Spec. maksilo-facijalne hirurgije dr Nikola Sjerobabin: Hirurgija je profesija, strast i hobi

Spec. maksilofacijalne hirurgije, dr med. i dr. stom. Nikola Sjerobabin

Maksilo-facijalna hirurgija se bavi hirurgijom lica i vilica, bilo da je  pitanju povreda, tumor, upala ili estetski problem. Nastala je kao potreba da se kroz jednu specijalističku granu obuhvate problemi regije lica, koje su ranijih  godina rešavali  hirurg plastičar, stomatolog i otorino hirurg. Zahteva najviša znanja kako iz medicine tako i stomatologije, pa je za sticanje specijalizacije maksilofacijalnog hirurga neophodna  diploma medicinskog i stomatološkog fakulteta.

Facelifting pre i posle

-Lice uglavnom doživljavamo kao komunikativni i estetski deo tela, čiju unutrašnju površinu čini skelet lica, tj. kosti  (vilice, nos, jagodice…)  kao i šupljine : usna (gde najveći deo problema potiče od zuba),  očna, nosna i  sinusna. Zato nije neobično,  da  jedan maksilofacijalni hirurg  operiše opuštene ili podbule očne kapke,  velike uši,  sinuse i da podjednako  kvalitetno i uspešno operiše  paradontozu ili ugradjuje zubne implante, kaže spec. maksilofacijalne hirurgije dr Nikola Sjerobabin.

Plastičnu hirurgiju su u svetu i kod nas  proslavili  “šou biznis” i “estrada”.   Dometi  maksilofacijalne hirurgije su manje poznati, i pored toga što ovi hirurzi češće rade najkompleksnije operacije lica nego hirurzi  plastičari. Ovo  ilustruje podatak, da je  prvo presađivanje lica u svetu,  pre petnaestak godina u Francuskoj uradio upravo maksilofacijalni hirurg.

Spec. maksilofacijalne hirurgije, dr med. i dr. stom. Nikola Sjerobabin

Dr  Sjerobabin  je najpre u SAD diplomirao molekularnu biologiju i biologiju mora, gde je otišao kao atletski stipendista pošto se u mladosti iz hobija bavio veslanjem. Po povratku u Beograd završio je medicinski  i stomatološki  fakultet. A potom je na Vojno medicinskoj akademiji (VMA) specijalizirao maksilofacijalnu hirurgiju.

Vezano za patologiju u regiji lica, da li se kod pacijenata lako dolazi do dijagnoze?

Da, ako je u pitanju koža lica,  promene  se lako uočavaju  pogledom u ogledalo.   Promene na usnama, usnoj duplji i zubima  takodje se lako uočavaju. Kao i oboljenja pljuvačnih žlezdi, čiji su simptomi prilično jasni. Deo nosne šupljine nije dostupan golom oku a sinusi nisu uopšte, tako da su tu potrebni posebni pregledi ili snimanja. Treba biti obazriv kod pljuvačnih žlezdi, ako se u njima pojave otoci bez propratnih bolova,  upala, može se dogoditi da je u pitanju tumor.  Ovo se odnosi  i na ostale otoke u regiji glave i vrata, i  celog organizma.  Podmukle otoke  treba  ozbiljno shvatiti.  Srećom, svaki otok nije tumor,  niti su svi tumori maligni.   Od  uočavanja problema i  odlaska kod lekara,  do uspostavljanja dijagnoze,  ponekad zaista prodje puno vremena.

Ako se u pljuvačnim žlezdama  pojave otoci bez propratnih bolova,  upala,  možda je u pitanju tumor.  Ovo se  odnosi i na ostale otoke u regiji glave, vrata i  celog organizma. Podmukle otoke  treba  shvatiti ozbiljno.

Veliki broj vaših intervencija  odnosi  se na kožu lica ?

Tu spadaju benigne (dobroćudne)  i maligne (zloćudne) promene koje pacijenti uglavnom nazivaju mladežima, bubuljicama, ranicama ili masnim tkivima.  Nakon hirurškog uklanjanja  pomenutih promena  ostaje defekt kože koji se  rešava  rekonstruktivnim zahvatom.  Maligni tumori kože su česti i mogu biti  opasni (karcinomi, melanomi, sarkomi).  Kod svake promene na koži koja traje duže od dve nedelje,   pacijent treba da se javi dermatologu  koji će proceniti da li se kožna promena može lečiti  medikamentima, ili  operativno.

Ukoliko se primeti  promena na koži, nalik bubuljici i sl,  koja ne prolazi posle izvesnog vremena, treba se javiti lekaru, koji će pacijenta uputiti  dermatologu ili hirurgu.

Ljudi  su nekada odlazili pod skalpel samo  kad su morali? Trendovi se menjaju?

Nekada su se najviše operisale povrede. Vremenom  je savladana hirurgija tumora, pa je tih operacija danas  više nego povreda.  Neuporedivo manje su se radile  estetske operacije,  bile su privilegija bogatih,  filmskih zvezdi u svetu,  kod nas estrade.  Sada je lep izgled imperativ, ljudi žele da lepo izgledaju.  U starijoj životnoj dobi traže se zatezanja kapaka, skidanja podočnjaka,  liftinga.. I to su  realne indikacije za intervenciju, jer se  dobija  nov , podmlađen izgled. Za facelifting  kažu da je kruna estetske hirurgije jer  skida 10-15 godina, s lica.  Na žalost, ne i iz krštenice.

Kažete da puno dolaze tinejdžeri?

Korekcija ušiju pre i posle

Da, sasvim mladi ljudi  koji  traže korekciju ušiju ili nosa i u većini slučajeva postoje objektivne estetske, (ponekad funkcionalne) indikacije za intervenciju.  Za korekciju nosa, razloge po pravilu  pravdaju   smetnjama u disanju,  ali  razlozi  su više estetske prirode i psihološke.  To su mladi ljudi u fazi dinamičnog fizičkog i psihičkog razvoja i psihičke nesigurnosti , traganju sa sopstvenim  identitetom i poređenjima sebe sa holivudskim, MTV ili Pink zvezdama. Manji  nedostatak na svom licu  doživljavaju dramatično. Za mlade treba imati  razumevanja ali nije preporučivo uvek žuriti  sa operacijom. Treba popričati sa roditeljima, svima zajedno predstaviti realne prednosti i moguće komplikacije operacije.

Korekcija kapaka pre i posle

Koja  operacija na licu ima najveći efekat?

Estetski efekat korekcije nosa, nekada se postiže samo redukcijom kože,  to su kod korekcije nosa najednostavniji zahvati

Korekcije očnih kapaka i ušiju daju izvanredne, osvežavajuće i transformišuće rezultate, pri tom su manje zahtevne i lakše se  podnose. Operacija nosa je specifična jer se u jednom aktu istovremeno  rekonstruišu  kosti, hrskavica i koža. U toj minijaturnoj regiji radi se velika transformacija.  Kod ozbiljnijih korekcija nosa raslojava se i prekombinuje ceo nos.  “Grba” na nosu se ispravlja redukcijom kosti na hrskavičavo-koštanom delu nosa, dok se recimo kod širokog, masivnog,  tzv. “baburastog” nosa redukuje samo deo kože i hrskavice u vhu. Estetski efekat nekada se postiže samo redukcijom kože, to su kod korekcije nosa najednstavniji zahvati.

Koje operacije su ređe, manje poznate?

Operacije brade mogu biti komplikovanije. Srećom, veoma je mali broj  pacijenata koji traži korekciju brade, ne znajući da je i to moguće korigovati. Najjednostavnije je uraditi  operaciju brade, kada  je odnos donje i gornje vilice fiziološki, normalan. Brada se tada poveća ili samo smanji. Problem je kada je usled nepravilnog  položaja gornje i donje vilice, brada  previše uvučena ili isturena. To je i  najčešći uzrok nepravilnosti položaja brade, posledica  uglavnom urođenog porekla . Koriguje se kombinacijom ortodontskog i hirurškog lečenja. Kod nepravillnog  odnosa gornje i donje vilice, radi  se  operacija  gornje ili donje vilice, ili obe. Vilice se  tada dovode i anatomski korektan položaj,  brada dobija  drugačiji izgled.  Pacijent bude  zadovoljan. Ali u tom slučaju,  uradjena je operacija cele vilice, ne samo bradnog dela. U retke operacije spadaju i korekcije viličnih uglova, i jagodičnih kostiju što se uglavnom rešava  implantima.

Koje  su najčešće  intervencije u  stomatolologiji?

Vadjenje zuba, operacije zubnih procesa, paradontoze, viličnih cista i naravno ugradnja zubnih implanata. Za ugradnju implanta pacijent treba da ima dovoljni volumen vilične kosti. Ukoliko nema, vilične kosti je moguće  “pojačati”,  posebnim operacijama koje naravno imaju svoja ograničenja,  recimo kad su pacijenti strastveni pušači ili imaju neke druge loše navike ili bolesti.

A postojanost implantata?

Ugradnjeni implanti

Danas je postotak uspeha sa kvalitetnim implantima  preko 95%.  Zahvaljujući materijalima od kojih su napravljeni,  ugradjeni implanti trajno prijanjaju u viličnu kost. Organizam ih ne prepoznaje kao strana tela i ne odbacuje ih. Na tržištu postoje visoko brendirani, skuplji implanti, kao i implanti  srednje klase, koji su  duplo ili tri puta jeftiniji. Ali s obzirom  da se implanti ugradjuju jednom u životu,  moja preporuka svakako je, izabrati  kvalitetnije, najbolje,  jer kao u većini stvari  i u implantologiji cena prati kvalitet.

Ima ljudi  koji žive  sa krezubim ili potpuno bezubim vilicama i ne mogu da  shvate, da im je to gorući  problem.  Ne odlaze kod stomatologa. Dok se dugi  žale na poremećaj  govora i funkciju  žvakanja, čim ostanu  bez dva zuba.  Ali što se duže ignoriše problem,  vremenom pre ili kasnije  postaje teži.  I skuplji za rešavanje.

Problemi sa zubima nisu uvek posledica nemara pacijenta?

Nedavno sam operisao pacijentkinju koja je imala karcinom poda usta (ispod jezika). Posle operacije i zračenja je “izgubila” zube a nakon operacije i vadjenja tumora ostao je deformitet u usnoj duplji, pa nije imalo šta da drži protezu.  Njoj je radjena operacija – priprema,  da bi se stvorili uslovi za nošenje proteze. Uobičajan je i učestao problem atrofije viličnih kostiju, koji nastaje kada su pacijentu davno izvađeni zubi. Takva smanjena, atrofična vilična kost nije u stanju da drži protezu. Danas se taj problem  ugradnjom zubnih implantata  lako rešava.

Kako doživljavate  svoj  posao?

Kad me neko pita kakav je osećaj operisati, kažem da je prilično pod nabojem: pred teže operacije je prisutno uzbuđenje i trema, koja se za vreme operacije pretoči u fokusiranost, stopostotnu koncentraciju.  Operacija se nekada završava sa pojačanom dozom adrenalina u mojoj krvi, a ako duže traje, onda sa umorom, da bi rado spustio negde glavu da malo odmorim.   Ovaj posao ne možete raditi a da ga ne volite.  Hirurgija  je za mene profesija,  strast i hobi.

http://ordinacijasjerobabin.rs/

S. N.

(Visited 82 times, 1 visits today)