Gordana Jovanović je iz Jagodine u Stokholm otišla sa tatom Bogomirom, kada je imala nepunih 17 godina. Selidba ju je teško pogodila, jer je ostavila rođake i prijatelje i otišla u nepoznatu zemlju.
Tešila se, kaže, da će prvi put kad se bude vratila, zauvek ostati u rodnom gradu. Ali sudbina joj je drugačije podelila karte. Još živi u Švedskoj, iako se prošle godine penzionisala. U Jagodinu dolazi samo na odmor, gde smo je nedavno i sreli.
Na početku razgovora seća se prvih dana u Skandinaviji.
– Bilo je strašno. Nisam znala jezik, nedostajala mi je Jagodina. Patila sam za bakom Sofijom i dekom Ilijom, koji su me očuvali. Moj tata, koga su svi poznavali po nadimku Gazibarić, jer je kraj radnog i životnog veka proveo u Americi, radio je kao podoficir u Zagrebu u vreme kada sam rođena. Tada vojna lica nisu mogla da se žene. Kada sam imala tri meseca sud je odlučio da me oduzme od majke i poveri očevim roditeljima, jer su bili u boljoj materijalnoj situaciji – seća se Gordana.
Ona dod..
Kulturno udruženje Srba Duga iz Montekio Mađorea, gradića nadomak Vićence, usrećilo je najmlađe članove podelom novogodišnjih paketića. U prigodnoj priredbi i programu uživali su najviše mališani, ali i odrasli.
– Deda Mraz je ove godine pohitao, jer se mnogi naši članovi spremaju da u vreme katoličkog Božića krenu u zavičaj i novogodišnje praznike dočekaju sa najmilijima, roditeljima, bakama i dekama, rodbinom i prijateljima, pa smo zato ranije organizovali ovaj susret i dodelu paketića – objašnjava za “Vesti” Dušica Lalić, čelnica Duge, koja se bavila organizacijom priredbe, ali i bila učesnica u jednom delu programa.
Ona navodi da su pre svega želeli da obraduju najmlađe članove.
– Oni su to zaslužili svojim radom i angažovanjem u folklornoj sekciji udruženja. Inače, svi su željni druženja, što se kaže, od sedam do 77 godina i onda zašto da ne obradujemo ljude. Za to toliko malo treba, a tako mnogo znači – ističe posle svega Dušica.
Pre podele paketića priređen je bogat kulturno-..
Posle jubilarne, 25. Evropske smotre srpskog folklora dijaspore i Srba u regionu koja će krajem maja 2020. biti održana u Parizu, sve sledeće će biti organizovane isključivo u otadžbini, odnosno Srbiji i Republici Srpskoj, odlučeno je na sednici Saveta Evropske smotre u Beogradu.
Činjenica je da za nekoliko dana folklorna društva iz cele Evrope ostave u gradu domaćinu između 800.000 i milion evra. To nije mali novac i iako dijaspora zna da nas u matici i dalje ne cene dovoljno, mi ne prestajemo da brinemo o svojoj otadžbini, navodi se u obrazloženju. Dodaje se i da su mladi najponosniji kada u matici mogu da prezentuju sve ono što znaju i da bi deca na taj način još više zavolela svoj jezik i kulturu. Međutim, većina sagovornika „Vesti“ u Tribini čitalaca smatra da Smotru treba organizovati i u zemljama na Zapadu u kojima naši ljudi rade i žive i za to iznose svoje argumente.
Zorica Marković, Dransi, Francuska
– Ne treba da bude samo u matici, jer takmičenje treba da bude u svakoj zem..
Ono što se prvo ugleda kada se izađe sa železničke stanice u Vićenci jeste prostran i lep gradski park kojim se Vićentinci ponose.
Mnogi naši ljudi pamte taj park jer su se tu odmarali, nalazili, sastajali kad bi dolazili na železničku stanicu da kupe jedini list na srpskom jeziku „Vesti“, pošto je stavljeni embargo na naše živote zabranio svaku dodirnu tačku sa domovinom. To veoma dobro pamti i potpisnica ovih redova, kada smo svi s nestrpljenjem čitali šta se događa u tim ratnim godinama u otadžbini. Bila su to mračna i teška vremena, kojoj se nerado sećamo.
Park Kampo Marcio (Campo Marzio) bio bi i dalje ponos Vićence da se nisu vremena promenila i da sa prilivom stranaca sa svih meridijana nisu počeli da se menjaju pogledi na život i društvo. Tu su počeli da se sastaju preprodavci droge i narkomani. Neprestani nemili događaji – tuče, nasilje i međusobni krvavi obračuni dilera – udaljilo je žitelje ovog malog grada od uživanja u bajkolikom zelenilu. Jednostavno, park je postao stec..
Imao je samo 21 godinu kada se voz sa još 18 njegovih sunarodnika zaustavio u Ofenbahu na Majni. Bio je mašinbravar, ali u ofenbaškoj livnici "Roland" tada su tražili varioce.
Devetnćstoro mladih, zdravih i snažnih mladica iz Bosne tog davnog dana 1971. stiglo je u Nemacku na taj poziv. Posle...
Živeo je životom urbanog vagabunda, menjao mesto stanovanja i poslove, a danas kao 48-godišnjak, nekadašnji maneken Goran Tica, priznaje kako mu je period '80-ih, ostao u najlepšoj uspomeni. Nije ni slutio da će propast Jugoslavije rasturiti mnoga prijateljstva, a sve ratove koji su tada vođeni - doživeo je lično....
Stefan Koković; Foto: Privatna arhivaStefan Koković je grafički dizajner i fotograf, rođen 1990. u Beogradu. Nakon diplomiranja na studijama grafičkog dizajna, završio je specijalističke studije na modnoj Akademiji del Luso u Milanu.
Po povratku počeo je da radi kao asistent fotografa, da bi karijeru nastavio samostalno. Tokom rada u Srbiji sarađivao je sa mnoštvom javnih ličnosti, dizajnera, modih brendova i magazina. Pojavljivao se u muzičkim spotovima, oprobao se kao voditelj i imao nekoliko samostalnih izložbi. Domaća i regionalna javnosti imala je priliku da ga upozna i kao učesnika u srpskoj verziji muzičkog takmičenja „X faktor“.
Poznat po portretima i monohromatskim fotografijama ovaj mladi i nagrađivani umetnik odlučio je da profesionalnu karijeru nastavi u Beču.
Stefan se iz Srbije odselio 2016. godine, a za to je imao više razloga. Naglašava da nije od onih koji su „pobegli iz zemlje“ zbog lošeg života, već da je pokušao da pobegne od sebe samog.
„Rođeni sam Beograđanin i ..
Osim u zemljama zapadne Evrope, dopunska nastava na srpskom jeziku se prema planu Ministarstva prosvete Srbije, na evropskom tlu organizuje i u Grčkoj. Nastavnica Ljubica Pokrajac koja predaje u grčkim gradovima Volosu i Larisi, kaže da školu pohađaju deca srpskog porekla većinom iz mešovitih grčko-srpskih porodica.
Ona se predanim radom trudi da nauči decu jezik, kulturu i običaje srpskog naroda. Raznovrsnim nastavnim, ali i vannastavnim aktivnostima nastoji da deca upotpune svoje znanje ali i razvijaju drugarstvo. Zbog loše epidemiološke situacije ove školske godine nisu u mogućnosti da održe sve tradicionalne manifestacije kako bi želeli, ali uvek nađu način da proslave makar i virtuelno.
– Učenici Dopunsku školu na srpskom jeziku u Grčkoj pohađaju u Atini, Solunu, Kateriniju, Leptokariji, Larisi, Volosu i na Kritu. Nastava se odvija prema planu i programu Ministarstva prosvete koji podrazumeva i vannastavne aktivnosti i one uglavnom prate važnije praznike i običaje. Na velikoj pr..
Sudbina nam daje krila, na nama je samo hoćemo li poleteti. Svaki let je izazov, svako nebo je nepoznanica, ali iskoristiti sve svoje atribute je umeće i veština.
Mnogo je naših mladih ljudi koji su spakovali život u jedan kofer i odlučnog koraka prekoračili granice domovine, ostavljajući za sobom najbliže. Ko nije okusio taj zalogaj nikada neće shvatiti suštinu pečalbarstva i gorčinu kore hleba u tuđini. Tuga se meri u milionima, koliko ih je otišlo na put bez povratka. Doći mlad, nespreman, neiskusan, ali sa papirom koji potvrđuje talenat, zasigurno je već velika propusnica za arenu u kojoj te spremno čeka zver život da se uhvatiš ukoštac sa njom.
Naklon publici posle nastupa
Pleni energijom
Naš muzički ponos u Italiji je, svakako, naša operska pevačica Jasna Kovačević (57). Umetnica anđeoskog lika, prodornog dramskog glasa, no uprkos krhkom stasu zrači neverovatno prodornom energijom koja osvaja i pleni. Ništa joj nije bilo poklonjeno, sve je to ona sama trudom i znojem zaslužila...
Tradicionalna međunarodna kulturno-umetnička manifestacija „Veseli dani srpske dijaspore Slovenije“ održana je proteklog vikenda u Ljubljani, uz učešće različitih kulturno-umetničkih društava, književnika i pesnika iz Slovenije, Makedonije, Hrvatske, Nemačke, Srbije, Republike Srpske i BiH.
Predsednik Saveza srpske dijaspore Slovenije Saša Gajić rekao je Srni da su ovogodišnji 11. po redu „Veseli dani srpske dijaspore“ protekli veoma dobro i da su učesnici predstavili bogatstva kulturnog stvaralaštva Srba i tradiciju običaja iz krajeva iz kojih su došli.
Na manifestaciji je promovisana peta zbirka pesama Saše Gajića pod nazivom „Ključ ljubavi“, a o knjizi je govorila magistar srpske književnosti Rajka Golić iz Gradiške, dok su pesme autora govorile Dajana Šikanić, Anđela Tomić i Jovana Nakić.
Derventski novinar Nenad Simić promovisao je knjigu „Ukoričene godine“ sa kojom je obeležio 18 godina novinarskog rada, a istovremeno i predstavio Srpski književni klub „Vihor“ iz Dervente, čiji..