NAŠI LJUDI IZ DIJASPORE NEćE BITI HAPŠENI NA GRANICI, ALI VOJNA OBAVEZA OSTAJE NA SNAZI, KAŽE U INTERVJUU ZA KURIR SLOBODAN HOMEN
Zakon o amnestiji, koji ćemo tokom septembra proslediti Skupštini na usvajanje, reguliše samo krivičnu odgovornost onih ljudi koji nisu odslužili vojni rok i ništa više od toga, kaže na početku intervjua za Kurir Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde.
Šta onda ti ljudi mogu da očekuju, pošto je prvobitna informacija bila da su oslobođeni i obaveze služenja vojnog roka?
– Oni neće biti hapšeni na našim granicama, ali vojna obaveza ostaje na snazi. Sve ostalo trebalo bi da bude utvrđeno Zakonom o vojsci, što je u nadležnosti Ministarstva odbrane. Naš interes je da se mladi ljudi vrate u Srbiju.
Da li se razgovara o otkupu vojnog roka?– Nije se pričalo o tome, jer to nije u skladu sa zakonima, ni sa Ustavom. Takva odredba napravila bi jaz između bogatih i siromašnih.
Dokle se stiglo u istrazi o grobu generala Dragoljuba Mihailovića?– Istraga je u toku, komisija radi svoj posao. Prve konkretne rezultate očekujem već u septembru. Pokazali smo da smo spremni da se suočimo s prošlošću i da rešimo velike misterije koje traju decenijama.
Pominje se i osnivanje komisije koja bi se bavila zločinima na kraju Drugog svetskog rata.
– Plan nam je da oformimo komisiju koja će se baviti svim zločinima u periodu od 1944. do 1946. godine, jer je procena stručnjaka da je između 60.000 i 80.000 ljudi osuđeno bez pravičnog suđenja i da su sahranjivani u masovnim grobnicama. Dugo nije smelo da se priča o tome, ali sada je vreme da se i to završi. Jasno je da je Drugi svetski rat bio bratoubilački i građanski rat.
Koliki je broj tih grobnica?– Samo na našoj teritoriji do sada je pronađeno nekoliko stotina grobnica, ali tačan broj ljudi još ne znamo. Moraćemo da obavljamo i DNK analize, pa ćemo znati više.
Kako komentarišete prisustvo pripadnika BIA na Ravnoj gori?– Smatram da bi trebalo obilaziti sva mesta koja su značajna za našu istoriju. Podsetio bih da postoji Zakon o izjednačavanju četnika i partizana, pa ako se već odaje pošta partizanima, ne vidim zašto se isto ne bi radilo i sa četnicima. BIA je postupila potpuno ispravno.
Šta se dešava sa istragom u vezi sa odavanjem državne tajne u slučaju Miladina Kovačevića?
– Dalji koraci su na Javnom tužilaštvu. Odavanjem državne tajne nanet je veliki udarac ugledu Srbije u svetu. Ipak, uradili smo dobar posao, jer smo omogućili Kovačeviću pravično suđenje u našoj zemlji, a i država je ispravila svoju grešku kada su dvojica njenih službenika falsifikovala dokumenta i prekršila zakon. Krivični postupak se trenutno vodi protiv nekadašnjeg konzula i vicekonzula. Uspeli smo da se izvučemo iz teške situacije, iako je bilo opstruiranja nekih ljudi, pa čak i iz Vlade.
Prilikom reizbora sudija Društvo sudija je uputilo oštre kritike na kriterijume za izbor sudija.
– Naravno da se Društvo sudija bunilo. Oni su neka vrsta sindikata koji zastupa svoje interese. Ali, trenutno postoji oko 6.000 zastarelih krivičnih postupaka, pa još 160.000 koji traju od dve do 30 godina, srpski pravosudni sistem je među najsporijim u Evropi, ljude se žale sudu u Strazburu, a mi plaćamo penale… Jasno je, reforma je neophodna.
Očekujete li uskoro ekstradiciju Gorana Davidovića Srbiji?– Italijanski sud bi trebalo da donese odluku do 10. avgusta i verujem da će ta odluka biti u našu korist.
Bilo je kritika u vezi sa zakonom o oduzimanju imovine stečene kriminalom. Primedbe su da time ne plaćaju danak kriminalci, već građani, jer je to njihov novac.
– To je dobar zakon. Dilere preprodajom droge uzimaju novac građanima i time stiču imovinu. Ali, kada dođu pod udar ovog zakona, ona im se oduzima i vraća građanima. To je suština i ne znam zašto bi to bilo sporno.
