Milan Vlašić je nekadašnji uspešni broker na australijskom tržištu, koji se krajem 2009. posle 13 godina života u Sidneju, s porodicom vratio u Srbiju. Posle pune decenije života u Beogradu, „porodični savet“ je odlučio da se decembra 2019. opet nastane na Petom kontinentu. Tržište nekretnina je bilo i ostalo Milanov profesionalni fokus, s tim što je sada rešio da se ovoj industrji posveti kao agent prodaje, ali i čovek koji će Srbima širom Australije pomoći u rešavanju imovinsko-pravnih slučajeva u otadžbini.
Milane, šta Vas je motivisalo da se 2009. iz Australije vratite u Srbiju?
– Glavni razlog bila je želja da se posvetimo odgoju tada trogodišnjeg sina u otadžbini, jer to ovde, s obzirom na prirodu posla kojom sam se bavio, nije bilo moguće u meri u kojoj sam ja to želeo. Naime, od 2002. radio sam kao nezavisni broker za stambene kredite, bavio sam se i drugim poslovima kao što je izgradnja, a jedno vreme sam bio i vlasnik „deli šopa“ u sidnejskom naselju Di Vaj. Pored toga, stvo..
U nedelju, 31. maja 2020. u Melburnu je u 86. godini preminuo Čeda Ćirković Ćira, poznati dugogodišnji fudbalski stručnjak koji je radio u brojnim klubovima od Nacionalne lige Australije do Premijer lige Viktorije.
Ćirković je preminuo u staračkom domu u Donkasteru, u koji je otišao da bi bio pored svoje supruge Dragice, koja je poslednjih godina bila teško bolesna. Samo šest meseci posle njene smrti, sudbina je htela da i Čeda ode na večni počinak.
Ćirković je rođen u Olovu (današnja Federacija Bosna i Hercegovina) 24. juna 1934. godine. Kao mlad se preselio u Beograd i fudbalski stasavao u omladinskoj školi Crvene zvezde, koju je 1956. osnovao Miljan Miljanić. Zvezdinu fudbalsku školu Ćira je pohađao od 1957. do 1959. godine, kad je prešao u Srem iz Sremske Mitrovice. Ćirković je, inače, bio veliki „zvezdaš“ i na početku fudbalske karijere igrački i ljudski uzori bili su mu Rajko Mitić, Branko Stanković, Dragoslav Šekularac i Ivan Toplak.
Druženje na Olimpik parku: Ćira sa Borom Ko..
Početkom izbijanja svetske zdravstvene krize stala su gotovo sva sportska takmičenja i u Australiji, a kako se ona produbljivala, postajalo je sve jasnije da će izlazak iz pamdemije spremni uspeti da dočekaju samo najorganizovaniji klubovi.
Kako su odmicale nedelje pod primenom restriktivnih mera obaveznog održavanja prostorne razdaljine, mnogi fudbalski klubovi su počeli da ostaju bez igračkog kadra, ali i termina za korišćenje terena na kojima je trebalo da održavaju utakmice ili treninge.
Postoji velika bojazan da će mnogi fudbalski klubovi u Viktoriji zbog ozbiljnih finansijskih problema morati privremeno, a neki od njih čak i trajno da napuste takmičenja.
Toga je svestan i Fudbalski savez Viktorije, koji na sve načine pokušava da koliko-toliko sačuva ovaj važan sport u životima etničkih zajednica.
U klubu vlada sloga
Naravno da se kriza odrazila i na srpski Fudbalski klub Springvejl Beli orlovi iz Kizboroa, ali su tamo ipak u nekoj vrsti prednosti, jer poseduju svoj klub, više f..
Poklonici fudbala u Australiji, pogotovo oni stariji, dobro pamte Dragoljuba-Džimija Milisavljevića. Nekadašnji reprezentativac, nezamenljivi golman slavnog Futskrej JUST-a, potom golman, trener, ali i predsednik najstarijeg srpskog fudbalskog kluba u Viktoriji Karltona, Ringvud junajteda, Ficroj Srbije i Ričmond Srbije (isti klub koji je promenom lokacija menjao i ime) opšte je poznat kao – Džimi Mils Koreja.
Nadimak Koreja nasledio je od svog oca Slavoljuba, koji se doselio na Peti kontinent sa prvom grupom emigranata, odmah posle Drugog svetskog rata.
Legendarni Džimi Koreja imao je karijeru kakvu mnogi mogu samo da sanjaju. Rođen je u Melburnu 1951. Fudbalom je počeo da se bavi kao devetogodišnjak u tada popularnom i uspešnom klubu naše zajednice Futskrej Džastu, u čiji prvi tim je ušao sa samo petnaest i po godina i, vremenom, ostao upamćen kao možda i najbolji golman u istoriji ovog kluba.
Leteo je Džimi između stativa kao retko ko pre i posle njega. Selektor reprezentacije Austr..
Apeli verskih poglavara u Australiji su uslišeni i od 1. juna će na bogosluženjima u crkvama moći da prisustvuje do 50 vernika. Za sada, ovo ublažavanje restrikcija odnosi se samo na Novi Južni Vels, čija je državna vlada donela odluku da od idućeg ponedeljka dozvoli okupljanje ve?eg broja ljudi u verskim objektima, na svadbama i sahranama.
Dok će u crkvama i na sahranama moći da prisustvuje do 50 osoba, na venčanjima je taj broj manji i za sada iznosi 20 osoba. Do sada su verske službe i venčanja mogli da posećuju samo po 10 ljudi, dok je na sprovodima bilo dozvoljeno 20 na zatvorenom i 30 osoba na otvorenom prostoru.
Premijerka NSW Gledis Beredžiklijan poručila je da će i dalje morati da se poštuju upustva zdravstvenih vlasti i da je osnovni preduslov za popuštanje restrikcija da se svi pridržavaju pravila o obavezna četiri kvadratna po osobi.
– Mi smo svesni koliko su verske službe, svadbe i sahrane važne za porodice i pojedince, ali isto tako moramo da vodimo računa jedni o drugi..
Kad je knjaz Miloš Obrenović poslao emisara u Užice da sprovodi njegovu politiku i autoritet, ovaj ga je pitao koga da izabere za predsednika opštine.
Koga prvog sretneš – uzmi njega, jer su svi dobri političari i dobri uopšte.
E, tako i ja mogu da kažem iz ličnog iskustva da sam kao najbolje ljude sreo iz okoline Valjeva i Užica. Barem ja, a kako će drugi da kažu i kako su doživeli, to je opet nešto drugo.
Od 1975. godine živi na istoj adresi
Ako uzmemo za primer Milenka hadži Milosavčevića, videćemo da nisam daleko od onoga što rekoh.
Milenko ti je mladić od oko 80 godina. Dakle, poodavno se rodio u Sevojnu kod Užica grada. Otac Miloš zemljoradnik, a majka Grozda domaćica. Ima Milenko dva brata i jednu sestru. Sada usnuli u Gospodu.
Milenko završava u Beogradu VEKŠ, tj. Višu ekonomsku školu, dakle prvi stepen fakulteta i vraća se u svoje Užice gde radi u opštini.
Odslužio je vojni rok u Prizrenu i onda ga životni put vodi u Brizbejn kod strica Miladina.
Nakon kratkog vremena Milenko..
Još od kraja marta i prvog talasa restriktivnih mera izazvanih pandemijom korona virusa, bilo je jasno da su uslužne delatnosti, posebno ugostiteljstvo, među onima koje su najviše osetile posledice brojnih ograničenja. Brojni restorani, kafići i drugi objekti tog tipa bili su dugo zatvoreni. Tek od nedavno, kad je počelo ublažavanje mera, ponovo su otvorili vrata gostima, ali uz dozvolu da istovremeno prime do deset mušterija.
To je izazvalo pomešane reakcije u ovom sektoru. Jedni su jedva dočekali što ponovo mogu da rade, dok drugima limit od deset mušterija nije dovoljan da uz uobičajenu lepezu usluga pokriju sve troškove poslovanja.
Premijerka Novog Južnog Velsa Gledis Beredžiklijan u petak je, međutim, objavila da će svi ugostiteljski lokali u ovoj australijskoj državi od 1. juna moći istovremeno da dočekaju i do 50 gostiju, pošto je broj novih slučajeva zaraze virusom nastavio da se smanjuje. To treba da predstavlja značajno olakšanje i iskorak ka oporavku ekonomije NSW od veliki..
U „Vestima“ smo prethodnih dana već pisali o velikom hitu na društvenim mrežama – predivnom snimku srpskih folkoraša iz čitavog sveta koji su preko video aplikacija zajedno otpevali pesmu „Ovo je Srbija“. Na taj način, čak i u neizvesnom dobu korone, matica i dijaspora našli su način da se spoje.
Iako su posete i putovanja zabranjeni, srpska zajednica je uspela da pronađe kreativan način da se okupi. Granice između gradova, zemalja i čitavih kontinenta nisu sprečile 195 članova srpskih Kulturno-umetničkih društva iz 17 država da zajedno zapevaju.
Podsećamo, na početku video-spota vide se folkloraši, pevači i muzičari iz Srbije. Sa druge strane ekrana, Srbi iz Kanade, pa zatim iz Sjedinjenih Američkih Država. Svako od njih je kod svoje kuće. Malo po malo, na ekranu se pojavljuje sve više „kockica“ koje se uklapaju u mozaik pevača koji sede kraj telefona i kamera.
Pesma dopire sa svih meridijana – iz Grčke, Stokholma, Beča, Čikaga… a zatim je prihvataju i naše devojke i mladići iz Adel..
S obzirom da je u Pertu, u Zapadnoj Australiji, sedamdesetih godina prošlog veka bilo dosta fudbalskih klubova koji su predstavljali različite etničke zajednice, i među našim ljudima u ovom gradu osetila se potreba i došlo se na ideju da se oformi fudbalski klub.
To se i ostvarilo 28. aprila 1978. godine kad je zaživeo Srpski kulturni klub Dajanela Srbija, koji je nešto kasnije preimenovan u Dajanela Beli orlovi, pod kojim imenom postoji i aktivan je i danas.
Dok je još postojala nekadašnja država Jugoslavija, i u Zapadnoj Australiji bilo je više klubova sa tim prefiksom i jugoslovenskim oznakama, ali čim je došlo do raspada članovi i pristalice našeg kluba želeli su da cela srpska zajednica može da se poistoveti s imenom – Beli orlovi.
Među osnivačima su bili: Tomislav Mihajlović, Milan Jelešić, Dušan Zvekić, Đorđe Marjanović, Dušan Babić, Ivan Babić, Miloš Borković, Mirko Rnjak i Strugara Pajić. Prvi predsednik kluba bio je Dušan Zvekić. Danas, aktuelni predsednik Dajanela Belih o..
Tokom poslednjih nekoliko sezona Ficroj Siti je postao stabilan član društva Druge divizije Viktorije i posle trećeg mesta 2017. i šeste pozicije 2018. godine, konačno je u klupske vitrine unet šampionski pehar. Pod trenerskim vođstvom Grka Endija Vlahosa, koji je sredinom prve decenije 21. veka bio važan šraf tima Srbije, u neizvesnoj završnici osvojeno je prvo mesto sa dva boda ispred ekipe Korajo.
Prošle godine je posle šampionskog slavlja pokrenuta i inicijativa da se Srbija fuzioniše sa FK Ričmond, klubom nemačke etničke zajednice. Glavni razlog za ovakvu ideju bio je taj što Srbija na svom terenu u Ferfildu nije imala odgovarajuće uslove za viši rang takmičenja, pa je pronađen partner za fuziju, pošto je Ričmond tražio s kim može da se ujedini kako bi opstao.
Klupske prostorije u Ferfildu
S druge strane, Ficroj Siti Srbija je poslednjih godina zaista stabilizovan klub kome nije bilo potrebno da menja lokaciju za rang u kojem je igrala, jer su uslovi u Ferfildu bili zadovoljavaju..