Ustaljena navika mnogih ljudi da uz jutarnju kafu pročitaju dnevne novine ili da put do posla skrate listajući štampu poslednjih meseci trpi zbog pandemije koronavirusa.
U proteklom periodu uveliko je bilo otežano i snabdevanje novinarnica, pogotovo u manjim i udaljenim mestima. Usled ograničenog kretanja naši najverniji čitaoci, među kojima ima i starijih ljudi, nisu bili u mogućnosti da odu do novinarnice i nabave svoj primerak „Vesti“.
Tim povodom posetili smo novinarnicu u Liverpulu, u popularnoj Plazi – mestu gde mnogi Srbi već decenijama odlaze u šoping neophodnih namirnica sa Balkana, da se druže sa sunarodnicima u obližnjim kafićima i, naravno, da kupe „Vesti“, jedine srpske dnevne novine na Petom kontinentu.
Vlasnik novinarnice u Plazi Tai Ngo, inače vijetnamskog porekla, rado je sa nama podelio utiske o prodaji „Vesti“ i navikama naših ljudi u ovim kriznim vremenima. U novinarnici su, u skladu sa merama zaštite, postavljeni stakleni okviri, a gospodin Tai bi, prepoznajući na..
Mnogo vremena je prošlo od osnivanja prvog srpskog fudbalskog kluba u Australiji do dana kad se grupa zaljubljenika u ovaj sport nije odlučila da našoj zajednici na Petom kontinentu podari još jedan klub.
Čak 14 godina posle rađanja Beograda iz Adelajda nastao je prvi srpski klub i u Melburnu – Karlton Srbija, do ove godine poznata kao Ficroj Siti Srbija, a u budućnosti najverovatnije Ričmond SC pošto je nedavno došlo do fuzije sa istoimenim klubom nemačke zajednice.
Inicijativu za osnivanje kluba je početkom šezdesetih godina pokrenuo Ostoja Pekić. Njegova ideja se i ostvarila uz pomoć srpske grupe ljubitelja fudbala u ovom delu Melburna sada već davne 1963. godine. Prvi problem je nastao kako dati ime klubu i kako ga održavati.
Osnivač Ostoja Pekić sa timom iz 1963. godine
Posle nekoliko sastanaka pomenute grupe ljudi, javio se predlog da klub nosi ime Vitez i pod tim imenom je u takmičenju na teritoriji Viktorije počeo da predstavlja srpsku zajednicu. Na grbu kluba bio je dvoglavi..
Konzulat Republike Srbije u Sidneju poslao je redakciji „Vesti“ pismo u kojem se upozoravaju državljani Srbije u Australiji da se na internetu pojavio fantomski veb-sajt, navodno namenjen za glasanje građana iz inostranstva na predstojećim Parlamentarnim izborima 21. juna.
Saopštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije povodom lažnog sajta za glasanje iz inostranstva prenosimo u celosti:
„Nijedan organ države Srbije ne stoji iza sajta www.hocudaglasam.com na kom se navodi da građani Republike Srbije koji žive u inostranstvu mogu da ostave svoje lične podatke, kao i kopije ličnih dokumenata, kako bi mogli da se prijave za glasanje za predstojeće izbore.
Upozoravamo javnost i sve građane da budu oprezni, jer je zvanična procedura za prijavu građana za glasanje po mestu boravišta u inostranstvu propisana Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku i Uputstvom za sprovođenje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Ta procedura podrazumeva podnošenje ličnog zahteva ..
Senzacionalno osvajanje Čempionšipa 2003. godine ostaće jedna od najvažnijih i najdražih utakmica od osnivanja kluba. Kao autsajderi, Orlovi su u velikom finalu igrali protiv hrvatskog kluba O’konor Najts (O’Conor Knights) i gubili sa 1:0. Ali, zatim su uspeli da preokrenu i zabeleže jednu od najslađih pobeda u klupskoj istoriji – 2:1.
U sledećoj sezoni Orlovi osvajaju „duplu krunu“. Do titula su stigli bez poraza i konačno ušli u društvo najboljih timova na teritoriji ACT. Novi i kvalitetniji rang takmičenja nije uplašio fudbalere srpskog kluba i junački su se držali protiv jačih i stabilizovanih klubova, da bi na kraju sve iznenadili osvajanjem petog mesta i samo za par bodova izmakao im je plasman u plej-of. Ovakav ples nije ponovljen u narednoj, 2006. godini, posle koje je zbog još jedne u nizu bespotrebnih reorganizacija takmičenja Fudbalskog saveza ACT došlo do seobe Orlova u niži rang.
Klubovi Premijer lige i Prve teritorijalne lige pozvani su da konkurišu za formiranje novog t..
Otkako je posle Drugog svetskog rata počelo doseljavanje srpskih emigranata u Kanberu, rodila se i neprestano rasla želja za organizovanim životom zajednice u glavnom gradu Australije. Urođena ljubav prema sportu, a naročito fudbalu, od prvih dana vukli su novopridošle Srbe ka formiranju kluba oko kojeg će se okupljati.
Kad je 1955. grupa entuzijasta u kojoj su, između ostalih, bili Borivoje Petković, Slavoljub Nakarić, Voja Jovanović, Dragoljub Kocić, Gvozden Bralović, Branko Radivojević i drugi, formirala FK Balkan, počelo je smenjivanje srpskih fudbalskih klubova kao na traci. I skoro svi su kao po pravilu bili kratkog daha: najpre Morava, koja je ubrzo postala St. Džordž Srbija (pod ovim imenom klub je stekao veliku popularnost u zajednici), sve dok se klub nije preselio pod okrilje Srpskog kulturnog centra Sveti Sava i postao – Moson Srbija.
Čvrsti temelji
Sredinom sedamdesetih je u naselju Farer, pri tek sagrađenoj Crkvi sveti Sava, formiran FK Šumadija, koji je kasnije promeni..
Prvi veliki uspesi i nezaboravna slavlja fudbalera i navijača Sinđelića počela su pre nego što je srpski fudbalski klub iz Melburna navršio tri godine postojanja. Nezaboravna prva promocija u viši rang ostvarena je 1987. godine i ubraja se u najveće uspehe Sinđelića. Takođe, bilo je i drugih titula, nizova pobeda i trofeja u raznim kup-takmičenjima, a izgradnja stadiona u Ardiru smatra se takođe za jedan od naznačajnijih događaja u klupskoj istoriji.
Ipak, ta 1987. smatra se za najuspešniju i navijačima najdražu godinu. Tada je Sinđelić predvođen trenerom Radosavom Radetom Jovičićem kao prvak Druge divizije izborio plasman u Prvu državnu ligu. Od početka sezone bilo je jasno da klub ima ekipu za visoke domete, jer su zabeležene četiri pobede u prvih pet kola. Usledila je i rekordna pobeda od 7:1 protiv Eltama, a pamtiće se i trijumf nad Morningtonom od 7:2, u kojem je golgeter Toni Marčet čak šest puta tresao mrežu rivala.
Proslava titule 1987.
Ova ubedljiva pobeda dovela je Sinđeli..
Sredinom osamdesetih godina prošlog veka, u Melburnu je nastao srpski sportski klub koji s ponosom nosi ime Stevana Sinđelića, velikog vojskovođe iz Prvog srpskog ustanka. Imenu kluba kumovao je Andrija Aca Sofranić, kad su jednog popodneva na čašici razgovora kod njega u?kući u Sent Albansu u poseti bili Mladen Šušnica i Radovan Miletić. Na žalost, Sofranić i Miletić nisu više među nama.
Njih trojica su tada poveli prve razgovore o stvaranju srpskog kluba u severozapadnom predgrađu Melburna, s obzirom na to da je na drugoj strani grada u to vreme već postojao najstariji srpski klub u Viktoriji – današnja Ričmond Srbija (Ficroj Siti Srbija). Upravo ova dva kluba, Sinđelić i Srbija, kasnije su gradili veliko rivalstvo, ali i prijateljstvo. Godinama su ovi srpski timovi, pa i poslednjih nekoliko sezona, ukrštali koplja u državnim prvenstvima Viktorije.
Ideja Sofranića, Šušnice i Miletića bila je da srpskoj zajednici na zapadnoj strani Melburna, gde je živeo veliki broj naših ljudi, treb..
Posle punih osam nedelja otkako su i sve crkve i verske institucije širom Viktorije morale da zatvore vrata za svoje vernike, konačno su prošle nedelje i vernici Srpske pravoslavne crkve mogli da prisustvuju svetim liturgijama.
Verski obredi su protekli uz strogo poštovanje propisa koji su izdali nadležni, koji su uključivali ograničen broj vernika i poštovanje socijalne razdaljine. Naime, prošlonedeljnom odlukom vlade Viktorije, crkvama i verskim institucijama se omogućava da otvore hramove za prisustvo vernika, pa pored sveštenika i drugih prislužnika na službi, liturgijama može da najviše deset vernika u jednom trenutku.
Srpska crkva Sveti arhiđakon Stefan u Kizborou striktno se pridržavala propisa, pa je u vreme pandemije na osnovu odluka nadležnih morala da ima zaključanu kapiju. Policija je, inače, uredno posećivala crkveno imanje kako bi bili sigurni da se propisi poštuju.
Na nedeljnoj službi, koju je vodio starešina hrama protojerej Aleksandar Savić, uz sasluženje protonamesn..
Klub se godinama takmičio u nižim ligama, kasnije se Avala obrela u Prvoj diviziji i do 2006. godine važila za favorita i u najkvalitetnijim takmičenjima. Pored šampionskih titula 1992. i 2001. godine klub je u vitrine uneo još mnogo trofeja osvojenih prvenstava i pehara Kupa.
Avala je u početku nosila ime Riversajd Rapid (tada otkupljen klub za 15.000 dolara). Nedugo zatim Riversajd Avala je utakmice kao domaćin igrala u Merikvilu, pa na 1976. godine na novoj lokaciji Lensval. Kad su sledeće, 1977. godine kao prvaci izborili promociju u Prvu državnu ligu Novog Južnog Velsa, iz imena je izbačeno Riversajd Rapid i naši fudbaleri su zaigrali pod imenom Sportski klub Avala, naravno po poznatoj planini pored Beograda.
Promena imena
Sportski klub Avala je 1977. godine postao član Premijer lige Novog Južnog Velsa, u kojoj se zadržao sve do 1986. godine kad se obreo u nižem rangu. Dve sezone kasnije ime Avale je postalo i te kako zvučno u fudbalskim krugovima, zbog veoma kvalitetnog tima i ..
Mere ograničenja zbog pandemije korona virusa donete u martu mesecu u Australiji polako jenjavaju. Od prošlog petka u Novom Južnom Velsu primenjena je prva od planirane tri faze olakšavanja mera distanciranja. U sklopu prve faze dopušteno je okupljanje do deset ljudi na otvorenom ili pet gostiju u vašoj kući. Vest koja je posebno razveselila mnoge stanovnike najmnogoljudnije države u Australiji je ta da su restorani i kafici prošlog petka opet otvorili vrata, doduše sa ograničenjem od deset gostiju istovremeno.
Na radost naših ljudi u Liverpulu, dobro poznati srpski kafići Echo Cafe i Bona Fides nisu prestajali sa radom. I tokom najvećih mera restrikcija, oni su imali uslugu spremanja hrane i pića za poneti. A, od prošlog petka otvorili su vrata, svaki sa po pet stolov i taj kapacitet je za tili čas bio ispunjen. Ista slika i tokom vikenda, po deset gostiju bilo je prisutno u svim kafićima tokom celog dana. Očigledno da se narod uželeo druženja i uobičajenih društvenih aktivnosti. Izol..