Umesto da odlaze u ambasade po vizu, srpski državljani bi naredne godine mogli da odlaze u jedinstveni centar šengenskih viza. Realizacija centra je sada na nivou inicijative, koju su između ostalog podržale Austrija, češka i Slovačka, a o njenom otvaranju se može govoriti tek nakon potpisivanja i ratifikacije Sporazuma o viznim olakšicama i readmisiji, dakle u januaru 2008. godine.
Međutim, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić već je dobio podršku potpredsednika Evropske komisije i komesara zaduženog za slobodu, pravdu i bezbednost Franka Fratinija za otvaranje jedinstvenog centra za izdavanje šengenskih viza, a Austrija je zainteresovana da pomogne, pa čak i stane iza tog projekta, o čemu je šef srpske diplomatije nedavno razgovarao sa austrijskom ministarkom spoljnih poslova Ursulom Plasnik, tokom posete Beču.
– Takav projekat je prvo sproveden u Kišinjevu u Moldaviji i dobro se pokazao. Zbog toga je pokrenuta inicijativa da se sličan centar otvori i kod nas. Nesporno postoji dobra volja, ali realizacija ne zavisi samo od nas, već i od stava zemalja članica Šengenskog sporazuma – objašnjava za „Vesti“ pomoćnik ministra spoljnih poslova Srbije Milica Delević-đilas. Kako ona najavljuje, ukoliko se centar otvori, građani će lakše i jednostavnije dolaziti do viza.
članice Šengena
Nisu ni sve zemlje Evropske unije i potpisnice Šengenskog sporazuma. U šengenskom sistemu nisu novih deset članica, a posebne vize potrebne su i za Veliku Britaniju i Irsku. Šengenska viza važi za Nemačku, Austriju, Francusku, Italiju, Grčku, Španiju, Portugaliju, Belgiju, Dansku, Holandiju, Finsku, Švedsku i Luksemburg. Takođe i za Norvešku i Island koje nisu članice EU.
U budućem centru, srpski državljani podnosiće zahteve za izdavanje viza za sve zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma. To ujedno znači da će građani, bez obzira u koju evropsku zemlju putuju, dostavljati isti broj dokumenata za aplikaciju, pa se to više neće razlikovati od ambasade do ambasade. Cena troškova izdavanja viza od 35 evra važiće za sve, osim za one koji se nalaze na listi povlašćenih kategorija. Građani će dobijati i jedinstvenu šengensku vizu, pa neće više imati nedoumica da li neko sa, na primer nemačkim šengenom može da putuje u Italiju ili prvo mora da uđe u Nemačku.
Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević smatra da je zajednički centar za izdavanje viza dobra ideja, a kao sličan primer navodi Kinu u kojoj ne važe olakšice za zemlje EU, ali imaju zajednički „kol centar“ za evropske zemlje preko kojeg upućuju građane na neku od ambasada koja je najmanje opterećena zahtevima, bez obzira na to u koju zemlju neko želi da putuje.
– To bi, recimo, rešilo problem preopterećenih konzularnih odeljenja. Recimo, u nemačkom konzulatu godišnje se obradi na desetine hiljada zahteva, a veliki pritisak je i u austrijskom, mađarskom, češkom i francuskom konzulatu – pojašnjava Miščevićeva.
Za sada nije poznato koji bi se od modela jedinstvenog centra primenjivati u Srbiji, iz Moldavije ili Kine, ali ono što obe sagovornice obećavaju jeste da neće više biti redova ispred ambasada i višečasovnog čekanja za predaju dokumenata.
