Sporazum o principima. Sporazum o principima odnosa Srbije i Crne Gore u okviru državne zajednice potpisuju ucesnici u razgovorima: predsednik SRJ, potpredsednik Savezne vlade, predsednik Republike Crne Gore i predsednici vlada Srbije i Crne Gore i, kao svedok, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost.
Dokument se upucuje na raspravu skupštinama država–clanica i Saveznoj skupštini.
Ustavna povelja. Na osnovu mišljenja iznetih u skupštinskim raspravama, odnosno skupštinskih zakljucaka, ustavna komisija cije clanove delegiraju skupštine Srbije, Crne Gore i SRJ pristupa izradi Ustavne povelje, najvišeg pravnog akta državne zajednice Srbije i Crne Gore. Tekst tog akta usvajaju prvo republicke skupštine, a on se zatim dostavlja Saveznoj skupštini. Ovakvim postupkom bili bi potvrdeni elementi državnosti Srbije i Crne Gore, koji proizlaze iz sadašnjeg faktickog stanja i istorijskih prava obeju država-clanica.
Odredba o preispitivanju. Po isteku perioda od tri godine države-clanice imaju pravo da pokrenu postupak promene državnog statusa, odnosno istupanja iz državne zajednice. U slucaju istupanja Crne Gore iz državne zajednice medunarodni dokumenti koji se odnose na SRJ, posebno Rezolucije 1244 SB UN, odnosili bi se i u celosti važili za Srbiju kao sukcesora.
Država-clanica koja to pravo iskoristi ne nasleduje pravo na medunarodno-pravni subjektivitet, a sva sporna pitanja posebno se regulišu izmedu države-sukcesora i novonastale države. U slucaju da se obe države- clanice u referendumskom postupku izjasne za promenu državnog statusa (nezavisnost), u postupku sukcesije regulišu se sva sporna pitanja, kao što je postupljeno u slucaju prethodne Jugoslavije.
Zakone o referendumu donose države-clanice, vodeci racuna o medunarodno priznatim demokratskim standardima.
Ime državne zajednice. Srbija i Crna Gora.
Institucije Srbije i Crne Gore: Skupština, predsednik, Savet ministara i Sud.
Skupština. Jednodoma skupština uz odredenu pozitivnu diskriminaciju poslanika iz Crne Gore. Zakone o izboru poslanika u Skupštinu Srbije i Crne Gore donose države-clanice u skladu sa nacelima utvrdenim Ustavnom poveljom.
Predvideno je postojanje mehanizma zaštite od nadglasavanja država-clanica.
Predsednik Srbije i Crne Gore. Predsednik, koga bira Skupština, Srbije i Crne Gore, predlaže sastav Saveta ministara i rukovodi njegovim radom.
Savet ministara. Savet ministara ima pet resora: spoljni poslovi, odbrana, medunarodni ekonomski odnosi, unutrašnji ekonomski odnosi, i zaštita ljudskih i manjinskih prava. Poslovi ministarstava bi bili naknadno precizirani.
Sud Srbije i Crne Gore. Sud ima ustavnosudsku i upravnosudsku funkciju i bavi se ujednacavanjem sudske prakse. Upravnosudska funkcija vrši se u odnosu na upravna akta ministarstava Saveta ministara. Sud zauzima pravne stavove i mišljenja koja se odnose na ujednacavanje sudske prakse. Sud nema instancionu nadležnost i ima jednak broj sudija iz država-clanica.
Vojska. Vojskom Srbije i Crne Gore komanduje Vrhovni savet odbrane koji cine tri predsednika. VSO odlucuje konsenzusom. Regruti vojni rok služe na teritoriji svoje države-clanice, uz mogucnost da služe i na teritoriji druge države-clanice, ako to žele.
Izbori i imenovanja. Po usvajanju Ustavne povelje u skladu sa predvidenim postupkom održace se izbori i konstituisace se Skupština Srbije i Crne Gore, izabrati predsednik Srbije i Crne Gore i clanovi Saveta ministara, kao i sudije Suda Srbije i Crne Gore. U organima sudske i izvršne vlasti obezbedice se ravnopravnost predstavljanja država-clanica. Moguce je predvideti rotiranje u toku mandata. (U ministarstvu inostranih poslova i ministarstvu odbrane ministar i njegov zamenik iz razlicitih država-clanica zamenjuju se po isteku polovine mandata.)
U predstavljanju država-clanica u medunarodnim organizacijama (OUN, OEBS, EU, Savet Evrope) obezbedice se paritet putem rotacije, a za medunarodne finansijske organizacije utvrdice se posebni modeli predstavljanja. U DKP Srbije i Crne Gore u inostranstvu postici ce se poseban dogovor o proporciji zastupljenosti država-clanica.
Ustavna povelja ce biti odneta skupštinama na razmatranje najdalje do kraja juna 2002.
Dislokacija saveznih institucija. Pojedine savezne institucije mogu imati sedište u Podgorici.
Ustavna rekonstrukcija država-clanica. U sklopu aktivnosti na donošenju Ustavne povelje Srbije i Crne Gore države-clanice ce izvršiti izmenu svojih ustava u saglasnosti sa Ustavnom poveljom Srbije i Crne Gore ili doneti nove ustave najdalje do kraja 2002.
Ekonomska oblast. Dostignuti nivo ekonomskih reformi u državama-clanicama polazna je osnova za uredenje medusobnih ekonomskih odnosa.
Države-clanice su odgovorne za neometano funkcionisanje zajednickog tržišta, ukljucujuci slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala.
Harmonizacijom ekonomskih sistema država-clanica sa ekonomskim sistemom EU obezbedice se prevazilaženje postojecih razlika, pre svega u oblasti trgovinske i carinske politike.
U oba slucaja vodice se racuna o ekonomskim reformama koje su vec sprovedene u državama-clanicama, a prihvatace se rešenja koja ce najbrže dovesti do integracije u EU. Prelazna rešenja u uskladivanju trgovinske i carinske politike treba da uvažavaju interese država-clanica.
Evropska unija ce pomagati u ostvarivanju ovih ciljeva i redovno nadgledati ovaj proces.
Modaliteti ostvarivanja tih ciljeva bice razradeni paralelno sa Ustavnom poveljom.
Ako jedna od clanica smatra da druga clanica ne ispunjava obaveze koje proizlaze iz ovog Sporazuma u pogledu funkcionisanja zajednickog tržišta i harmonizacije trgovinske i carinske politike, zadržava pravo da pokrene to pitanje kod EU u kontekstu procesa stabilizacije i asocijacije, u cilju preduzimanja odgovarajucih mera.
EU daje garancije da, u slucaju ispunjavanja drugih uslova i kriterijuma za SAP (proces stabilizacije i asocijacije) dogovoreni principi ustavnog uredenja nece predstavljati prepreku za brzo zakljucivanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji.
