30 година постојања Вукове задужбине

41

Поводом 30 година постојања и рада Вукове задужбине (1987-2017) чланови и симпатизери СПКД Просвјета – одбор у Аустрији, имали су привилегију да се у Бечу, протеклог викенда, у оквиру Просвјетиних сусрета и разговора, упознају са радом Задужбине и њеном важном улогом и деловањем на целокупном духовном простору српског народа. У програму су учествовали: др Бошко Сувајџић, председник УО, др Славко Веиновић, др Мина Ђурић, Љиљана Симић, Гордана Илић Марковић и Срђан Мијалковић.

Представљајући рад Вукове задужбине, др
Бошко Сувајџић је истакао да је је Вук Стефановић Караџић био
најмодернији човек свога доба, да је ишао испред свог времена, да је
био, како рече, многоевропски и да је Беч био центар Вуковске идеје,
јавља Просвјета из Беча.

Др Славко Веиновић, главни и одговорни уредник листа Задужбина представио је присутнима издавачку делатност, између осталих, часопис Даницу, Даницу за младе, Сабрана дела Вука Стефановића Караџића, истичући да Вукова задужбина следи опробани модел малих корака у континуитету, јер само такав рад доноси резултате.

Посебно задовољство присутнима уприличила је др Мина Ђурић
надахнутим предавањем о Вуковом раду и добу у коме је живео и стварао.

Професор
на Институту за славистику у Бечу Гордана Илић Марковић, говорећи о
животу и раду Вука Караџића, је напоменула да треба издигнути улогу
Вукове супруге Ане Краус, у некој наредној студији о животу Ане и Вука.

Љиљана Симић, уредница Вуковог читалишта је читала песме Све о Вуку Ђорђа Сибиновића и Србима свима и свуда др Миодрага Матицког, председника Скупштине Вукове Задужбине.

Проф. Срђан Мијалковић, захваљујући у име Просвјете гостима на поклоњеним књигама истакао је значај оваквих сусрета и најавио један нови почетак у сарадњи између Просвјете и Вукове задужбине.

Проф. Светлана Матић, потпредседник Друштва је позвала
присутне да искористе прилику и постану задужбинари и пренумерати
часописа Даница, наглашавајући да се СПКД Просвјета, а и Вукова задужбина залажу за очување културне српске баштине, српског језика и ћириличног писма.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.