Među mnogim Italijanima, koji su posetili Srbiju i o njoj pričaju sa entuzijazmom i poštovanjem, a koje su čitaoci “Vesti” upoznali proteklih godina je i Martino Anđolo Montanja, novinar po profesiji, nekadašnji gradonačelnik Korneda Vićentina, a trenutno portparol predsednika opštine Vićenca, Franćeska Ruka. Martino je 2010. sa privrednom novinarskom delegacijom italijanske regije Veneto posetio Srbiju. Njegova poseta je jako zanimljiva, jer je on predvodio između ostalih i grupu sportista fudbalera koji su išli u obilazak Srbije. Mostovi se grade i to je jedini način da se obezbedi sigurna budućnost mlađim naraštajima.
– Čuvam lepe uspomene iz Srbije na jun 2010. godine i srdačan i topao prijem tadašnjeg gradonačelnika Šapca Miloša Miloševića. Boravak u Srbiji za mene predstavlja predivno iskustvo, jer sam upoznao prijatne i sposobne ljude, a uspeo i da neposredno komuniciram sa Srbima. U desetodnevnoj poseti uspeli smo da obiđemo novosadsku fabriku Uljarice Bačka. Boravili smo u Rum..
Kada je završio Visoku poslovnu školu u Blacu, a potom postao i inženjer računarstva i elektrotehnike i specijalista za računarske mreže, Marko Vuksanović (35) iz Ćuprije nije ni slutio kuda će ga poslovni put odvesti, a kamoli da će pola godine provoditi na brodu.
I to ne na bilo kom plovilu, već na brodu “National geographic explorer”
sa stotinak članova posade, poput stručnjaka za proučavanje biljaka i životinja, 140 putnika, tačnije turista, koji sebi mogu da priušte obilazak Antarktika. Marko na brodu radi kao IT oficir, a posao mu je veoma odgovoran.
Vodene, neleteće ptice
Stručnjak i za brave
– Jula prošle godine počeo sam da radim za firmu “Lindblad expeditions”
. Reč je o kompaniji koja je ime dobila po svom osnivaču, Šveđaninu Larsu Eriku Lindbladu, koji je polovinom prošlog veka napravio revoluciju u turizmu počevši da organizuje turistička putovanja u udaljene i najčešće ne baš pristupačne delove sveta. Kome bi palo na pamet da turistički poseti Antarktik? Ali Lindblad je..
Učenike sa Balkana je prihvatila kao rođenu decu, a osim što im je predavala italijanski jezik i književnost, kao psiholog je ublažavala njihove traume i tugu
U Donatu Spilare (68), koja je do juna 2020. godine radila kao profesorka italijanskog jezika i književnosti u srednjoj školi “Fedele Lampertiko” u Vićenci, đaci su gledali kao u ikonu. Za to ima mnogo razloga. Osim što im je nesebično prenosila znanje, bila je istovremeno i “čuvarka tajni” jer je držala “šalter” pedagoškog psihologa u istoj školi. Uvek je bila naoružana razumevanjem, dobrotom i ljubavlju kojim je obasipala sve učenike, a ponajviše đake iz bivših jugoslovenskih republika.
U razgovoru za “Vesti” ova plemenita dama ističe da joj je ime predodredilo životni put, odnosno sudbinu. Naime, u prevodu sa italijanskog na srpski jezik, Donata je Darica. I zaista, kažu učenici i svi koji je poznaju, ona je takva. Svima se daje i daruje bez zadrške. Brigu o bližnjem doživljava kao najviši čin ljubavi. Altruista je u pravom z..
Podršku mladim studentima koji se školuju u inostranstvu dali su i ministar odbrane Zoran Đorđević, potpredsednik Skupštine Srbije Veroljub Vasić, predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, dok im se jedan od osnivača organizacije Jovan Ratković obratio video linkom.
Svi oni su studentima poželeli da se nakon završetka studija vrate u...
Kanadski ogranak humanitarne organizacije "Srbi za Srbe" organizovao je četvrtu "palačinka žurku" u Srpskom centru u Misisagi. Volonteri ove organizacije ispekli su više od 1000 palačinki, a dve stotine ljudi došlo je da kupovinom – donacijom podrže gradnju nove kuće za porodicu sa puno dece koja živi u teškim...
Posle jubilarne, 25. Evropske smotre srpskog folklora dijaspore i Srba u regionu koja će krajem maja 2020. biti održana u Parizu, sve sledeće će biti organizovane isključivo u otadžbini, odnosno Srbiji i Republici Srpskoj, odlučeno je na sednici Saveta Evropske smotre u Beogradu.
Činjenica je da za nekoliko dana folklorna društva iz cele Evrope ostave u gradu domaćinu između 800.000 i milion evra. To nije mali novac i iako dijaspora zna da nas u matici i dalje ne cene dovoljno, mi ne prestajemo da brinemo o svojoj otadžbini, navodi se u obrazloženju. Dodaje se i da su mladi najponosniji kada u matici mogu da prezentuju sve ono što znaju i da bi deca na taj način još više zavolela svoj jezik i kulturu. Međutim, većina sagovornika „Vesti“ u Tribini čitalaca smatra da Smotru treba organizovati i u zemljama na Zapadu u kojima naši ljudi rade i žive i za to iznose svoje argumente.
Zorica Marković, Dransi, Francuska
– Ne treba da bude samo u matici, jer takmičenje treba da bude u svakoj zem..
Malog Gavrila Borina čitaoci “Vesti” su upoznali prošle godine u septembru kad je imao tek mesec dana. A 5. avgusta ove godine mališan je duvao svećice na svojoj prvoj rođendanskoj torti.
Dečakova majka, dr Olivera Rašović, kardiohirurg, dobro je poznata u Vićenci, jer uvek rado i sa mnogo ljubavi izlazi u susret našim bolesnim zemljacima. Radi u Gradskoj bolnici. Naši ljudi kada je sretnu prvo zaneme od iznenađenja, a onda se mnogo obraduju kad čuju maternji jezik. Nije mala stvar kada vam se doktor obrati na vašem jeziku. To deluje umirujuće i daje vam nadu pre bilo koje dijagnoze i terapije. Dr Olivera Rašović je cenjena i voljena među svima koji je poznaju.
Mali Gavrilo je plod velike ljubavi između doktorke Olivere i njenog supruga, Italijana, Maora Borina. Trebalo je da se zove Tito. Kada je bračni par birao ime za naslednika, Olivera je imala veliku želju da baš to ime da sinu, ali je Mauro odvratio od tog izbora, jer po njegovom mišljenju još bole rane na prostorima bivše Jugo..
Kolo srpskih sestara “Sveta Petka” parohije Sv. velikomučenika Georgija, svečano je proslavilo svoju slavu i 23 godine uspešnog rada. U našoj crkvi u Kopenhagenu, liturgiju je služio protosinđel Metodije Lazić uz sasluženje nadležnog paroha oca Aleksandra.
Slavski kolač je sa sveštenicima ispred Kola srpskih sestara, lomila Vesna Savić, a potom je u crkvenim prostorijama nastavljeno druženje uz prigodan kulturni program i posluženje. Program je priređen u znak zahvalnosti za 23 godine postojanja i rada, a slobodno se može reći da su članice Kolo srpskih sestara “Sveta Petka” u prethodne dve decenije bile vodeća snaga u radu i svim aktivnostima parohije.
U programu su nastupile Ljiljana Bulajić, književnica i predsednica kulturnog udruženja Prosveta iz Kopenhagena, Mira Nenadović, višedecenijski nastavnik dopunskih škola srpskog jezika u Danskoj i Dušanka Mijić, jedna od najaktivnijih članica Kola srpskih sestara. Dušanka je program započela pesmom Svetoj Petki, koju je napisao vladika..
Autorka izložbe i direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Niša Elena Vasić Petrović rekla je agenciji Beta, da je velika čast što je izložba otvorena u Nacionalnom etnografskom muzeju u Sofiji.
"Izložba o Gostuši izazvala je veliko interesovanje kod publike u Sofiji jer je reč o selu koje je...
Kao predavači učestvovali su Martin Baumhauer iz Beča, Feliks Sovinski iz Nemačke, Janko Nikolić iz Beograda, Vladimir Vlajić iz Inzbruka, kao i prof. dr Volfgang Rorbah iz Beča, koji je između ostalog, i autor knjige Na tragu Srba u Austriji.
Predavanje sa diskusijom je tako koncipirano da svako od učesnika...