, Srpskog glasa iz Melburna i Štajerskih novica iz Maribora. Autor je pedesetak knjiga o iseljenicima, obaveštajnim službama, tajnoj diplomatiji i delinkvenciji. Posebno je istraživao srpsku dijasporu, emigraciju, iseljeništvo i napisao dela Srbi u Rusiji, Srbi u Americi, Srbi u Istočnoj Evropi, prvu Encikolpediju srpske dijaspore i još šest knjiga o srpskom narodu u rasejanju kao neraskidivom delu srpskog nacionalnog bića. Nagrade i...