Spec. oftalmolog dr Vladimir Petrović: Mikrohirurgija oka, umetnost i veština na granici vidljivog i mogućeg

Oftalmolog dr Vladimir Petrovic spec. oftalmohirurg

Najčešći uzrok privremenog slepila na svetu je pojava katarakte koja se ne smatra bolešću već gotovo uobičajnom posledicom starenja. Istraživanja  potvrdjuju da medju starijim od pedeset godina u svetu, čak 70 posto  ima taj problem. Osim katarakte, u česte uzroke nedostatka vida  ubrajaju se :  glaukom, dijabetička retinopatija i degenerativne bolesti oka.

Nezavisno od  etiologije  nastanka poremećaja vida, za lekare Beogradskog Oftamološkog Centra gotovo da  nema  nerešivih  problema. U pitanju je novi koncept oftalmološke klinike koja se prostire na preko 800m2 u centru Beograda,u kojoj se obavljaju najsavremenije dijagnostičke i hirurške procedure. Tim lekara  formiran je od najeminentnijih stručnjaka  sa internacionalnim iskustvom koji su potekli iz istaknutih univerzitetskih centara prestonice.

– Obavljamo najkompleksniju hirurgiju prednjeg segmenta oka,najsloženije operacije katarakte sa ugradnjom svih savremenih vrsta intraokularnih sočiva,estetske i funkcionalne korekcije kapaka. Ispravljamo komplikacije  ranijih zahvata i rešavamo  najizazovnije  situacije  kod pacijenata koji nisu mogli u drugim medicinskim ustanovama  da budu adekvatno zbrinuti.  Često nam se za pomoć obraćaju pacijenti koji su obišli nekoliko klinika i bili odbijeni,koji su zbog visokog operativnog rizika bili preusmeravani na druge ustanove i izgubili  skoro svaku nadu u izlečenje, odgovara  ljubazno  spec. oftalmohirurg dr Vladimir Petrović,  pionir u oblasti refraktivne hirurgije sočiva uz implantaciju multifokalnih, trifokalnih i EDOF sočiva i jedan od najvećih imena domaće oftalmohirurgije.  Dr Vladimir Petrović  je na čelu  klinike, zajedno sa Doc. dr sc. med. Markom Kontićem-vodećim stručnjakom na polju hirurgije i lečenja glaukoma kao i kombinovane hirurgije glaukoma i katarakte u istom hirurškom aktu.  Dr Kontić je stručnjak svetskog glasa  i jedinstvenih  hirurških   dostignuća,  član  Američke oftalmološke akademije i autor nekoliko desetina naučnih  radova, objavljenih u domaćim i stranim  časopisima.

Kao  klinika koja zadovoljava najviše oftamološke standarde, Beogradski oftamološki centar je potpisnik  ugovora sa  Republičkim  fondom  zdravstvenog osiguranja (RFZO)  o hiruškom zbrinjivanju  obolelih od katarkte, o trošku države. A jedne subote u mesecu, gradjani u ovoj klinici mogu dobiti  i besplatan pregled vida.

U razgovoru sa dr Kontićem saznajemo koliko su zapravo složene i teške, kombinovane operativne procedure glaukoma i katarakte u istom hirurškom aktu kao i sekundarne operacije u kojima se dokazao na domaćem i svetskom nivou. U pitanju su  kompleksne patologije   tzv. udruženih bolesti katarakte sa glaukomom,uzanog ili otvorenog komornog ugla, katarakti na terenu prethodno operisanih ablacija mrežnjače ( stanje odlubljene mrežnjače). Zatim katarakte sa pseudoeksfolijativnim sindromom za koju se smatra da predstavlja jednu od najtežih i najzahtevnijih hirurških veština,  uveitične katarakte, urodjene anomalije (koloboma) gde genetskim defektom  nedostaje deo tkiva sočiva…

Kao najnovija specijalna očna bolnica vrlo brzo su se pozicionirali u sam vrh oftalmoloških ustanova u regionu,  sa velikim brojem pacijenata koji dolaze  iz unutrašnjosti Srbije  i država u okruženju ( ponajviše BiH, Crne Gore, Makedonije, Bugarske, Austrije).

Ima slabovide dece   koja sede na udaljenosti od pet metara od ekrana, ne naginju se ka ekranu i ne znaju da se požale  da na jednom oku ne vide dobro.  S tim  žive od rodjenja,  ne znaju za bolje,  drugačije.  Problem slabovidosti kod dece se rešava otkrivanjem  u najranijem uzrastu.  Upravo da bi se terapijom započelo  u  uzrastu deteta od 3 godine, kada je lečenje najefikasnije.

Kompleksni zahvati  izvode se   u prijatnoj, neusiljenoj  atmosferi,  uz  neposredan odnos,    ljubaznost  i izuzetnu  posvećenost  lekarskog tima. Sa ponosom ističu da teže usavršavanju najelitnijeg oftalmološkog centra sa prestoničkim,beogradskim pečatom.

Intervencije u ovoj klinici  obavljaju se primenom najnovijih tehnologija i hirurških tehnika : od  klasičnih hirurških, laserskih, radiotalasnih i ultrazvučnih operacija  oka, do  estetskih i funkcionalnih  intervencija  kapaka i suznih puteva.  Najsavremenije  terapijske metode  praćene su i najnovijom dijagnostičkom aparaturom.  Napominju,  da razvoj  tehnika i  tehnologija  u ovoj oblasti napreduje neverovatnom brzinom,a ukoliko se na mesečnom nivou ne uvode inovacije u radu, gubi se korak sa svetom.

Beogradski Oftalmološki Centar

Dr  Vladimir Petrović  je radio na Vojno medicinskoj akademiji (VMA), usavršavao se u Austriji, Švajcarskoj i Indiji a afirmaciju kod stručne i šire javnosti stekao je obavljajući najkompleksnije operacije katarakte.

Znanja  je sticao u Srbiji –radeći sa najeminentnijim stručnjacima ( dr Vladom  Draganićem, dr Borom Mitrovićem, prof dr Sinišom Avramovićem).  Potom i u Austriji, na akademiji u Šruncu u kojoj se okupljaju najpoznatiji  evropski i svetski hirurzi za kataraktu.  Najčuveniji  je prof.dr Suhas Haldipurkar iz Indije,  kome dr Petrović po sopstvenom priznanju, danas duguje najveću zahvalnost.Dr Petrović je u više navrata bio njegov gost na usavršavanjima  na kojima su se izučavale  najnaprednije tehnike ultrazvučne hirurgije katarakte. I danas održavaju izuzetno bliske prijateljske, porodične i kolegijalne odnose.

Šta je katarakta, koliko je prisutna  i kako se leči- uklanja ?

Katarakta je stanje zamućenosti prirodnog ljudskog sočiva i  najčešći uzrok privremenog slepila, u svetu. Smatra se privremenim, jer smetnje sa vidnom oštrinom nestaju onog trenutka kada se katarakta operacijom ukloni. U svetu se radi na biološkim lekovima kojima bi trebalo postići usporavanje prirodnog starenja ljudskog sočiva a samim tim i njegovog zamućenja. Ali je hirurgija  trenutno jedini lek, jedini način kojim se može ukloniti katarakta.

Kada je optimalno primeniti hururgiju?   

Ranije je postojalo uvreženo mišljenje da katarakta treba da sazri kako bi se obavila operacija. To je podrazumevalo da pacijentu vidna sposobnost treba da se spusti na ispod 20 % a onda se podvrgava najčešće primenjivanoj klasičnoj hirurgiji katarakte u kojoj se oko zasecalo skalpelom i seklo hirurškim makazicama. U mnogim bolnicama po unutrašnjosti Srbije ova procedura je, na žalost i dalje zastupljena.  Smatramo takav pristup  apsolutno pogrešnim i savetujemo pacijentima da kataraktu operišu čim se dijagnostikuje.

Radimo sve vrste estetskih korekcija u predelu očiju, funkcionalnih i estetskih oštećenja kapaka i suznih puteva. Takođe korekciju kapaka čiji je položaj nepravilan, koji su izvrnuti ka spolja ili ka unutra,višak kože gornjih kapaka, podočnjake i bradavičaste izrasline koje naružuju izgled pacijenata.

Kažete  da su današnje tehnike  neinvazivne  i  pouzdane ?

U upotrebi su  ultrazvučni mikropulsni talasi koji  emulzifikuju i rastvaraju  sočivo. Ukoliko sočivo nije izrazito tvrdo, koriste se ultrazvučni talasi izuzetno male energije, što je za oko dobro. Ako se  katarakta ranije otkrije,  to je  bezbedije operisati je, zato kažemo da je za kataraktu važno dijagnostifikovati je  što ranije.  Čim pacijent primeti da ima  poteškoća sa dioptrijom, da se ona brzo menja,  da mu teško odredjuju dioptriju, da se pojavljuju značajne razlike i oštrini vida jednog i drugog oka,  treba uraditi  ozbiljan oftalmološki pregled, kako bi se ustanovila providnost optičkih medijuma, pre svega sočiva.

Postoji nekoliko  tipova katarkte?

Ako je ljudsko sočivo u svom centralnom delu zamućeno to zovemo nuklearnom,  ako je zamućeno  na periferiji – kortikalnom. Ako je zamućno na zadnjem polu sočiva to nazivamo subkapsularnom. Katraktu  razlikujemo  i po etiologiji nastanka:  urodjenu, mladalačku, ili starosnu koja nastaje s godinama. Može biti  posledica udarca, povrede, pa je nazivamo traumatskom. A može nastati i kao posledica udara struje, elektrošokova,zračnih terapija ili korišćenja raznih lekova. .

Smatrate da senilna katarkta nije bolest?

To je prirodan  proces starenja ljudskog sočiva, koji rešavamo za 3-10minuta.  Pacijent u sedamdesetim godinama  dobija vid kao da ima dvadeset i stiče sposobnost da se samostalno  kreće i  opslužuje.  Usavršili smo i  tehniku istovremenog uklanjanja dioptrijskih mana oka. Zato kažemo da  otklanjanje  katarakte, kao uzroka  privremenog slepila i potencijalnih problema  izazvanim  takvim stanjem,   nije  samo u dobrobiti pacijenta  već i njegove  porodice, dece, unuka.  Jer kada roditelji ne vide dobro a žive sami,  u svakom trenutku mogu da se povrede, usled pada recimo mogu da slome nogu, kuk  a to je onda problem za celu porodicu, jer zahteva vremena,  dodatnih napora  i višemesečnih angažovanja, kako bi im se pomoglo da prevaziđu tu situaciju.

Zato ističemo, da KATARAKTA NIJE PROBLEM SAMO STARIH.

Ali katarkta, može da se pojavi i u dečijem uzrastu. Zamislite radost deteta kome se ukloni  mladalačka ili urođena katarakta, pa može da se nesmetano kao i ostala deca  igra, uči, bavi sportom .

Uklanjanjem  podočnjaka ili viška kože i zatezanjem gornjih kapaka,  oči dobijaju svežinu, a lice mladost. Sitnim korekcijama u predelu očiju  se menja  fizionomija celog lica.Lice  postaje nasmejano. Pacijenti vole svoje novo lice,  novi “look”.

 Medju vašim pacijentima ima i dece?

 Na žalost, da.Najozbiljniji problem kod dece, koji nije redak je slabovidost (ambliopija), koja zapravo predstavlja nedovoljno razvijenu sposobnost mozga da formira sliku.  Oko je samo  posredni organ u ciklusu vida, koje uredjuje prelamanje  svetlosti kroz optičke medijume oka i fokusira je u centru jasnog vida –makuli ( žutoj mrlji ). Kada  normalno  prelama spoljne zrake oni se normalno fokusiraju na očno  dno, odakle se  signal svetlosti transformiše  u bioelektrični impuls koji dalje putuje  do centra u mozgu, gde se stvara slika jednog i drugog oka. Dve slike se u tom centru objedinjuju. Ukoliko postoji velika razlika u kvalitetu slike  koju mozak prima od jednog i drugog oka, mozak će automatski isključiti slabije oko, jer mu slika koju ono šalje smeta u stvaranju stereo vida. Na taj način se razvija slabovidost oka. A kada se mozgu u fazi ranog razvoja vida  ne ponudi dobra slika, mozak nikada više neće prihvatiti čak ni najbolje  iskorigovanu dioptrijsku  sliku.  Neće je prihvatiti kao objedinjenu sliku, u funkciji stereo vida.

Preporuka  roditeljima ?

Da dete sa 3 godine starosti,obavezno  vode na pregled kod dečijeg oftalmologa. Upravo da bi se rešavanjem  problema vida deteta, ukoliko problem postoji, započelo u najranijem uzrastu. Jer vid se razvija do desete godine života. Kada dete napuni sedam-osam godina, može biti kasno.

Jedina su očna bolnica u Srbiji, koja se bavi humanitarnim radom.  Sa opremom i aparatima jednom u dva meseca  obilaze južne enklave  na Kosovu i Metohiji i obavljaju besplatne preglede.  Ljudima čiji je vid značajno ugrožen organizuju dolazak i bespalatan transport do Beograda, i na svojoj  klinici  besplatno operišu.  Našim ljudima na Kosovu i Metohiji to mnogo znači, jer im je nedostupna  elementarna zdravstvena briga. Nije im dostupan ni lekar opšte prakse, a kamoli pregled  oftalmologa.  Da ne govorimo o  oftalmohirurgiji.  U ovim akcijama imaju logističku pomoć Kancelarije za Kosovo i Metohiju kao i SPC.  Ovakva praksa, dobrotvornog rada kako uz osmeh najavljuje prvi čovek klinike, dr Vladimir Petrović, biće  nastavljena i u buduće

S.N.

www.oftalmoloskicentar.rs