Posle turbulentne godine obeležene političkim pritiscima i neizvesnošću, istraživači raka ponovo vide ozbiljne razloge za optimizam kada je reč o mRNA vakcinama. Tehnologija koja je tokom pandemije COVID-19 postala globalno poznata sada sve više pokazuje potencijal i u borbi protiv nekih od najtežih oblika raka.
Priča koja menja perspektivu
Život Vite Sare Blehner promenio se iznenada u martu 2020. godine, samo nekoliko dana pre nego što će pandemija potpuno opteretiti bolnice u Njujorku. Zbog jakih bolova u leđima otišla je u hitnu pomoć, gde su pregledi otkrili šokantnu dijagnozu – tumor pankreasa. „Rekli su mi da imam tumor na pankreasu. Pomislila sam: ‘Ne, to ne može da bude. Ovo se ne dešava meni’“, prisetila se.
Rak pankreasa važi za jedan od najagresivnijih – samo mali procenat pacijenata preživi duže od nekoliko godina. Suočena s ograničenim opcijama, Blehner se odlučila za eksperimentalni pristup koji je u to vreme bio daleko od standardne terapije: personalizovanu mRNA vakcinu, piše CNN.
Kako funkcioniše mRNA pristup
mRNA (informaciona RNK) je molekul koji prenosi genetske instrukcije za stvaranje proteina. Dok se kod vakcina protiv virusa organizam uči da prepozna spoljašnjeg neprijatelja, kod raka je situacija znatno složenija. „Kod virusa učite telo da radi nešto što već želi – da napadne uljeza. Kod raka morate da ga naučite da prepozna sopstvene ćelije kao pretnju“, objašnjava Vinod Balačandran iz centra Memorial Sloan Kettering Cancer Center.
Ključ inovacije je personalizacija. Nakon operacije, uzorak tumora se analizira, identifikuju se specifične mutacije, a zatim se pravi vakcina prilagođena upravo tom pacijentu. Cilj je da imuni sistem nauči da prepozna i uništi ćelije raka sa tim jedinstvenim „potpisom“.
Rezultati koji bude nadu
Blehner je prošla kroz operaciju, zatim primila eksperimentalnu vakcinu u kombinaciji sa imunoterapijom. Hemoterapiju, nažalost, nije mogla da završi zbog teških nuspojava. Ipak, ishod je bio iznenađujući: više od šest godina kasnije, nema znakova bolesti.
Ona nije usamljeni slučaj. U maloj studiji koju je vodio Balačandran, polovina pacijenata razvila je snažan imuni odgovor na vakcinu. Od njih osam, čak sedam je i dalje živo i bez znakova bolesti godinama kasnije. „To je izuzetno ohrabrujuće. Ako možemo da postignemo ovakav odgovor kod najtežeg raka, postoji šansa da isti princip primenimo i na druge vrste“, rekao je Balačandran.
Sličan optimizam dele i drugi stručnjaci. „Imamo sve više uspešnih ranih studija, i to je zaista uzbudljivo“, kaže Elizabet Džafi sa Univerziteta Džons Hopkins. Prema njenim rečima, iskustvo iz pandemije ubrzalo je razvoj ove tehnologije i omogućilo brži prelazak u onkologiju.
Više pristupa – personalizovani i „univerzalni“
Istraživanja se danas kreću u dva glavna pravca. Prvi su personalizovane vakcine, poput one koju je primila Blehner, koje se prave za svakog pacijenta pojedinačno. Drugi su takozvane „off-the-shelf“ ili univerzalne vakcine, koje ciljaju zajedničke karakteristike tumora i mogu se koristiti kod većeg broja pacijenata.
Neki naučnici idu i korak dalje. Elijas Sajur istražuje mogućnost da mRNA vakcine ne moraju biti striktno usmerene na specifičan tumor, već da mogu opšte da „probude“ imuni sistem i učine ga efikasnijim u borbi protiv raka. „Otkrili smo da mRNA može da reprogramira imuni odgovor čak i bez precizne mete“, kaže on.
U velikim kliničkim studijama, kombinacija mRNA terapije i imunoterapije već daje impresivne rezultate. Kod melanoma, jedna takva kombinacija smanjila je rizik od smrti za gotovo 50% tokom pet godina. Istraživanja su u toku i za rak pluća, bešike i bubrega.
Izazovi i politički pritisci
Uprkos naučnom napretku, poslednjih godinu dana obeležili su problemi koji nisu medicinske prirode. Posle pandemije COVID-19, mRNA tehnologija našla se pod povećalom javnosti i politike. Smanjenje finansiranja i otkazivanje nekih projekata izazvali su zabrinutost među istraživačima.
„Spoljni pritisci su realni. Nismo mogli da ih ignorišemo“, kaže Ketrin Vu. Pored toga, deo pacijenata danas pokazuje veći oprez prema vakcinama, što otežava sprovođenje kliničkih studija.
Ipak, situacija se postepeno stabilizuje. Nacionalni instituti i privatne kompanije ponovo ulažu značajna sredstva, a veliki farmaceutski projekti nastavljaju razvoj bez oslanjanja isključivo na državno finansiranje.
Bezbednost i budućnost
Jedna od prednosti mRNA tehnologije je što već ima široku primenu i dobro poznat bezbednosni profil zahvaljujući vakcinama protiv COVID-19. „Imamo milijarde primena i nema dokaza o ozbiljnim neželjenim efektima“, naglašava Elizabet Džafi.
Stručnjaci veruju da je upravo fleksibilnost ove tehnologije ključna. Vakcine se mogu brzo prilagoditi, personalizovati i proizvoditi u relativno kratkom roku. „Potrebna vam je platforma koja je brza, snažna i prilagodljiva – a trenutno mRNA to omogućava“, kaže Vinod Balačandran.
Za pacijente, nada postaje opipljiva
Za Vitu Saru Blehner, ova naučna priča ima duboko lično značenje. Posle godina neizvesnosti, danas živi bez znakova bolesti i sa novim pogledom na život. „Kada sam prešla petu godinu, shvatila sam da sam dobro. Rekla sam sebi: ‘Pobedila sam statistiku’“, kaže.
Danas planira budućnost – raduje se porodičnim okupljanjima, svadbama svoje dece i svakodnevnim stvarima koje su nekada delovale neizvesno. „Svaki dan mi je lep“, dodaje.
Iako je put do široke primene mRNA vakcina protiv raka još dug i zahteva dodatna istraživanja, ono što je do pre nekoliko godina delovalo kao eksperiment sada sve više liči na realnu terapijsku opciju. Naučnici su oprezni, ali i optimistični: ako ova tehnologija može da promeni tok jedne od najtežih bolesti, njen uticaj bi mogao biti daleko širi nego što se danas može zamisliti.
