Svajcarska

Svestrani beogradski umetnik Boban Janković predstavio se ljubiteljima pisane reči u Švajcarskoj koji su uživali u njegovom stvaralaštvu. U organizaciji Radio Kruga održane su dve promocije Jankovićeve prve knjiga poezije “Čovek zvani Bob” i muzičkog albuma “Nevidljivi”. Knjiga koja predstavlja tri dimenzije umetnosti premijerno je predstavljena u Folkshausu, Gradskoj kući grada Ciriha, a potom i u literarnoj ustanovi grada St. Galena. Druženje u Folkshausu bilo je pravi praznik za poklonike kulturnih okupljanja. Osim poezijom, koja se zavoli na prvo čitanje ili slušanje stihova, Boban je publiku oduševio glasom i melodijama koje je izvodio na gitari. Publika je došla iz cele Švajcarske, neko vozom čak iz Lucerna i Vintertura, neko automobilom iz Berna i Bazela. Pored stvaralaštva, prisutni su upoznali i životnu priču umetnika koji je svoj put gradio u nekoliko zemalja Evrope. Proveo je 14 godina u Londonu i odmah se osetilo razumevanje među onima koji su sada u dijaspori i njega koji ..

Nacionalna biblioteka Švajcarske u Bernu od pre nekoliko dana je bogatija za još jedno izdanje zbornika književnih radova članova Udruženja srpskih pisaca Švajcarske (USPŠ) i njihovih prijatelja. “Zaveštanje 21”, sedamnaesto po redu izdanje zbornika, našlo je svoje počasno mesto na policama Nacionalne biblioteke. I ne samo ono, već i drugi knježevni naslovi pisaca koji žive i stvaraju u Švajcarskoj na svom maternjem jeziku su takođe na policama ove prestižne ustanove. Snežana Petrović, Marko Ružičić i Monika Rajlić članovi USPŠ su put Berna krenuli s knjigama da ih lično uruče Simoni Nethofel koja je u biblioteci zadužena za slavistiku. Ova Švajcarkinja koja je studirala slavistiku ne skriva oduševljenje i ne štedi reči hvale za srpske pisce koji žive u Švajcarskoj. – Simona Nethofel ističe da smo najvrednije udruženje koje konstantno štampa godišnji zbornik. Na sastanku je izrazila želju da od sada postane praksa da se dva puta godišnje srećemo u biblioteci, razmenimo mišljenja i že..

Udruženje srpskih pisaca Švajcarske (USPŠ) predstavilo je svoj tradicionalni godišnji zbornik. U zborniku Zaveštanja 21, koji je štampan na ćirilici, kao i obično predstavljeni su radovi članova udruženja i prijatelja, književnika iz celog sveta. Na sastanku koji je održan u prostorijama Srpskog demokratskog kluba u Minhvilenu zbornik je predstavljen članovima kluba i udruženja, a najviše se govorilo o zvaničnoj promociji u Švajcarskoj, koja svake godine okuplja učesnike zbornika, ali i mnoga druga literarna društva širom Evrope i odlasku na predstojeći Sajam knjiga u Beogradu. – Zbog trenutne situacije koja nosi neizvesnost kada je u pitanju planiranje moraćemo da budemo maksimalno fleksibilni ali smo odlučili da isplaniramo ono što se isplanirati može. Datum švajcarske promocije zbornika za sada je 25. septembar. Mesto promocije biće uskoro objavljeno – kaže Sava Ilić, predsednik Udruženja srpskih pisaca Švajcarske. On ističe da se pripremaju i za Beogradski sajam knjiga. Dobrodoš..

Igor i Dragica Stojanović, rodom iz Milive kod Despotovca, koji žive i rade u švajcarskom gradu Herisauu, došli su u zavičaj na odmor i da bi krstili šestogodišnju Iskru i troipogodišnju Juliju. Njih dvoje su se tom prilikom i venčali. Hteli su da ova dva svečana čina obave baš u Crkvi Ognjene Marije u Milivskoj klisuri, koja je obnovljena zahvaljujući Igorovom ocu Slobodanu, koji je bio predsednik Crkvenog odbora za obnovu ove svetinje i koji se najviše angažovao u prikupljanju donacija zemljaka na privremenom radu u inostranstvu. – Hteli smo da se venčamo i da krstimo decu u zavičaju, zato što su nam ovde svi rođaci, ali i zato što nijedna proslava ne može da bude lepa, kao u Srbiji. Mija, koja ima 14,5 godina, krštena je odavno, a krštenje Iskre i Julije isplanirali smo još prošle godine, ali nismo mogli da dođemo zbog pandemije korone. Otkazali smo u poslednjem trenutku. Ove godine smo hteli da pozovemo više gostiju, ali, opet zbog virusa, zvali smo samo najbližu rodbinu. Imali smo..

Posle duge pauze zbog pandemije, u Frauenfeldu je održano još jedno druženje u okviru Serbika kafea. Veče je nosilo naziv “Ko u čuda veruje, taj čuda i stvara”, a okupili su se ljubitelji pisane reči, nauke i kulture. – Ovaj put nisam želela da veče bude sa određenom tematikom upravo iz razloga, jer se dugo nismo okupljali i družili što nam je svakako svima mnogo nedostajalo. Još je sezona odmora, nije nas bilo mnogo, ali je veče proteklo u prijatnoj, spontanoj atmosferi, utiscima sa odmora, novostima koje su obeležile period od kada se nismo družili. U nadi da se ograničenja više neće ponoviti govorili smo o planovima i dešavanjima u predstojećem periodu od kojih je prvo književno veče 24. septembra kada će gost biti Dejan Grujić – kaže za “Vesti” Dragana Zimonjić, idejni tvorac i organizator Serbika kafea. Prisutni su vidno uživali u razgovoru, što potvrđuje Monika Rajlić. – Serbika kafe je postao kult intelektualnih okupljanja i zaista smo srećni da u ovakvoj instituciji možemo da..

Iako nas život nosi na mnoge strane sveta, gde god da jesmo, retko ko zaboravlja odakle je pošao. Sve što smo stariji više nas vuče otadžbina, to i objašnjava zašto su naši ljudi u stranim zemljama osnivali brojna udruženja i okupljali sunarodnike da zajedno prenesu pokolenjima slovo o postojbini. Nekada ni kilometri među tim zemljama nisu prepreka sudbini. Da je to tako govori i priča o dvoje ljudi koji su napravili most između tri zemlje, a temelj svega je ljubav. Međusobna ljubav Angeline i Nenada Nenadovića iz Ciriha i njihova prema Srbiji koju doživljaju kao svoju zemlju, iako u njoj nisu rođeni. Angelina i Nenad su nam ispričali priču koja bi trebalo da objasni temelje današnje porodice, ali i pošalje poruku da se uspeh krije iza dobre namere. Zajedništvo sačinjeno od vrednog rada, humanog srca i velike ljubavi njihova je formula za uspeh na svakom putu. Angelina je rođena u Mađarskoj, skoro dve decenije živi i radi u Švajcarskoj, svoju karijeru obe zemlje vredno je gradila na p..

Na platou ispred srednjoškolskog centra u Kozarskoj Dubici nedavno su predstavljene knjige “Kao melem na ranu” i “Zagonetna soba” Dušanke Kotur Ugrica koja živi i radi u švajcarskom kantonu Švic. – Srećna sam što sam baš u Kozarskoj Dubici prvi put promovisala svoja dela koja su godinama čekala neko vreme za objavljivanje. Iskoristila sam ovo vreme korone da ispraznim fioke i moje zabeleške pretvorim u priče i roman. Mnogo sam zahvalna članovima Omladinskog centra na otvorenom iz Kozarske Dubice koji su sve učinili da pripreme ovo književno veče i druženje sa čitalačkom publikom – izjavila je Ugrica, koja je u Švajcarskoj članica udruženja pisaca Literarni krug Zlatno pero. Ona je rođena Badenu u Austriji, a detinjstvo je provela u Kozarskoj Dubici. Iako od 1992. godine živi u Švajcarskoj, Potkozarje joj je u duši, a junaci njenih priča su dobri i smerni ljudi tog kraja. O knjigama i stvaralačkom književnom radu Ugrice govorio je profesor književnosti Dalibor Mirosav koji je istakao ..

Svake godine porodica Paunović dolazi iz Vintertura u Švajcarskoj, da bi slavila kućnu slavu Svetu Petku Trnovu, 8. avgust, u selu Vlaška kod Ćuprije. Za tu priliku gosti su stigli sa svih strana, bilo ih je više od 45. Među najinteresantnijim gostima bila je familija Marijana i Ahmed El Nagar iz Egipta sa decom Karim i Adamom. A takođe su došli i rado viđeni prijatelji Paunovića, koji su tek stigli na odmor iz Švajcarske i Francuske, među njima i porodica Petrović iz Lencburga, Sofijanović iz Basersdorfa, njihovi kumovi Roškovići iz Dietikona, Bugarinovići iz Lucerna, svi iz Švajcarske, kao i Marina i Slavoljub Jovanović iz Pariza. Za slavskom trpezom su bili i dragi gosti iz Srbije dr Vladan Pavlović iz Ćuprije, porodice Milanović i Gajić iz Jagodine, Grujić iz Paraćina i drugi gosti koji su kasnije stigli. – Na dan slave naši unuci Aleksej i Katalina sa roditeljima Denisom i Selenom pričestili su se kod oca Zorana u crkvi u Supski, a potom i osveštali i rezali slavski kolač. Prosl..

Pitanje medija i bombardovanje RTS-a je zapravo pitanje demokratije na Zapadu. Da se odnos društva i medija nalazi u krizi i da postoji nepoverenje vidimo sada tokom pandemije. To je vrlo opasno za demokratski poredak, kaže za naš list Luka Popadić, scenarista i reditelj iz Ciriha, čiji je film “Real Nenjs” (“Vesti”) imao svetsku premijeru na ovogodišnjem 74. Filmskom festivalu u Lokarnu u Švajcarskoj. Istine i laži Objašnjava zašto se upustio u snimanje ovog filma: – Tokom bombardovanja 1999. godine bio sam u Švajcarskoj i veoma me je pogodilo što je javno mnjenje na Zapadu toliko jednostrano izveštavalo o događajima u bivšoj Jugoslaviji. Pitao sam se kako je do te nepravde moglo da dođe u navodno slobodnom društvu. A drugo pitanje je meni, a i verujem mnogim mojim kolegama iz filma izuzetno blisko. Koliko smo spremni da odstupimo od svojih ubeđenja zarad uspeha, festivalskog, komercijalnog ili druge vrste, i sami sebe da ubedimo da ona nikad nisu postojala? “Vesti” otvaraju ova pi..

Dijasporci ovog leta odmaraju u Srbiji! Naši zemljaci koji se nalaze na privremenom radu u Švajcarskoj, od kako se pojavila pandemija sve više se odlučuju da odmor provedu u otadžbini, gde je, kako kažu, “nekako najsigurnije što se infekcija tiče”. Ovog puta “poslužilo je i vreme” koje im je išlo naruku, pa ih ništa nije ometalo da uživaju u našim prirodnim lepotama. – Ne idemo nigde izvan Srbije, željni smo naše domovine i otići ćemo da obiđemo naše veoma lepe manastire, planine, reke i jezera – priznaje Boban Stevanović, koji je iz švajcarskog Ucvila, gde živi i radi, sa suprugom Tešicom i unukom Lianom doputovao u rodnu Stamnicu kod Petrovca na Mlavi. Stevanovići u rodnom kraju ostaju tri nedelje. – Sa nama je i naš unuk na koga smo veoma ponosni i vodimo ga svuda sa nama – s ponosom ističe deda Boban. Slavica Hagen Radovanović sa mužem Edijem na splavu Suvenir Put Srbije ovog leta krenuo je i Siniša Mladenović iz Vatvila. Mladenovići imaju kuće na tri mesta, Švajcarskoj, Vrnjačk..