Dragan Bjelogrlić je nekoliko puta govorio u intervjuu za Nedeljnik, ali nikada ovako – i nikada pred kamerama. Glumac, reditelj, producent i „showrunner“ jedne od najuspešnijih srpskih serija u 21. veku, „Senke nad Balkanom“, bio je gost nove epizode podkasta „Rosić i drugovi“ na portalu Velike priče.
Iako nije želeo da govori dominantno o politici, okrenuvši karijeru unazad, od prvih filmova koje je snimao, bilo je očigledno da je politika oduvek bila tu. Jer ovde politika nikada nije „ostavljala“ na miru ne samo nas već i umetnost.
***
Kroz priče koje sam čitao i slušao o Tomi Zdravkoviću shvatio sam da mogu da napravim film o jednom vremenu koje se više nikad neće ponoviti, o nekim ljudima koje je iznedrilo to vreme ili su ti i takvi ljudi iznedrili to vreme. To je sad taj antagonizam na koji nikad nećemo dati odgovor. Da li ludi ljudi čine vreme ili vreme čini ljude? [smeh]
U svakom slučaju, kroz te priče o Tomi sam shvatio da mogu da ispričam ujedno i priču o jednoj zemlji koje više nema. I ta Tomina patnja, taj njegov dert, ta njegova nesreća koju je nosio, sve mi je to bilo jako inspirativno…
Toma Zdravković je za sebe tvrdio da je Jugosloven. Ima intervju sa njim, i mi smo taj intervju prepisali i ubacili u seriju od reči do reči. Naravno, i njegov život i ta njegova životna tuga i to što ju je on jako lepo provlačio kroz svoje pesme, kroz taj svoj specifično tužni glas. Jergović je rekao za „Tomu“: „To je bajka o jednoj zemlji koja više ne postoji.“
Imao je Toma i antiratni stav, samo što je on umro pred početak rata. To je takođe meni bilo simbolično, kada sam video da je on umro kad je počinjao rat, zapravo pred njegov sam početak, već su počeli neki sukobi. Onda sam shvatio da sa Tomom umire to jedno vreme i umire ta jedna zemlja. To su mi bili sve neki znaci koje sam gledao da posložim.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 30. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
