RUSKA BOLNICA U BEOGRADU LEčI BOLESTI ZAVISNOSTI

Istureno odeljenje čuvene ruske Specijalne bolnice za lečenje bolesti zavisnosti „Dr Vorobjev“ pre neki dan obeležilo je šest meseci rada u Beogradu. Za to vreme kroz ovu ustanovu prošlo je više od 100 pacijenata raznih uzrasta i polova sa čitave teritorije bivše Jugoslavije, a procenat uspešnosti lečenja je fascinantan i iznosi 87 odsto. Lečenje traje ne manje od godinu dana, a od tog vremena zavisnik u bolnici provede samo 21 dana. Posle sprovedene kompletne hemijske i psihoterapije, koja košta i do šest hiljada evra, pacijent se vraća sredini, porodici, radnom mestu ili učenju potpuno resocijalizovan i osposobljen za otpor svakom izazovu bilo koje droge.

Stranac u Beogradu

Psihijatar dr Viktor Šubajev u Beogradu je koliko traje i bolnica „Dr Vorobjev“. Očekivalo se da je donekle upoznao Beograđane i neke znamenitosti grada. Međutim…
– Nisam. Još se osećam strancem jer ne govorim vaš jezik, nisam čak ni prošetao Knez Mihailovom. Ovde sam da lečim najteže zavisnike od heroina, da obučavam moje kolege i osoblje bolnice. To je moje opredeljenje, a biće vremena da ispravim „grešku“ i bolje upoznam vaš grad – kaže dr Šubajev.

Međutim, i pored ovakvih rezulata i uspeha u lečenju ova bolnica optužena je za šarlatanstvo, za upotrebu nedozvoljenih i neproverenih terapijskih metoda koje ugrožavaju i živote pacijenata. Obreli smo se iznenada u ovoj bolnici i bili impresionirani uslovima, posebno predusretljivošću psihijatra dr Viktora Šubajeva, zamenika direktora lanca bolnica „Dr Vorobjev“ u Rusiji.

Senzacija po svaku cenu

U optužbama i tvrdnjama da je bolnica „Dr Vorobjev“ ne samo šarlatanska, već i da je opasna po živote građana najdalje je otišla hrvatska štampa.
– Znam. Bila nam je novinarka „Slobodne Dalmacije“ i po povratku napisala izuzetno pozitivan tekst. Međutim, njen urednik je želeo senzaciju, prepravio tekst, a ona me je gotovo plačnim glasom o tome obavestila telefonom. Inače, u Hrvatskoj je vidna namera da nas Ruse proglase divljacima, a našu bolnicu šarltansku. Ne uzbuđujemo se zbog toga – kaže dr Šubajev.

– Sve što vas interesuje pitajte, proverite, slikajte, razgovarajte – dočekao nas je dr Šubajev, i nastavio:
– Ovde nema nikakvih čuda, čarobnih štapića, magija… sve je zasnovano na dugogodišnjim naučnim istraživanjima i sve se radi po najvišim svetskim standardima, kao i standardima i zakonima koje propisuje Ministarstvo zdravlja Srbije. Ima samo mnogo rada, koji nije manji od dvanaest sati dnevno.
U delu balkanske štampe metode lečenja ove bolnice označene su kao rizične i opasne po život, a tvrdi se da je bilo i smrtnih slučajeva.
– Potpuna neistina – kategoričan je doktor Šubajev. – Metoda lečenja, čiji je tvorac dr Vorobjev, predstavlja spoj različitih najsavremenijih tehnologija. Bez ikakvog je rizika i nije zabeležen nijedan smrtni slučaj, niti to može da se desi. Do sada smo lečili čak 3.000 narkomana iz vaše zemlje – osamdeset sedam odsto smo izlečili, imamo sve njihove adrese, možete redom da ih pitate. Za razliku od standardnih metoda, naša je jedina koja kod pacijentane izaziva bol ili, ne daj bože, patnju. Naprotiv, ona omogućava normalno spavanje, uobičajen apetit i raspoloženje.
Lečenje počinje detoksinacijom i čim se očisti organizam prelazi se na lečenje mozga psihoterapijom.

Prvo stvaramo ravnodušnost a potom odvratnost prema narkoticima. Otklanjamo posesivno-opsesivni sindrom napadnih sećanja, misli i želja prema drogi. Zatim, dolazimo do implanta koji se ugrađuje u organizam lečenog zavisnika, a koji je označen kao najrizičniji stadijum lečenja, objašnjava naš sagovornik.
– Implant je najsigurniji i nezaobilazni šraf našeg terapeutskog lanca. Ugrađujemo ga u predelu stomaka ili ispod kože lakta. Nosi se dva, tri, šest ili dvanaest meseci. On ima dvostruki vid zaštite: blokira receptore za opijate i podstiče mozak da ponovo počne da emituje hormone zadovoljstva, koji su drogom bili uništeni. Implant posle lečenja osigurava budućnost pacijentu i otklanja sve rizike povratka drogi. I zbog takvih, originalnih metoda lečenja očigledno da nekima smetamo – zaključuje dr Šubajev.