Spec. maksilofacijalne hirurgije Prof. dr. Miroslav Ilić: Uspeh je raditi ono što voliš

Spec. maksilofacijalne hirurgije  sci med. i sci stom. Prof. dr Miroslav Ilić

Ako bi se vodili napisima na internetu, implantologija je danas gotovo rutinski postupak  i u ponudi je usluga najvećeg broja stomatoloških ordinacija.  Ali nerealna  očekivanja  pacijenata i  ambicija za zaradom doktora  sve češće rezultiraju nezadovoljstvom;  na štetu pacijenata i po pravilu, sudskim ishodom.  “Da ne radim ništa drugo, samo bih od sudskih veštačenja mogao da živim”, kaže pola u zbilji,  novosadski  maksilofacijalni hirurg,  Prof. Dr Miroslav Ilić.

—  Danas  postoji verovanje da je ugradnja implantata rutinski  zahvat  i da svako može time da se bavi.  U odnosu na vreme pre dvadeset godina,  daleko je veći broj onih koji se deklarišu kao stučnjaci u implantologiji.  Greške su danas brojne a nezadovoljnih pacijenata  znatno više.

Spec. maksilofacijalne hirurgije sci med. i sci stom. Prof. dr Miroslav Ilić

Dr Ilić je načelnik Odeljenja za tumore, Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Vojvodine, redovan je profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, stalni  sudski veštak u oblasti implantologije  i glavni menadžer  private stomatološke poliklinike.  U okviru maksilofacijalne hirurgije,  bilo da su u pitanju koštane ili mekotkivne strukture, obavlja najsloženije zahvate. U svojoj tidesetogodišnjoj karijeri  ugradio je više od 1000 implantata. Sa podjednakim  entuzijazmom  leči  karijes i postavlja plombe.  Pozadina uspeha u svakom poslu po njegovoj oceni su posvećenost i predanost. Studenti  ga smatraju strogim i pravednim.  A njegov kredo u radu sa pacijentima je iskrenost. Realno im predoči  šta mogu dobiti odredjenim radom,  i s njima je kaže, “u dobru i zlu”.

Svaki dobar rad u stomatologiji podjednako vrednujem.  I  lepu plombu kada postavim, osećam se zadovoljno.

-Ukoliko prihvatim da radim, pacijentu  iskreno  kažem  šta je moguće u datoj situaciji. Sugerišem  samo ono što bi  i svojim najbližima. Novac mi nije i ne sme biti primaran motiv,  naglašava Dr Ilić.   Medicinski fakultet završio je sa 23 godine, ne sluteći da će maksilofacijalna hirurgija i stomatologija biti njegovo životno opredeljenje.

Dolaze pacijenti koji hoće da čuju  moje mišljenje, ali se za neke jednostavnije sutuacije  opredele za stomatologa koji će to odraditi po znatno nižoj ceni. Umesto trajnosti i kvaliteta većina pacijenata se opredeljuje za nisku cenu.

–  Još sam bio na stažu kada su iz KBC zvali kući, da  dodjem na razgovor za posao u kliniku za hirurgiju. Moja majka koja se javila na telefon,  nije mogla da se seti  tačno, sa koje  hiruške klinike su me zvali.  Počeo sam da nabrajam  i kao poslednju naveo maksilofacijalnu,  majka se setila, kaže “e ta je”. Obradovao sam se, velika je stvar sa 24 godine  dobiti posao  na hirurgiji, pri tom da još nisam završio staž.  Znao sam da je za taj posao potreban i Stomatološki fakultet. Ali to mi nije predstavljalo problem, učio sam, završio i zavoleo. Magistirao i doktorirao.

Smatra  da u implantologiji, kojom se danas najviše bavi, rutinskih zahvata nema.

– U šali  kažem da postoje “netalentovani” pacijenti  kao i pacijenti kod kojih ima predispozicija,   kada je moguće  bez puno muka po pacijenta i  doktora doći do implantata.  Ovo, kada pacijent raspolaže dovoljnom količinom vilične kosti, kada je ta kost i po visni i  širini (debljini)  dovoljnih dimenzija da ima prostora  za ugradnju. U praksi, srećom  preovladjuju  upravo takve situacije,  kada je lakše ugraditi implante, jer su dimenzije  vilične kosti  odgovarajućeg volumena.  Ali je i tada  neminovna   velika odgovornost  doktora.  Ona je zapravo podjednaka, postoji  uvek.  Zato smatram da u implantologiji nema  jednostavnih ni rutinskih  zahvata.

Koliko su kod nas prisutni  problemi  oralnog zdravlja?

Pacijent neposredno pred definitivno protetsko zbrinjavanje
Pacijent sa ugradjenim implantatima

Najrasprostranjeniji problemi u stomatologiji  u svetu jesu karijes i parodontopatija.  Kod nas su oni još izraženiji.   U odnosu na neke razvijene  zemlje,  naši gradjani su manje revnosni u odlasku stomatologu i održavanju  higijene.  Pacijent  u Skandinaviji recimo,  iako nedovoljnog opšteg i medicinskog obrazovanja pa i imovinskog stanja, neće odlagati odlazak stomatologu.  Nezavisno od toga ima li 80, 70 ili 60 godina, izdvojiće novac za protetski rad.  Kod nas pacijent sa šezdeset godina  smatra  za sebe da je star i da  mu je sredivanje zuba u tim godinama, nepotrebni  izdatak.  Novac će dati deci  ili ga čuvati ga za tvz. crne dane, pre nego sebe protetski  zbrinuti.   Poslednjih godina ta slika se neznatno  menja,  svest o zdravlju zuba prisutna je danas kod mladjih ljudi,  shvataju da su estetika i zdravlje zuba bitni i da su  jedno.

Koliko se u radu  srećete sa  složenijim  situacijama?

Danas se ne dovodi u pitanje da li će se implantat  “primiti”. Ako se ugradi po svim principima i pravilima, implant se učvrsti, integriše. Problem je kako da  na duži period ostane i opstane bez gubitka okolne kosti  koja se javlja kao posledica  infekcije, odnosno loše higijene.

Pojedini  stomatolozi ne smeju da private takve pacijente pa ih upućuju kod mene.  Važno je napraviti dobru procenu  i sprovesti  prethodne postupke kako bi  pacijent  i ja kao doktor, bili zadovoljni. Sve se svodi na  kvantitet (volumen) i kvalitet (gustinu) vilične kosti. Kod gornje vilice recimo, ako  je dugo  bezuba, vilična kost je resorbovana  i mora se nadoknaditi da sa bi se ušrafio implant.  Problem  je prisustvo sinusa,  koji se nalazi  na udaljenosti  nekoliko milimetara od desni. Stvar je procene da li ćemo raditi  tzv. sinus lift gde se ugradjuje veštačka kost u kombinaciji sa sopstvenom ili će se na greben nadodati kost uzeta sa nekog dela tela pacijenta.

Sa donjom vilicom je manje posla?

Tu pacijenti najpre ostanu bez zuba,  naročito u bočnim regijama.  Ovo zbog  loše prakse u prethodnom  periodu, pošto se nekada  zubi kod nas nisu lečili,  već ako zabole odmah vadili.  Usled duže bezubosti kost se resorbuje i gubi.  Kao što nam u gornjoj vilici posao otežava  blizina sinusa,  u donjoj treba voditi računa o blizini jednog nerva. Treba  dodavati kost, manevrisati.  Ako govorimo o dinamici zarastanja  nadogradjene  kosti  i spremnosti vilične kosti za opterećenje implantima, nije uvek tako idealno kako se predstavlja.

Pojasnite?

Za uspeh ugradnje implantata bitno je opšte stanje organizma, da li pacijent boluje od dijabetesa ili osteoporoze, da li konzumira alkohol ili je pušač.

Pa nema garancije da će se nadogradjena kost integrisati, očvrsnuti da bi se mogao ugraditi implant. Dešava se da uradimo te velike radove, podignemo sinus ali vremenom iz različitih  razloga ne dolazi do srastanja, učvršćivanja te veštačke kosti. Ponaša se kao da je juče stavljena. Nadogradnja  kostiju je dug put, sa neizvensim ishodom.  Stomatolozi to nerado priznaju.

Ističete značaj  higijene ?

Da, optimalne higijene nakon ugradnje imlantata,  kako bi se minimizirao  proces resorpcije kosti oko implantata, koji je u izvesnoj meri  uvek postoji nakona ugradnje. Ovo da bi se u što dužem vremenskom periodu  obezbedio  opstanak implanta. Pacijenti na Zapadu nakon ugradnje implantata  posećuju stomatologa, kontolišu to stanje. Oni se pisanom izjavom obavezuju da će redovno  dolaziti na kontrolne preglede i profesionalno čišćenje zuba  u supotnom  implantolog  ne snosi odgovonost.  Naši ljudi  kada ugrade implante, misle da ne treba više da vide stomatologa.

Implanti su optimalno rešenje i kod pojedinačnog nedostatka zuba?

Neposredno pre protetskog zbrinjavanja
Nakon zbrinjavanja
Na Zapadu se pacijent obavezuje na redovne kontrole svaka 3–4  meseca, uz profesionalno čišćenje zuba u ordinaciji što se naravno naplaćuje.Kod nas pacijenti imaju sasvim dugačiji stav.

Njihovom ugradnjom na mesto nedostajućeg zuba,  ostaju sačuvani  susedni zubi. Ali u  graničnim situacijama, kada na mestu nedostajućeg zuba nema dovoljno kosti za ugradnju  implanta ili je njen volumen u graničnim količinama, ipak savetujem izradu mosta. Bolje i izbrusiti susedne zube koji će nositi most, nego se upuštati  u nadogradnju kostiju. Istina ona donosi više novca doktoru ali novac ne sme biti primaran.

Kažete da danas u stomatologiji  svi sve rade?

Pre  30 godina sam počeo da se bavim implantologijom. To je bilo zlatno vreme, kada su to radili  samo stučni  ljudi od kojih sam učio zanat.  Danas  implante ugradjuje svako ko zna da napravi rez i drži “bušilicu”.  Ne mora čak da bude ni završeni stomatolog,  da ne govorimo o završenoj specijalizaciji.  Bez ikakve odgovornosti, u implantologiji  pronalaze  izvor zarade.  Svi  se danas  bave time ali je prave konkurencije malo.

Trajnost radova zavisi i od broja ugradjenih implantata?

Da. Nema potrebe da ih bude više  ali ne sme ih biti  manje.  Neki naš minimalni standard je 6 nosača – implantata koji obezbedjuju izradu takozvanog cirkularnog mosta, koji je nešto kraći  u odnosu  na prirodan  niz zuba u vilici. Ne ide do umnjaka, nego do prvog kutnjaka. Ali taj naš  standard od 6 implantata je veliko opterećenje za nosače, brzo stradaju.  Da bih obezbedio trajnost rada, u takvim slučajevima ugradjujem 8.

Na tržištu je puno brendova,  kakve su vaše sugestije pacijentima ?

I kada plati implant  200-300 eura,  pacijent  očekuje kvalitet i to je njegovo pravo.  Ali kakav kvalitet može dobiti po toj ceni?!  Danas postoje  implantati  koji se prave na brodovima. Pitanje je odgovornosti doktora da li će koristiti takve implante.  Kod lošeg rada nema  ispravki,  mora se raditi iznova.  Ukoliko govorimo o  brendiranim  implantima,  nema neke razlike u kvalitetu.  Nema loših implantata.  Već  lošeg rada i loše higijene.

Da li moguće rano opterećenje implanta?

Kada se ušrafljuje,  pod rukom se oseti  čvrstina podloge. Ako je  čvrsta, implant se može opteretiti  već sutra. Ali to je samo mehanički učvršćen implant, nije još integrisan,  kost ga nije prožela okolo i obavila. I rizik postoji.  Zato je pravilo  da od ugradnje do opterećenja implanta u gornjoj vilici  treba čekati  4 meseca, u donjoj 3.  Taj proces je kod mladih ljudi brži, jer zavisi od kvaliteta kostiju. Takodje i način izrade savremenih implantata smanjuje taj period. Može se opteretiti  i nedelju dana nakon ugradnje.  Ali je čekanje od tri meseca i dalje zlatni standard.

Koliko danas ima pacijenata kojima cena nije bitna ?

Ima ih. To su pacijenti koji dolaze na preporuku i znaju kod koga su došli.  One koji obilaze ordinacije i gledaju najpovoljniju ponudu, ne volim da radim.

Koliko vam dolazi pacijenata iz inostranstva?

Dolaze naši ljudi, uglavnom  po preporuci. Pošto se,  za razliku od nekih kolega koji imaju  bilborde po evropskim gradovima,  u inostranstvu ne reklamiram.  Malo je prenaglašena  ta priča o Srbiji,  kao medicinsko turističkoj destinaciji.  Madjarska je, na primer strancima  zanimljivija. A cene stomatoloških usluga su malo više nego kod nas.

www.poliklinika-ilic.co.rs

S.N.