DOZNAKE IZ DIJASPORE PREMAŠILE STRANA ULAGANJA

DOZNAKE IZ DIJASPORE PREMAŠILE STRANA ULAGANJA

VELIKO SRCE ŠIROKE RUKE

• Za šest meseci iz dijaspore u otadžbinu stiglo 2,5 milijardi dolara • Kapital dijaspore 400 milijardi evra

Nikad ne zaboravljaju na familiju u otadžbini

Od januara do juna ove godine iz dijaspore u otadžbinu, u doznakama formalnim (bankarskim) putem, stiglo je oko 1,2 milijarde dolara, što je procena Narodne banke Srbije, dok je nezvaničnim putevima, kako procenjuju ekonomisti, stiglo bar još toliko. Po ovoj statistici, građani iz inostranstva su samo u prvih šest meseci u Srbiji potrošili oko 2,5 miljardi dolara. Sudeći po dosadašnjem iskustvu, novac iz dijaspore najčešće u Srbiju stiže preko „kurira“ kao što su vozači autobusa, kapetani aviona…, jer još postoji veliko nepoverenje u bankarski sistem u Srbiji. Samo mali broj građana dijaspore, uglavnom firme, novac šalju putem banaka, a nekolicina koristi i platne kartice kada dođu u otadžbinu kako bi podigli novac.
Podaci iz „Partnera“, agencije za istraživanje javnog mnenja koja je u aprilu 2003. radila anketu u Nemačkoj i Austriji, govore da je samo 2,7 odsto građana iz dijaspore novac slalo putem bankarskih doznaka, 30 odsto je lično donosilo, 50 odsto uopšte ne donosi novac u domovinu, a ostali se prilikom slanja snalaze „kako znaju i umeju“.

Tapkanje u mestu

U Srbiji se nastavlja trend veoma malih deviznih ulaganja iz inostranstva, a kako kaže Milan Kovačević, za prvih pet meseci ove godine na osnovu stranih direktnih investicija, u našu zemlju je ušlo oko 247 miliona dolara. To je, po njegovim rečima, prosek u poslednjih deset, petnćst godina, ali se to ne smatra uspehom, jer Srbija na osnovu ovakvih priliva deviza već duže vreme tapka u mestu.

– Po proceni Centra za istraživanje NBS-a, radnici na privremenom radu u inostranstvu i ostali građani dijaspore u prvih šest meseci ove godine su u otadžbinu u vidu doznaka uneli oko 1, 2 milijardi dolara, što je za oko 300 miliona dolara više u odnosu na isti period prethodne godine, kada je iznos doznaka iz dijaspore bio 959 miliona dolara. To je, između ostalog, pokazatelj da pripadnici dijaspore sve više koriste bankarske kanale pri slanju novca u domovinu – kaže Marina Mladenović-Komatina, pomoćnik generalnog direktora Centra za istraživanje NBS-a.
– Tim doznakama se delimično pokriva i trgovinski deficit Republike Srbije, tako da od njih imaju koristi porodice u zemlji koje novčano pomažu rođaci i prijatelji iz inostranstva kao i država.

Stabilnija politika veća ulaganja

– Razlog za skromna ulaganja je pre svega dalje visok politički rizik. Popravljanje tog rejtinga bio bi veoma važan signal potencijalnim ulagačima. Stranci se veoma teško odlučuju da ulažu u zemlju gde i domaći biznismeni nerado plasiraju svoj kapital. Oni zapravo nemaju gde da ulažu, jer nema ni investicionih ideja – objašnjava Kovačević manjak investicija u Srbiji.

Po rečima naše sagovornice, vrednost doznaka iz dijaspore se povećava, ali ta suma zavisi od materijalnog položaja ljudi u inostranstvu, koji šalju novac. Doskora je bilo pravilo da sav novac koji na taj način stigne u Srbiju bude potrošen na ishranu, odeću i ostale nužne potrebe, deo se ulagao u zidanje kuća, a jedan deo je odlazio u „slamarice“. Mali je broj onih koji su taj novac ulagali u otvaranje preduzeća ili kupovinu akcija preduzeća.
– Situacija se popravlja, pa sada sa razvojem bankarskog sistema u Srbiji i vraćanjem poverenja, građani sve više štede u bankama, a odobravaju se i krediti privredi. Očekujemo da će se ubuduće, pored lične potrošnje i kupovine nekretnina, ljudi sve više odlučivati za kupovinu akcija i obveznica – kaže Mladenović-Komatina. – U periodu od 2002. do 2004. godine doznake finansiraju trgovinski deficit sa oko 40 do 57 odsto, a u prvih šest meseci ove godine učestvovale su sa 39, 2 odsto. To ne znači da je priliv deviza iz inostranstva manji jer je i deficit za prvih šest meseci bio veći u odnosu na prethodnu godinu, za čitavih milijardu dolara.

Nedostaje zakon

Kako bi sve više stranog kapitala završilo u namenskim investicijama Srbiji je neophodan Zakon u oblasti stranih ulaganja, jer, kako kažu ekonomisti, poznato je da kapital beži sa rizičnog terena. Pored toga, potrebno je da se pojednostavi procedura oko osnivanja firmi, da se smanji javna potrošnja, ali i da se ubrza privatizacija.

Iako se uvećava iznos deviza koji stiže u Srbiju, Milan Kovačević, ekonomista i konsultant za strana ulaganja, smatra da i poslednji zvanični i nezvanični podaci ne predstavljaju velik iznos, jer je procenjeno da kapital dijaspore iznosi oko 400 milijardi evra.
– Većina naših zemljaka izbegava proviziju koje su zaista visoke, a sa druge strane nije ograničen uvoz stranog novca u zemlju, pa stoga niko ne kontroliše količinu deviza koje ulaze neformalnim putevima. Zbog toga je veoma teško proceniti koliko gotovog novca ulazi. Po pravilu taj novac se najčešće troši u širokoj javnoj potrošnji – kaže Kovačević. On dodaje da, po zvaničnim statistikama, od ukupnog priliva deviza iz dijaspore samo oko 12 odsto odlazi na investicije u domovini.

Zemljaci – šampioni

Samo prošle godine u Srbiju je iz dijaspore stiglo oko 2,7 milijardi dolara, što je šest odsto više novca nego što je država dobila iz izvoza, a duplo više od ukupnih diretnih stranih ulaganja, koja su iznosila 1,36 milijardi dolara, gde je uključeno i 800 miliona dolara dobijenih od privatizacije (DIN, Beopetrol, Apatinska pivara…)

– Naši klijenti su obavešteni kako kod nas funkcioniše sistem doznaka i da u našem zakonodavstvu nema ograničenja u prilivima, niti se traži bilo kakva potvrda kome se novac šalje i zašto. Za sve doznake banka uzima proviziju od 0,60 odsto za preko 5.000 evra, i 0,80 odsto za iznos do 5.000 evra – kaže Dragana Radivojević, izvršni direktor „Jubanke“ za sektor poslova sa stanovništvom, koja je dodala da njihova poslovna politika polako vraća poverenje zemljacima u inostranstvu. To govori i činjenica da „Jubanka“ sada ima pojedinačnih doznaka u iznosu i više od 100.000 evra.