Kao što smo ranije najavili, hram Svetog Luke u Liverpulu dobija crkveni hor zalaganjem oca Nenada Đurašinovića. Prvi korak učinjen je na praznik Svete Trojice kad je otac Nenad, pored dosadašnjih pojaca u pevnici, privukao još nekoliko talentovanih osoba, a svi zajedno svojim pevanjem dali posebnu čar svetoj liturgiji.
Imajući u vidu ogromno iskustvo prote Nenada Đurašinovića, crkveni odbor sa svojim sveštenikom, ocem Aleksandrom Milutinovićem, poverio je ocu Nenadu da osnuje hor koji je potreban ovoj našoj svetinji, imajući u vidu da postaje pravi magnet za mnoge od hiljade vernika i Srba koji žive u ovom delu Sidneja.
– Misionarska parohija Sveti Luka u Liverpulu, Bogu hvala, sve više napreduje. Gradnja hrama se bliži kraju i uskoro se očekuju bogosluženja. Zna se da je blagoljepije bogosluženja veoma važno, pa smo rešili da osnujemo hor i umetničku grupu koja će služiti u obeležavanju velikih događaja i praznika – kaže za „Vesti“ otac Nenad i nastavlja: – Kako bismo mogli da izabe..
Na stranicama „Vesti“ nedavno smo objavili feljton „Istorija srpskog sporta na Petom kontinentu“ i u nekoliko nastavaka pisali i o sjajnim igrama i velikim uspesima Futskrej Džasta. Mnogi naši čitaoci, pogotovo stariji poklonici fudbala koji su navijali za ovaj slavni klub, tom prilikom setili su se golmana Zorana Nikitovića, koji je godinama bio jedan od najboljih igrača ove ekipe. Čudesnim intervencijama bio je najzaslužniji za mnoge pobede, pa je važio i za jednog od najboljih čuvara mreže u celoj Australiji.
Popularni Nikita i danas živi u Melburnu u kojem se 1987. oženio suprugom Lindom, sa kojom ima dvoje dece, sad već odrasle, kćerku Natali (33) i sina Branka (25).
A, baš kao i u slučaju proslavljenog Milana Ivanovića, koji je sa Crvenom zvezdom došao na pripreme u Australiju, ne sanjajući da će ova zemlja biti njegova sudbina, i Zoran Nikitović je prošao sličan put. On je, naime, na Petom kontinentu boravio još 1978. godine s Partizanom, a život je hteo da mnogo godina kasnije ..
Restriktivne mere izazvane pandemijom korona virusa nejednako su se odrazile u društvu. Neki sektori su bili prinuđeni da stave katanac na bravu, dok su drugi kao nužni za stanovništvo nastavili s radom. U toj kategoriji, sasvim razumljivo, našle su se i zdravstvene institucije.
Tim povodom razgovarali smo sa Lukom Kaluđerovićem, mladim fizioterapeutom iz Liverpula, vlasnikom fizioterapeutske klinike BODYHEALTH CO, koja je smeštena na tri lokacije – u Liverpulu, Ferfildu i Prestonu. Luka je, inače, sa 18 godina upisao Fakultet medicinskih nauka na UTS (University of Technology Sydney. Na poslednjoj, četvrtoj godini studija završio je specijalizaciju za fizioterapeuta, a tri godine kasnije je doktorirao na „Macquarie University“. Specijalizovao se za hroničnu bol, rehabilitaciju rada i CTP osiguranje. NDIS i COMPO.
Reklama od usta do usta
Njegova klinika je centar za fizikalnu rehabilitaciju u kojoj se obavljaju specijalistički pregledi, obavljaju usluge fizikalne medicine, manuelne m..
Početkom marta meseca na stranicama „Vesti“ pisali smo o predviđenim aktivnostima u Misionarskoj parohiji „Sabor Srba Svetitelja“ na Centralnoj Obali, vezane za Vaskršnje praznike i slavu ovdašnjeg Kola srpskih sestara. Te aktivnosti je, nažalost, onemogućila pojava pandemije korona virusa.
U olakšavajućim okolnistima, uz dozvoljeno prisustvo vernog naroda, u nedelju 7. juna na dan Silaska Svetog Duha na Apostole, u hramu ove parohije odslužena je posle duže pauze druga po redu Sveta liturgija, uz dodatnu službu i duhovnu molitvu koju sveštenik čita klečeći na kolenima, a verni narod takođe klečeći plete vence od trave za ukras i blagoslov svojih domova.
Od paroha ove naše svetinje u ovom delu Australije, prote Dragana Saračevića, saznajemo da je istoga dana posle službe održana zakletva novoizabranog Parohijskog saveta, koji nije bio u potpunom sastavu, kao i redovna sednica na kojoj su podneti relevantni izveštaji sa planovima rada u doglednom periodu.
– Uzimajući u obzir okolnosti..
Sidnejske hadžije proslaviše svoju hadžijsku slavu svete Bogom krunisane ravnoapostole careve, cara Konstantina i majku mu Jelenu (Avgustu).
Avgust znači – veličanstven.
Videvši znak krsta tvoga na nebu i kao Pavle primivši poziv ne od ljudi, među carevima apostol tvoj Gospode, carvstveni grad položi u ruke Tvoje; čuvaj ga uvek u miru molitvama Presvete Bogorodice, jedini čovekoljupče“ – tropar caru Konstantinu, tj. pohvalna pesma.
U prva tri veka hrišćanstvo je bilo strašno gonjeno. Hrišćani su mučeni i ubijani. Zato nam je pun kalendar svetih mučenika i velikomučenika. Na krvi mučenika je i sagrađena Crkva Hristova, i na moštima.
Zato i danas kad se osvećuje hram u njega se polažu mošti svetih mučenika. Ne svetih vladara, ispovednika, molčalnika, jurodivih, ne, nego samo svetih mučenika.
Sveti car Konstantin nije bio mučenik, ali je bio i sad jeste sveti ravnoapostol.
Kako i zašto?
Kako rekosmo, vera Hristova se goni. Ubijaju se vernici, bez obzira na čin i položaj u društvu. E..
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u otadžbini i rasejanju u nedelju 7. juna svečano su obeležili jedan od najvećih hrišćanskih praznika – Svetu Trojicu. Ovaj praznik se još zove Duhovi i Silazak Svetog duha na apostole. Praznuje se tri dana, a crkve su okićene zelenim grančicama i posute travom. Tokom molitve u hramovima, narod plete venčiće od trave koje posle nosi kući i ostavlja pored ikone i kandila. Mnogi nose venčiće sa sobom, da bi ih Gospod zaštitio od raznih nesreća.
Svečano je bilo u svim našim svetinjama na Petom kontinentu, uključujući i hram Svetog apostola i jevanđeliste Luke u sidnejskom kvartu Liverpul, gde je poštujući vladine preporuke o merama predostrožnosti tokom pandemije korona virusa, svetu liturgiju služio starešina hrama, otac Aleksandar Milutinović, uz sasluženje oca Branka Vasilića. Odgovarao im je novooformirani crkveni hor pod upravom oca Nenada Đurašinovića, o čemu će više reči biti u jednom od idućih izdanja našeg lista.
U svojoj pastirskoj besed..
Nakon velikih februarskih poplava u jugozapadnim predelima Sidneja, među objektima koji su se našli pod vodom bio je i prvi dom Srpske narodne odbrane u Kenli Vejlu.
Oštećen je pod u velikoj sali i restoranu, pa je uprava na čelu sa agilnim predsednikom Đordem Grubišićem ovih dana prionula na težak posao, ne samo na sanaciji posledica poplava već i na drugim radovima koji su važni za održavanje zgrade.
Prošle subote posetili smo ovaj naš srpski dom kako bismo čuli i zabeležili šta se trenutno ovde radi.
– U ovoj fazi radova zaokupljeni smo nastojanjem da preuredimo pod i celu veliku salu našeg doma, zatim preuređenjem bara u restoranu, ostave za suđe, ulaza u restoran, kao i izgradnjom i proširenjem nove pokrivene pušačke zone ispred restorana i drugih radova – kaže za „Vesti“ predsednik ove naše nacionalne organizacije Đorde Grubišic i nastavlja:
– Pandemija korona virusa sprečila nas je da započete radove završimo ranije. Planirali smo da 13. juna na 55. godišnjicu od otvaranja do..
Predviđanja su nezahvalna jer postoje faktori koji utiču na tok događaja, a koji nam nisu poznati. Određene pretpostavke se mogu napisati sa manjom ili većom sigurnošću, ali rezerva uvek ostaje jer se nikada ne zna koji od ekonomskih ili nekih drugih faktora može da utiče na buduće događanje u ekonomiji. Po mom mišljenju, ovde se najverovatnije radi o zameni teza. Naime nije ova situacija sa virusom uzrok, već povod ovog ekonomskog reseta, da se tako izrazim.
Ovo je pokazalo slabosti svetske ekonomije, a svakako i australijske. Sam reset se mora dogoditi pre ili kasnije i bio je najavljen pre desetak godina. Stvarni uzroci su inflatorno finansiranje, trgovinski rat velikih, nova tehnološka revolucija, zaštita planete i slično.
Tehnološka revolucija
Pitanje kako će reagovati tržište nekretnina je uvek aktuelno pitanje, a odgovor se opet svodi na to da svako govori iz svog ugla, kako ljudima odgovara. Pre svega verujem da se ovde radi o nekoj vrsti tehnološke revolucije, a svaka revol..
Mnogi Srbi ostavili su pečat u australijskom fudbalu, ali malo koji kao Milan Ivanović. Stasiti defanzivac, koji je osamdesetih nosio dres Crvene zvezde i bio akter čuvene utakmice Kupa šampiona protiv Milana na „San Siru“ i na „Marakani“, kasnije je čudnim putevima sudbine dospeo na Peti kontinent i postao reprezentativac, a na jednoj utakmici čak i kapiten Sokerusa.
Milan Ivanović je rođen 21. decembra 1960. u mestu Sivac kraj Kule. Igrao je na poziciji cenatrhalfa, a igračku karijeru počeo je u Crvenki 1978. godine. Zatim je od 1979. do 1982. igrao za Rudar iz Kostolca, a onda tri godine blistao u dresu tadašnjeg prvoligaša OFK Beograda, iz kojeg je prešao u najtrofejniji srpski klub. Član Crvene zvezde bio je četiri godine, s tim da je od 1986. do 1988. bio na pozajmici u Radničkom iz Niša.
– U Crvenu zvezdu sam prešao 1985. iz OFK Beograda, na poziv tadašnjeg trenera crveno-belih Gojka Zeca. Te godine došli smo i na turneju u Australiju. Igrali smo u Melburnu, Sidneju i Adelajdu...
Stariji poklonici fudbala i članovi naše zajednice u Sidneju dobro pamte 1982. godinu kad je u opštini Liverpul pokrenuta inicijativa o osnivanju srpskog fudbalskog kolektiva. Kod mnogih je bila prisutna želja da mladi i talentovani igrači srpskog porekla dobiju svoj klub u kome će igrati i trenirati, ali i da se već poznati naši fudbaleri koji su bili na zalasku svojih karijera okupe u jednoj sredini, kako bi im se omogućila još koja godina bavljenja omiljenim sportom.
Inicijativu o osnivanju pokrenuli su Pera Vidić i Đorđe Vasić, bivši igrači asocijacije Južnog distrikta Novog Južnog Velsa. Novoosnovani klub dobio je ime Beograd, ali s obzirom da se i u drugim sredinama pokazalo da voditi jedan klub uopšte nije lak posao, u pomoć je pozvano još nekoliko bivših fudbalera, među kojima su bili Stanoje Stošić i Dušan Stefanović. Oni su finansirali i registraciju kluba u Južnom distriktu i potpisali garancije opštini Liverpul za korišćenje igrališta Amalfi Park. A, da bi privukli što više..