Na sam pomen imena Humanitarni most, vezuje se pojam čvrste spone, koja u ovom slučaju spaja i čitave kontinente. Uzrok tome jesu naša najveća pokretačka snaga, čitaoci „Vesti“ rasuti širom sveta, ali ujedinjeni u onom najvažnijem – čovekoljublju, humanosti i plemenitosti koja ne poznaje granice. U prilog ovoj tvrdnji govore i novopristigle donacije naših zemljaka koji su svoj dom svili u dalekoj Australiji, uputivši pomoć od ukupno 2.250 dolara na više adresa u Srbiji i Republici Srpskoj.
Među tim ljudima dobrog srca je Ratko Crnić iz Melburna, koji je uputio 150 dolara za jednoipogodišnjeg Mijata Milenkovića iz Prokuplja, koji će uskoro u Beograd na operaciju očiju.
Zatim, Dijana Papac i Silvana iz Melburna, uputivši 300 dolara za 16-godišnjeg slepog mladića Aleksandra Smukova iz Dobrinaca kod Rume i njegovim sestrama bliznakinjama obolelim od cerebralne paralize.
NIJE ZABORAVLJEN: Aleksandar Smukov u redakciji Vesti.
Listi dobročinitelja priključili su se Branislav i Vesna Kneževi..
Mladom Bojanu Mijatoviću (17) iz Novog Grada, koji pohađa Srednju elektrotehničku školu računarskog smera u Inđiji i ovog meseca posredstvom Redakcije "Vesti" u Bad Filbelu, stigla je stipendija od 50 evra, naše koleginice M. E. iz Frankfurta. Odmah potom, prosleđena je na kućni prag njegovih rođaka kod kojih stanuje u Inđiji.
Da porodica siromašnog i teško bolesnog Enesa Fakića (26) iz zabitog sela Naboje na Pešteru nije sama, novim donacijama potvrđuju naši čitaoci iz cele Evrope, ali i dobri ljudi iz Novog Pazara i okoline.
Jednom godišnje u Beograd dolazi 71-godišnja penzionerka Desa Međed iz švedskog grada Hamstada u koji se otisnula pre 40 godina. Obiđe prijatelje, rodbinu, otputuje u Bosansku Dubicu, svoj zavičaj, desetak dana provede i na Crnogorskom primorju. Ali, uvek nađe vremena da poseti nekog od štićenika Humanitarnog mosta i lično...
Od kako su se „Vesti“ prvi put pojavile na kioscima širom Australije pre skoro pune dve decenije, tako je i plemenita Rajka Tarlać iz Sidneja uz naš dnevni list. Ali, pre svega, uz svoj ugroženi narod u otadžbini kroz rubriku Humanitarni most, osmišljenu da spoji nevoljnike u matici sa humanim zemljacima rasutim širom sveta koji mogu i žele da pomognu.
U podvigu da drugima pomogne nije posustajala, iako sada već zašla u osmu deceniju života, godinama je neumorno donosila nadu i sreću mnogobrojnim ljudima za čije je nevolje saznala posredstvom našeg lista. Koliko je novca, vremena, energije i dobre volje u to uložila, najbolje zna sama. Mi smo svako dobro delo verno beležili i trudili se da ispunimo njenu želju, kao i njenih isto toliko plemenitih prijatelja, sa kojima se udruživala kako bi druge što više usrećila. Tako je i danas, 20 godina kasnije, zbog čega s ponosom možemo reći da se našla u malom, ali odabranom društvu, među najvećim donatorima.
Da usreći što više ljudi
Poslednji..
Fondacija Princeze Katarine organizovala je donaciju sedam interaktivnih tabli za školu za oštećene sluhom – nagluve „Stefan Dečanski“ u Beogradu. Značajnu donaciju vrednu više od 8.000 dolara, donirali su gospođa Ardis Gardela, predsednica Holi Instituta iz Detroita i doktor Daniel Megler, otorinolaringolog srpskog porekla.
Učenici specijalne škole „Stefan Dečanski“ započinju svoju novu školsku godinu sa boljim uslovima za rad, a primena interaktivnih tabli doprineće produktivnosti na časovima i učenici će lakše razumeti koncepte koji su predstavljeni.
– Radujem se što će učenike specijalne škole „Stefan Dečanski“ dočekati nove interaktivne table kada ponovo sednu u školske klupe. One će im omogućiti brže savladavanje gradiva i pripremiti ih da bolje odgovore na zahteve današnjeg poslovnog sveta – rekla je princeza Katarina.
Чланак Za početak školske godine се појављује прво на Vesti online.
Na kućnu adresu usamljene i teško bolesne penzionerke Rade Simić iz Šapca tokom ove nedelje od plemenite čitateljke „Vesti“ iz Australije, B. G. iz Adelejda, stigla je pomoć od 200 dolara. Preciznije, deo donacije od ukupno 600 dolara, koliko je ova dobra duša sa dalekog kontinenta izdvojila za ugrožene zemljake u otadžbini.
– Šta čovek da kaže na ovako divan gest žene koja me ne zaboravlja i pomaže mi i bukvalno da preživim? Ne postoje reči kojima bih mogla da opišem sve ono što mi je na srcu i koliko sam zahvalna. Svaki njen dar je poput leka za moju ranjenu dušu. Kad to kažem, ne mislim samo u materijalnom, već u onom drugom, ljudskom smislu koji je važniji. Šaljem joj svu ljubav ovog sveta, dobro zdravlje i sreću. Na mene, osim dobrih ljudi, poput te divne žene, nema ko da misli, ko da mi pruži čašu vode kad mi je najgore. U mom socijalnom stanu samo tuga stanuje. Zahvaljujući njenoj podršci neću gladovati i imaću za najosnovnije lekove, a to mnogo znači – kazala je Rada za „Vesti“..
Na prirodne nepogode, ljudska ruka ne može da utiče. Tako ni desetočlana porodica Ignjatović iz Odžaka kod Trstenika nije mogla ni da nasluti kakva im se nesreća sprema, jer je u blizini njihovog skromnog doma, pre četiri godine, došlo do pojave aktivnog klizišta koje je u velikoj meri oštetilo kuću čime je postala skoro sasvim nebezbedna za stanovanje.
A kako nesreća nikada ne ide sama to se i majka Suzana Ignjatović ozbiljno razbolela. Iako im je nakon nepogode 2015. godine izdat nalog za iseljenje, uprkos tome oni moraju tu da žive, jer tako brojna porodica nema gde. Izdržavaju se od socijalne pomoći i onoga što otac Goran uspe da zaradi u nadnici. To često nije dovoljno ni za najosnovnije, pa o dizanju novog krova nad glavom sopstvenim snagama ne mogu ni da maštaju.
– Od osmoro dece koja stanuju u ovoj kući, Jovana je najmlađa i ima 14 godina, a najstarija Gordana nedavno je napunila 24 godine. Porodica Ignjatović je u teškoj materijalnoj situaciji i korisnici su socijalne pomoći...
S prvim danima nove 2019. godine, stigle su i prve radosti (donacije) za najstarije i najsiromašnije žitelje Raške oblasti. Dobri ljudi iz naše dijaspore, Mile Aleksić i Dragan Milojević iz Švajcarske, kao i Denis Hodović iz Nemačke, usrećili su porodicu Bandović iz sela Gradac kod Sjenice, ali i usamljene bake Miljojke Aksentijević iz sela Žunjevići na Rogozni i Hamidu Bihorcu iz Krnje Jele na Pešteru.
Dobro srce plemenite Anđ|elke Đurović iz Melburna zakucalo je jače, kada je nedavno u "Vestima" pročitala kroz kakvu golgotu prolaze dve devojčice u otadžbini, zajedno sa roditeqima koji se iz svesnage bore za njihovo zdravlje i život.