BEOGRAD – Sporazum o polaznim osnovama za uredenje nove zajednice Srbije i Crne Gore potpisali su juce pre podne u Palati federacije jugoslovenski i crnogorski predsednici Vojislav Koštunica i Milo đukanovic, potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, premijeri Srbije i Crne Gore Zoran đindic i Filip Vujanovic i kao svedok visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana.
Predsednik SRJ Vojislav Koštunica rekao je novinarima nakon potpisivanja sporazuma da ce ovaj dokument biti dostavljen Saveznoj skupštini i skupštinama republika na usvajanje. – Sve tri skupštine obrazovace komisiju koja ce izraditi ustavnu povelju na osnovu ovog potpisanog politickog dogovora – objasnio je Koštunica i više puta naglasio zadovoljstvo postignutim sporazumom. Jugoslovenski predsednik je rekao da se ovim postavljaju „osnovni okviri buducih odnosa izmedu Srbije i Crne Gore“ i ocenio da „ovaj novi pocetak odnosa dveju republika znaci i diskontinuitet sa prethodnim režimom“.
Visoki predstavnik EU Havijer Solana ocenio je da je potpisivanje sporazuma predstavlja „korak napred ka stabilnosti“ u regionu i Evropi i istakao da je za EU i njega licno „danas veoma važan dan“. On je porucio ovdašnjim vlastima da ne sumnjaju da ce sporazum biti realizovan „na pozitivan nacin“.
– Danas nije kraj bilo cega, vec pocetak novog poglavlja koji cemo zajedno ispisati i koji ce vas sve dovesti u clanstvo EU. Bicemo sa vama svakog dana dok taj proces traje – naglasio je Solana.
Izražavajuci zadovoljstvo potpisanim sporazumom crnogorski predsednik Milo đukanovic rekao je da ocekuje da ce „politicka javnost Srbije i Crne Gore imati pozitivan odnos prema ovom procesu i da ce parlamenti verifikovati rezultate ovog rada“. On je ocenio da crnogorska politicka javnost „ima razloga da bude zadovoljna ovim što smo postigli“ i istakao da je „mehanizmom rotacije obezbedena puna zastupljenost crnogorskih interesa u medunarodnim institucijama“.
Prema njegovim recima, najvažnije je da su „ocuvani svi rezultati ekonomskih reformi i važne poluge ekonomskog sistema za dalji dinamican proces harmonizacije crnogorskog ekonomskog sistema sa sistemom EU“. Završni krug pregovora o buducim odnosima Srbije i Crne Gore trajao je više od cetrnćst casova.
Predsednici Jugoslavije i Crne Gore Vojislav Koštunica i Milo đukanovic otputovace danas u Barselonu, gde ce se dan nakon potpisivanja sporazuma o uredenju odnosa Srbije i Crne Gore sastati sa zvanicnicima Evropske unije, saopštio je juce portparol španske vlade. Koštunica i đukanovic ce razgovarati sa šefovima država i vlada zemalja EU nakon prve radne sednice evropskog samita.
Mladan Dinkic, guverner NBJ, o funkcionisanju nove savezne države
Sprecicu nove troškove
BEOGRAD – Posle potpisivanja sporazuma Srbije i Crne Gore jedino je jasno da ništa nije jasno. Ono što je najvažnije za gradane se uopšte i ne pominje i zato cu ja kao gradanin Srbije i clan G17 plus uciniti sve da sprecim da novo državno uredenje donese i jedan dinar dodatnih troškova – rekao je u razgovoru za „Blic“ Mladan Dinkic, guverner NBJ, tumaceci rešenja utvrdena sporazumom o novom uredenju odnosa izmedu Srbije i Crne Gore.
– Opasna je izjava Vojislava Koštunice da buduca zajednica Srbije i Crne Gore nece biti ni federacija ni konfederacija, vec originalno rešenje jer je istorija EU dovoljno duga da se potvrdilo da je nije poželjno eksprementisati sa državnim uredenjem i da to ne može doneti nikakvu korist ni gradanima ni državi – istakao Dinkic, navodeci da je Havijer Solana jedini pobednik u pregovorima o buducim odnosima Srbije i Crne Gore jer je postigao svoj cilj da se ne održi referendum u Crnoj Gori.
Dinkic je upozorio da su vec vidljive negativne posledice novog državnog uredenja. Naime, Centralna banka Crne Gore naplatila je „Atlas banci“ pet miliona maraka za osnivacki ulog iako je ova banka tu zakonsku obavezu vec ispunila placajuci NBJ obavezni cenzus. Ubuduce, prema njegovim recima, moguca su dva rešenja za funkcionisanje NBJ. Ukoliko se bude stvarala konvergentna zajednica u Crnoj Gori ce najkasnije za godinu dana morati da se uvede dinar kao zvanicna valuta i u tom slucaju ce postojati jedinstvena centralna banka, a ako se bude istrajalo na samostalnoj valuti NBJ ce prerasti u Narodnu banku Srbije.
– Sporazumom o novim odnosima izmedu Srbije i Crne Gore legalizuje se postojece stanje i stvara poligon za nejasan i opasan eksperiment i ostvarenje nerealnih politickih ambicija – ocenio je na jucerašnjoj konferenciji za novinare Predrag Markovic, predsednik Politickog saveta G17 plus. On je dodao da su u pregovorima presudili ljudi koji su zastupali interese Crne Gore i „Srbijice“. Uskoro ce, prema njegovoj proceni, zbog nejasnog ekonomskog ambijenta uslediti panika investitora jer ovaj sporazum omogucava samo slobodan protok ljudi, a zadržava ogranicenja za promet robe i novca. Prakticno, smatra Markovic, Crna Gora zadržava sve cega se domogla u okviru dosadašnje federacije, ali gradani Srbije nece dozvoliti da trpe nametnuto rešenje. Ministar finansija u Vladi Srbije Božidar đelic ocenio je u telefonskoj izjavi za FoNet iz Pariza da sporazum izmedu Srbije i Crne Gore predstavlja „konfederaciju ne samo u politickom nego i u ekonomskom smislu“.
– Od danas svi naši napori idu ka gradenju srpskog tržišta – rekao je đelic. On je naglasio da „najmanje ekonomija trpi trule kompromise“.
– Imajuci u vidu da ovaj politicki dogovor ne podrazumeva zajednicku carinu, monetu i zajednicki spoljnotrgovinski režim, to znaci da ce od sada Srbija imati svoju monetu, svoju carinu i svoj spoljnotrgovinski režim, ukljucujuci i granice sa svima onima koji nemaju te funkcije zajednicke. To ukljucuje i Crnu Goru u ekonomskom smislu – zakljucio je đelic.
Direktor podgorickog Centra za tranziciju Nebojša Medojevic ocenio je u izjavi FoNetu da je rešenje o daljim odnosima Srbije i Crne Gore „nametnuto rešenje, jer ga nisu donele politicke elite Beograda i Podgorice, uz prethodnu proveru legitimiteta kod svojih gradana“. „Solanina ponuda je 90 odsto crnogorske platforme, a razlicita je samo u formi. On je prihvatio formu iz srpske platforme. To su jedna stolica u UN i protokolarni i spoljni znaci državnosti“, rekao je Medojevic. On je odbacio tvrdnje guvernera NBJ Mladana Dinkica i srpskog ministra finansija Božidara đelica prema kojima bez jedinstvene valute, carine i fiskalne politike nema zajednickog tržišta.
M.V.
——————————————————————————–
Stranacka reagovanja na sporazum o novoj državi
Dogovorom skoro svi nezadovoljni
BEOGRAD, PODGORICA – Stranke u Srbiji i Crnoj Gori razlicito su reagovale na potpisivanje sporazuma o novim odnosima dve republike.
Lider DHSS Vladan Batic ocenio je da je nova zajednica Srbije i Crne Gore „labava unija kakva ne postoji ni u medunarodnoj teoriji ni u praksi“ i da je „krajnje vreme“ da Srbija postane „samostalna država“. Batic je konstatovao da je dogovorom o novom državnom uredenju pokušano da se zadovolje svi akteri pregovora, ali da je u njima najviše dobio crnogorski predsednik Milo đukanovic, a Srbija najviše izgubila. – Na ovaj nacin najviše gubi Srbija, proglašeni smo za neke evropske Kurde“, kazao je Batic, dodajuci da „ova imitacija (države) ne može dugo trajati“.
Socijalisticka narodna partija pozdravila je potpisivanje sporazuma o novoj državnoj zajednici Crne Gore i Srbije i izrazila zadovoljstvo njegovom sadržinom. Visoki funkcioner SNP Momcilo Vucetic izjavio je da je najveci rezultat ovog sporazuma „definitivno ocuvanje zajednicke države Crne Gore i Srbije, sa jednim medunarodno-pravnim subjektivitetom u UN“.
Lider Nove Srbije Velimir Ilic izjavio je da nije zadovoljan sporazumom. „Dosta je labavih konfederacija, mislio sam da ce se napraviti prava država. Danas se u Evropi svi povezuju, a mi idemo i dalje u te podele“, rekao je Ilic agenciji Beta.
Predsednik SVM Jožef Kasa izrazio je zadovoljstvo potpisanim sporazumom, ali je rekao da je razocaran što Vojvodina nije konsultovana u pregovorima. On je kazao da ga u proceduri donošenja novog ustava posebno interesuje ustavni položaj Vojvodine. Kasa je izrazio i nostalgiju za Jugoslavijom. Predsednik Narodne stranke Dragan Šoc izrazio je zadovoljstvo zbog potpisivanja sporazuma. On je rekao da je dobro što je izbegnuta opasnost podela u Crnoj Gori i destablizacije ukupnog prostora. „đukanovic se zaustavio na ivici provalije i mi to pozdravljamo“, rekao je predsednik NS.
Portparol SPS Branko Ružic istakao je da se ta stranka zalaže za ocuvanje zajednicke federacije i protivi se bilo kakvom novom i drugacijem nazivu države. On je dodao da je jucerašnji datum sraman za gradane i državu.
– Juce smo zaspali u jednoj, a probudili se u drugoj državi. To je samo slika tragikomicne DOS-ove vlasti koja je izneverila još jedno predizborno pobecanje o ocuvanju SRJ – rekao je Ružic.
Politicki lider Liberalnog saveza Miodrag Živkovic izjavio je da su liberali „šokirani sporazumom potpisanim u Beogradu“. „Mi smo predvidali da sve ovo može rezultirati izdajom crnogorskih nacionalnih i državnih interesa“, ali rešenja koja su primenjena u sporazumu „prevazilaze sva ocekivanja liberala u najgorem smislu“, rekao je Živkovic. On je dodao da ce LS „biti u stalnom zasedanju narednih dana“, nakon cega ce zauzeti konacan stav.
Predsednik SNS Božidar Bojovic ocenio je da je potpisujuci sporazum o regulisanju odnosa izmedu Crne Gore i Srbije crnogorski predsednik Milo đukanovic doživio politicki poraz. Predsednik LSV Nenad Canak izjavio je da sporazum o uredenju odnosa izmedu Srbije i Crne Gore predstavlja „truli kompromis“ izmedu dva nepomirljiva principa i izrazio nezadovoljstvo što Vojvodina nije ucestvovala u pregovorima. Canak podseca da je Vojvodina juna 1920. godine Trijanonskim sporazumom postala deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ciji se poslednji tragovi gube potpisanim sporazumom.
Lider SPO Vuk Draškovic rekao je za „Blic“ da njegova stranka podržava potpisani sporazum jer „dobijamo novu državu i po ustrojstvu i po imenu“.
– Konacno i naša Srbija dobija svoju državnu krštenicu, što od svog osnivanja traži SPO – istakao je Draškovic. On je ocenio da su na jesen istovremeno sa saveznim izborima neizbežni parlamentarni izbori u Srbiji, a predsednicki su ionako obavezni.
Predsednik SRS Vojislav Šešelj ocenio je da je koncept buduceg uredenja odnosa Srbije i Crne Gore „protivustavni vid rekonstrukcije“. Šešelj je kazao da je koncept buducih odnosa dve republike „ludacki“ i da „takva nakaza od države nikad nigde nije postojala“. On je ocenio da se tim konceptom države režimu crnogorskog predsednika Mila đukanovica „omogucava da i dalje eksploatiše Srbiju“ jer ce, kako je kazao, ona finansirati sve funkcije buduce države. Portparol GSS Ivan Andric naglasio je danas da sporazum mora da omoguci nesmetan nastavak zapocetog procesa reformi u Srbiji, kao i njeno ukljucivanje u evropske integracije.
E.B.
Svet pozdravlja dogovor
Vecina zvanicnika Medunarodne zajednice pozdravila je sporazum o uredenju odnosa Srbije i Crne Gore, kao znacajan korak za uspostavljanje stabilnosti na Balkanu.
Zadovoljstvo sporazumom izrazili su, izmedu ostalih, Evropska komisija, predsednik Republike Srpske Mirko Šarovic, nemacka vlada, MIP Austrije…
Labus: Svako placa svoje dugove
– Ne krijem da nisam srecan, ali to je realnost i osnovni razlog što sam pristao na ovo što je to bio jedini nacin da nastavimo svoj put u Evropu. Test ce biti sledecih godinu dana – do zakljucivanja ugovora o stabilizaciji i asocijaciji – rekao je potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus novinarima u Palati federacije. U oblasti privrede, kako je rekao Labus, postoje dva odvojena tržišta uz preuzetu obavezu da se integrišu u jedno u procesu stabilizacije i asocijacije.
– U ovom sporazumu postoje tri strane, Srbija, Crna Gora i EU sa preuzetim obavezama i predvidenim sankcijama. Ukoliko Srbija ili Crna Gora prekrše preuzete obaveze, nece biti clanovi EU. Ukoliko EU ne ispuni svoja obecanja, njen ugled bice ozbiljno narušen. Licno držim Solanu odgovornim za realizaciju sporazuma – istakao je Labus. On je ocenio da je nova zajednica konfederacija i dodao da su sve strane preuzele politicku obavezu da nece rediti protiv zajednicke države. Prema njegovim recima, svaka republika ce odgovarati za svoje dugove i ako jedna republika na svom putu integracije u EU zaostane, to nece biti smetnja za drugu republiku. Labus je rekao da sebe ne vidi u sastavu buduceg Saveta ministara.
J.B.
——————————————————————————–
„Blic“ dokument : Polazne osnove za preuredenje odnosa Srbije i Crne Gore
Zajednicka skupština, predsednik, savet ministara i sud
Sporazum o principima odnosa Srbije i Crne Gore u okviru državne zajednice potpisali su predsednik SRJ, potpredsednik Savezne vlade, predsednik Republike Crne Gore i predsednici vlada Srbije i Crne Gore i, kao svedok, Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost. Dokument se upucuje na raspravu skupštinama država-clanica i Saveznoj skupštini. Ustavna povelja. Na osnovu mišljenja iznetih u skupštinskim raspravama, odnosno skupštinskih zakljucaka, ustavna komisija cije clanove delegiraju skupštine Srbije, Crne Gore i SRJ pristupa izradi Ustavne povelje, najvišeg pravnog akta državne zajednice Srbije i Crne Gore. Tekst ovog akta usvajaju prvo republicke skupštine, a on se zatim dostavlja Saveznoj skupštini. Ovakvim postupkom bili bi potvrdeni elementi državnosti Srbije i Crne Gore, koji proizlaze iz sadašnjeg faktickog stanja i istorijskih prava obeju država-clanica.
Odredba o preispitivanju. Po isteku perioda od tri godine, države-clanice imaju pravo da pokrenu postupak promene državnog statusa, odnosno istupanja iz državne zajednice. U slucaju istupanja Crne Gore iz državne zajednice medunarodni dokumenti koji se odnose na SRJ, posebno Rezolucija 1244 SB UN, odnosili bi se i u celosti važili za Srbiju kao sukcesora. Država-clanica koja to pravo iskoristi ne nasleduje pravo na medunarodno-pravni subjektivitet, a sva sporna pitanja posebno se regulišu izmedu države-sukcesora i novonastale države. U slucaju da se obe države-clanice u referendumskom postupku izjasne za promenu državnog statusa (nezavisnost), u postupku sukcesije regulišu se sva sporna pitanja, kao što je postupljeno u slucaju prethodne Jugoslavije. Zakone o referendumu donose države-clanice, vodeci racuna o medunarodno priznatim demokratskim standardima.
Ime države zajednice. Srbija i Crna Gora.
Institucije Srbije i Crne Gore: Skupština, Predsednik, Savet ministara i Sud.
Skupština. Jednodoma skupština uz odredenu pozitivnu diskriminaciju poslanika iz Crne Gore. Zakone o izboru poslanika u Skupštinu Srbije i Crne Gore donose države-clanice u skladu sa nacelima utvrdenim Ustavnom poveljom. Predvideno je postojanje mehanizma zaštite od nadglasavanja država-clanica. Predsednik Srbije i Crne Gore. Predsednik, koga bira Skupština, Srbije i Crne Gore, predlaže sastav Saveta ministara i rukovodi njegovim radom.
Savet ministara. Savet ministara ima pet resora: spoljni poslovi, odbrana, medunarodni ekonomski odnosi, unutrašnji ekonomski odnosi, i zaštita ljudskih i manjinskih prava. Poslovi ministarstava bi bili naknadno precizirani.
Sud Srbije i Crne Gore. Sud ima ustavnosudsku i upravnosudsku funkciju i bave se ujednacavanjem sudske prakse. Upravnosudska funkcija vrši se u odnosu na upravna akta ministarstava Saveta ministara. Sud zauzima pravne stavove i mišljenja koji se odnose na ujednacavanje sudske prakse. Sud nema instancionu nadležnost i ima jednak broj sudija iz država-clanica.
Vojska. Vojskom Srbije i Crne Gore komanduje Vrhovni savet odbrane koji cine tri predsednika. VSO odlucuje konsenzusom. Regruti vojni rok služe na teritoriji svoje države-clanice, uz mogucnost da služe i na teritoriji druge države-clanice, ako to žele.
Izbori i imenovanja. Po usvajanju Ustavne povelje u skladu sa predvidenim postupkom, održace se izbori i konstituisace se Skupština Srbije i Crne Gore, izabrati Predsednik Srbije i Crne Gore i clanovi Saveta ministara, kao i sudije Suda Srbije i Crne Gore. U organima sudske i izvršne vlasti obezbedice se ravnopravnost predstavljanja država-clanica. Moguce je predvideti rotiranje u toku mandata. (U ministarstvu inostranih poslova i ministarstvu odbrane ministar i njegov zamenik iz razlicitih država-clanica zamenjuju se po isteku polovine mandata). U predstavljanju država-clanica u medunarodnim organizacijama (OUN, OEBS, EU, Savet Evrope) obezbedice se paritet putem rotacije, a za medunarodne finansijske organizacije utvrdice se posebni modeli predstavljanja. U DKP Srbije i Crne Gore u inostranstvu postici ce se poseban dogovor o proporciji zastupljenosti država-clanica. Ustavna povelja ce biti podneta skupštinama na razmatranje najdalje do kraja juna 2002. Dislokacija saveznih institucija. Pojedine savezne institucije mogu imati sedište u Podgorici.
Ustavna rekonstrukcija država-clanica. U sklopu aktivnosti na donošenju Ustavne povelje Srbije i Crne Gore države-clanice ce izvršiti izmenu svojih ustava u saglasnosti sa Ustavnom poveljom Srbije i Crne Gore ili doneti nove ustave najdalje do kraja 2002.
Ekonomska oblast. Dostignuti nivo ekonomskih reformi u državama-clanicama polazna je osnova za uredenje medusobnih ekonomskih odnosa. Države-clanice su odgovorne za neometano funkcionisanje zajednickog tržišta, ukljucujuci slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala. Harmonizacijom ekonomskih sistema država-clanica sa ekonomskim sistemom EU obezbedice se prevazilaženje postojecih razlika, pre svega u oblasti trgovinske i carinske politike. U oba slucaja vodice se racuna o ekonomskim reformama koje su vec sprovedene u državama-clanicama, a prihvatice se rešenja koja ce najbrže dovesti do integracije u EU. Prelazna rešenja u uskladivanju trgovinske i carinske politike treba da uvažavaju interese država-clanica. Evropska unija ce pomagati u ostvarivanju ovih ciljeva i redovno nadgledati ovaj proces. Modaliteti ostvarivanja tih ciljeva bice razradeni paralelno sa Ustavnom poveljom. Ako jedna od clanica smatra da druga clanica ne ispunjava obaveze koje proizlaze iz ovog Sporazuma u pogledu funkcionisanja zajednickog tržišta i harmonizacije trgovinske i carinske politike, zadržava pravo da pokrene to pitanje kod EU u kontekstu procesa stabilizacije i asocijacije, u cilju preduzimanja odgovarajucih mera. EU daje garancije da, u slucaju ispunjavanja drugih uslova i kriterijuma za SAP (proces stabilizacije i asocijacije) dogovoreni principi ustavnog uredenja nece predstavljati prepreku za brzo zakljucivanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji.
