Kremlj je značajno pojačao lično obezbeđenje predsednika Vladimira Putina, uključujući postavljanje sistema nadzora u domovima bliskih saradnika, kao deo novih mera uvedenih nakon talasa atentata na visoke ruske vojne zvaničnike i strahova od mogućeg puča, navodi se u izveštaju jedne evropske obaveštajne službe do kog je došao CNN.
Prema tom dokumentu, kuvari, telohranitelji i fotografi koji rade sa predsednikom više ne smeju da koriste javni prevoz. Posetioci Kremlja prolaze dvostruku proveru, a oni koji rade u neposrednoj blizini Putina mogu da koriste samo telefone bez pristupa internetu.
Neke od mera uvedene su poslednjih meseci, nakon ubistva visokog generala u decembru, što je izazvalo sukobe u vrhu ruskog bezbednosnog aparata. Izveštaj ukazuje na rastuću nelagodu u Kremlju usled sve većih problema u zemlji i inostranstvu, uključujući ekonomske poteškoće, znake nezadovoljstva i neuspehe na ratištu u Ukrajini.
BEZBEDNOSNE SLUŽBE SMANJILE BROJ LOKACIJA KOJE PUTIN POSEĆUJE
Ruske bezbednosne službe značajno su smanjile broj lokacija koje Putin redovno posećuje. On i njegova porodica više ne odlaze u uobičajene rezidencije u Moskovskoj oblasti i na Valdaju, predsednikovom izolovanom letnjikovcu između Sankt Peterburga i Moskve.
Prema izveštaju, Putin ove godine nije posetio nijedan vojni objekat, iako je tokom 2025. to činio redovno. Kako bi se ublažila ova ograničenja, Kremlj javnosti plasira unapred snimljene materijale.
Od početka invazije na Ukrajinu 2022. godine, Putin takođe provodi nedelje u modernizovanim bunkerima, često u Krasnodarskom kraju, primorskoj oblasti na Crnom moru, udaljenoj nekoliko sati od Moskve.
POSLEDICE RATA
Izveštaj, koji je dostavljen CNN-u i drugim medijima iz izvora bliskog evropskoj obaveštajnoj službi, dolazi u trenutku kada raste percepcija krize u Kremlju, četiri godine nakon početka, kako se navodi, brutalnog i neuspešnog rata.
Zapadne procene govore o oko 30.000 poginulih i ranjenih ruskih vojnika mesečno, uz ograničene teritorijalne dobitke i sve učestalije ukrajinske napade dronovima duboko unutar Rusije. U nedelju uveče dron je pogodio stambenu zgradu u elitnom delu zapadnog centra Moskve, prema lokalnim vlastima i snimcima sa lica mesta.
Ekonomske posledice rata postaju sve vidljivije – prekidi u mobilnim mrežama u velikim gradovima izazivaju nezadovoljstvo čak i među proruskom buržoazijom, što dodatno pojačava utisak da rat počinje da pogađa urbanu elitu, koja je do sada uglavnom bila pošteđena njegovih posledica.
Izveštaj donosi retke detalje o zabrinutosti Moskve zbog pogoršanja unutrašnje bezbednosti, kao i o sukobima unutar bezbednosnog i vojnog vrha oko odgovornosti za zaštitu najviših oficira. To je, kako se navodi, dovelo do revizije bezbednosnih protokola i proširenja pojačane zaštite na još deset visokih komandanata.
RIZIK OD PUČA i sumnja na šojgua
U izveštaju se navodi da su od početka marta 2026. godine „Kremlj i sam Vladimir Putin zabrinuti zbog mogućeg curenja osetljivih informacija, kao i zbog rizika od zavere ili pokušaja puča usmerenog protiv predsednika Rusije“. Posebna zabrinutost odnosi se na mogućnost atentata dronovima, čak i od strane pripadnika ruske političke elite.
Najupadljiviji deo izveštaja odnosi se na bivšeg ministra odbrane Sergeja Šojgua, nekada bliskog Putinovog saradnika.
Kako se navodi, Šojgu, sada sekretar Saveta bezbednosti, „povezuje se sa rizikom od puča, jer i dalje ima značajan uticaj u vrhu vojske“.
Dodaje se da se hapšenje njegovog bivšeg zamenika i bliskog saradnika Ruslana Calikova 5. marta smatra „kršenjem neformalnih dogovora među elitama“, što slabi Šojgua i povećava mogućnost da i sam postane meta istrage.
Ruski istražni komitet saopštio je da je Calikov uhapšen zbog optužbi za proneveru, pranje novca i mito. Navodi o korupciji u vojnom vrhu nisu retkost, ali su se umnožili od početka invazije na Ukrajinu.
Izveštaj ne nudi konkretne dokaze protiv Šojgua, a eventualni pokušaj njegovog svrgavanja Putina predstavljao bi dramatičan obrt u lojalnosti. Takođe je upadljivo da evropska obaveštajna služba objavljivanjem ovih informacija istovremeno upozorava Kremlj na potencijalni puč.
Putin je već preživeo pokušaj pobune u junu 2023. godine, kada je vođa plaćeničke grupe Jevgenij Prigožin poveo neuspešan marš na Moskvu.
Sukobi unutar moskovske elite često su predmet spekulacija, ali retko dospevaju u javnost. U kontekstu rata u Ukrajini i smanjenja američke podrške Kijevu, evropske obaveštajne službe imaju motiv da ukažu na rastuće tenzije i paranoju u Kremlju.
Zbog same prirode obaveštajnih podataka, pojedine navode je teško nezavisno potvrditi. CNN je zatražio komentar Kremlja.
MERE BEZBEDNOSTI
Neke od mera bezbednosti već su ranije pominjane ili pretpostavljane, uključujući detaljne pretrese, izbegavanje pametnih telefona i ograničavanje kretanja predsednika.
Putin se i dalje povremeno pojavljuje u javnosti – ove nedelje sastao se sa čečenskim liderom Ramzanom Kadirovim i ministrom spoljnih poslova Irana Abasom Aragčijem.
Putin je počeo da se izoluje još tokom pandemije kovida 19, često sedeći na velikoj udaljenosti od sagovornika. Postoje i navodi da koristi identične kancelarije na više lokacija za obraćanja putem video-veze.
Detalji o novim merama pojavili su se nekoliko dana nakon najave promena u vojnoj paradi 9. maja na Crvenom trgu, povodom pobede nad nacističkom Nemačkom. Ovogodišnja parada biće održana bez teške tehnike, poput tenkova i raketnih sistema.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov naveo je da su pretnje i uspešni ukrajinski napadi dugog dometa jedan od razloga za te izmene.
„U uslovima ove terorističke pretnje“, rekao je, „preduzimaju se sve mere kako bi se opasnost svela na minimum.“
SUKOB U VRHU KREMLJA
Izveštaj takođe opisuje napetu raspravu u vrhu vlasti krajem prošle godine. Nakon ubistva general-potpukovnika Fanila Sarvarova u Moskvi 22. decembra 2025, za koje se pretpostavlja da su odgovorni ukrajinski agenti, Putin je tri dana kasnije okupio ključne bezbednosne zvaničnike.
Na sastanku je načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov kritikovao direktora FSB-a Aleksandra Bortnikova zbog propusta u zaštiti oficira, dok je ovaj uzvratio da nema dovoljno resursa i ljudstva.
Putin je na kraju pozvao na smirivanje tenzija i naložio da se u roku od nedelju dana predlože konkretna rešenja. Jedno od njih bilo je proširenje nadležnosti Federalne službe zaštite (FSO), koja je do tada štitila samo Gerasimova, na još deset visokih komandanata.
Prema izveštaju, dodatno jačanje Putinovog ličnog obezbeđenja usledilo je nakon ovog poteza.
Curenje ovako detaljnih obaveštajnih podataka o unutrašnjim raspravama protivničke strane je retkost, jer može ugroziti izvore. Njegovo objavljivanje može ukazivati na pokušaj evropskih zvaničnika da podstaknu scenario na koji se, prema kritičarima, dugo oslanjaju – unutrašnji slom Rusije kao ključ za ishod rata u Ukrajini.
