Foto: Privatna arhiva„U Srbiji se nekako i spoji ‘kraj sa krajem’ i uvek se ode i sedne na kafu sa prijateljima, ponekad i po nekoliko sati“, kaže Nemanja Ostojić, muzičar, pedagog i zaljubljenik u motore, koji živi i radi u Americi.
Da napusti Srbiju Nemanja je odlučio nakon završetka osnovnih studija na Fakultetu muzičke umetnosti, 2007. godine.
„Nakon toga imao sam priliku da upišem poslediplomske studije na Džejkobs muzičkoj školi u Indijani u SAD, i tada sam otišao. Nisam planirao da ostanem u Americi ‘za stalno’, ali se tako ispostavilo da mi ovde trenutno više odgovara način života“, objašnjava on.
Kako kaže, često sanja o povratku u domovinu, obilazak bližnjih ga neizmerno raduje, ali ekonomsko stanje Srbije vraća ga u ne tako sjajnu realnost ove zemlje.
„Za sada nemam konkretne planove, ali je sasvim moguće da bih se jednog dana vratio u zavičaj na duže vreme – nije isključeno. Uvek mi je lepo kad posetim Srbiju i vidim bližnje i drage ljude. Možda se samo ponekad taj osećaj..
Božićni i novogodišnji praznici su za Srbe koji žive u Italji tradicionalno i najduži odmor, ali zbog Covid-19 ove godine najveći deo njih neće se zaputiti u otadžbinu, a oni koji uprkos svemu krenu put Srbije, moraće da računaju sa rizicima. Ne samo zbog epidemiološke situacije u Italiji i u Srbiji, već i zbog mera ograničenja koje su u dve države različite i zbog kojih bi se takav odmor mogao neželjeno produžiti.
U Italiji prema odluci vlade svi koji putuju u inostranstvo moraju po povratku da imaju PCR test i da provedu dve nedelje u karantinu.
Najviše Srba, oko 40 hiljada, živi i radi u severnim, razvijenim italijanskim pokrajinama Veneto i Friuli Venecija Đulija. Spajanjem praznika i nekoliko dana godišnjeg odmora, moglo se zaokružiti i do mesec dana kod kuće, počevši već od kraja decembra, pa sve do 20. januara.
„Deca su nam u Srbiji, ali previše je rizično“…
Ove godine zbog pandemije mnogi, kao Gordana Stanimirović odustaju od putovanja. Ona već 25 godina živi i radi u Italiji..
Foto: Privatna arhiva „Već više od decenije sam dosta putovala i svake godine provodila po nekoliko meseci negde van granica zemlje, samo što se to ovog puta malo odužilo (smeh)“, priča Milena i dodaje da nikad nije isključila mogućnost da će se vratiti.
„Svakako nisam bila sigurna šta će mi budućnost doneti i gde ću se za nekoliko godina naći. Probala sam i sebi da dam neki rok od pet godina. Pet godina uskoro prolazi i najverovatnije je da će se taj rok još malo pomeriti i da ću zasad ostati tu gde jesam jer su kockice počele da se slažu. Iako sam i dalje nostalgična i najviše bih volela da živim u dve zemlje sada mi je jako teško da vizualizujem potpuni povratak“, objašnjava.
Milena je u Srbiji poslednji put bila pre godinu dana – što je do sada najduži period. Ističe da uvek voli da se vrati i da nema neki veliki problem sa aklimatizacijom.
„Naravno, svi se mi svesno ili nesvesno menjamo pod uticajem sredine. U Belgiji sam se navikla da nema preteranih trzavica i da ljudi pragmatič..
Sedma medijska konferencija dijaspore i Srba u regionu, koju organizuju Udruženje novinara Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova – Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu biće održana 27. decembra u Pres centru Udruženja novinara Srbije (Knez Mihajlova 6).
Agendu događaja preuzmite OVDE.
Sedma konferencija će biti posvećena jačanju onlajn kapaciteta...
U Barbaranu, pokraj Vićence, udruženje Vidovdan iz Meleda organizovalo je priredbu Srbija u srcu. Rodoljublje pretočeno u igru, pesmu i druženje privuklo je znatan broj naših ljudi koji žive i rade u Italiji, ali i Italijana koji su s oduševljenjem pratili program.
U kulturno-umetničkom programu uz domaćine su nastupili i gosti iz matice KUD Neresnica iz istoimenog mesta u opštini Kučevo. KUD Prosvjeta (Novi Gradac, Hrvatska) predstavilo se spletom igara sa Banije i skečom. Valentina Stojanović, članica KUD-a „Sveti Sava“, iz otpevala je nekoliko numera, ali je „Vidovdan“ iz njenog grla izmamio gromoglasnom pratnjom posetilaca tako da su svi u sali postali hor. Ovu priredbu je obogatila i italijanska grupa Ortigha.
Iz otadžbine je doputovala i Marija Paunović Čontoš, koja je vodila program i izložila svoje etno-rukotvorine. Ručni radovi s motivima naše tradicije, živim i jarkim bojama ulepšali su prilaz sali u kojoj se odvijala ova manifestacija.
Najviše gromkih aplauza, od kojih bri..
Dođoše Stanojevići na koncert "zvuka matice", među folkloraše - mama Dragana i uz nju Marija (10), Anastasija (7), Natalija (4) i Mihaila (dva meseca), četiri zlatna čeda, četiri prekrasne kćerkice, pa ko ih god ugleda onako srećne, prokomentariše: "Vidi deteline s četiri lista".
Majka Dragana (36) je, naravno, sada zaposlena...
Majstor za konferencijske veze
Da sastavite 150-200 ljudi u sedam-osam gradova širom sveta, potrebno je nedelju dana pripreme, kaže Siniša Simić, povratnik iz Kanade, jedan je od retkih stručnjaka za video-konferencije u regionu i Evropi
U Beogradu danas živi jedan od retkih stručnjaka informacione tehnologije, specijalista za komuniciranje posredstvom video-konferencija. Beogradski...
Čežnja za rodnom kućom, zavičajem i otadžbinom ne poznaje zabrane. Nema tog virusa koji će mi nametnuti svoju volju; i po cenu karantina, otišla sam da obiđem moje mirišljave ruže u cvatu, da ih odnesem roditeljima koji su našu dragu kuću zamenili drugim večnim počivalištem i konačištem. Otišla sam da ih obiđem, da im zapalim sveću. Može li to bilo kakva korona da mi zabrani i da mi to zadovoljstvo i moralnu dužnost uskrati?
Odnela sam im buket crvenih, belih i žutih ruža iz naše bašte. Ruže su imale boju života, kada smo ih posadili, one su sada vidarice mojih rana, jer vidaju sećanje na moje roditelje koji su me ostali željni. Sad očima kradem boje tih ruža, kao da je duga posle kiše prosula svoje boje po našem vrtu. Zapaljena sveća na njihovom grobu kao da je zahvaljivala titrajem plamena. Mi imamo i naše mrtve koji su nas zadužili. Mnogi se nisu „dočepali“ kućnog praga iz opravdanog straha, ne od virusa, nego od karantina i od odredbi od 16. jula 2020. Mnogo gorčine je uzburkalo u ..
Nezadovoljstvo ekonomskom i političkom situacijom, teškoće pronalaska adekvatnog posla u struci nakon školovanja, samo su neki od razloga zbog kojeg se sve više mladih odlučuje da sreću okuša u inostranstvu. Da li se zaista van granica Srbije krije bolji život, pitali smo one koji su kupili kartu u jednom...
Tiha i diskretna karakterom, Marija Gracija Sartore sinonim je za plemenitost i dobrotu. Učiteljica i pedagog, kakvu je svaki učenik i roditelj mogao samo da poželi, predavala je italijanski jezik u Osnovnoj školi “Daniele Manin” u Padovi, a sada uživa u svojoj zasluženoj penziji, ali je svoje vreme, i ranije i sada tokom kovida, ispunila umetnošću, slikarstvom i pisanom rečju-stihom.
Iako više ne predaje u školi, ostala je vezana za mališane, pa ova samouka slikarka i danas najradije radi portrete dece. Iako svoje nema, svi ti mališani su u njenom srcu i ona ih stavlja na prvo mesto u svom životu.
Marija Gracija ima ljubavi za svu decu, ne samo za onu koju je naučila sva slova, da pišu i čitaju, već i za onu koja joj nisu bila učenici. Seća se i naših ratnih devedesetih, kada je imala poneko naše dete iz Srbije i Bosne, ako ne, kaže, svake školske godine u njenom odeljenju, a ono u školi.
Baš ta deca su joj, dodaje, dala dosta ljubavi i poštovanja. Ne seća se više njihovih imena, al..