Kako nesreća nikad ne ide sama, već ruku pod ruku sa još nekom od nedaća, koje se bez tuđe pomoći ne mogu rešiti, to je nažalost istinitost ove tvrdnje na svojoj koži doživela i desetočlana porodica Ignjatović iz Odžaka kod Trstenika. Nije bilo dovoljno što im je usled pojave aktivnog klizišta dom postao nebezbedan za stanovanje, već se pre nekoliko godina i majka Suzana ozbiljno razbolela.
I iako im je nakon nepogode 2015. godine izdat nalog za iseljenje, uprkos zabrani i nalogu za iseljenje oni moraju tu da žive, jer nemaju gde. Izdržavaju se od socijalne pomoći i onoga što otac Goran uspe da zaradi u nadnici. To često nije dovoljno ni za najosnovnije, pa o dizanju novog krova nad glavom sopstvenim snagama ne mogu ni da maštaju.
– Od osmoro dece koja stanuju u ovoj kući, Jovana je najmlađa i ima 14 godina, a najstarija Gordana nedavno je napunila 24 godine. Porodica Ignjatović je u teškoj materijalnoj situaciji i korisnik je socijalne pomoći. Majka Suzana se pre nekoliko godina razb..
Kad je pre tri godine medicinska sestra i majka troje dece Biljana Smolović iz Beograda,, tokom rutinske lekarske kontrole, otkrila da ima karcinom dojke (hormonski tumor), usledili su šok i neverica. Vremena za čekanje nije bilo, lekari su odmah reagovali zbog veličine tumora i prepisali joj četiri ciklusa hemioterapije. Nažalost, ni po završetku primanja agresivnih lekova tumor se nije povukao, pa je jedino rešenje bilo da se odstrani dojka, ali i jajnici.
– Sam početak je bio izuzetno težak i bolan period za celu porodicu. Bilo je tu mnogo emocija, bojazni, nemirnog sna… Nakon operacija i terapija koje su usledile bilo je važno da poradim na jačanju imuniteta. Zato sam koristila imunofan, sibirijan helt vitamine, imunoglukan, razne preparate poput ruske age, kurkume. Naravno, i isključivo zdravu ishranu, što nas i sada na mesečnom nivou košta do 500 evra. U početku smo se i borili s tim nekako, ali sada više ne izlazimo na kraj – iskreno će Biljana Smolović (47).
Morala je da se vr..
Još jedna dvomesečna stipendija (za maj i jun) od ukupno 300 dolara koju su Rajka Tarlać i Ljubo iz Sidneja uputili svojoj štićenici Milici Đorđević (14) iz Prizrena i njenoj samohranoj majci Evici prosleđena je na zadatu adresu.
– Pre svega, želimo da se zahvalimo od sveg srca Rajki i Ljubi što misle na nas i nesebično nam pomažu. Malo je reći da im želimo svako dobro od Gospoda. Novac ovog puta nećemo moći odmah da podignemo. Preuzećemo ga prvom prilikom kad zabrane kretanja na Kosmetu popuste, sve od toga zavisi. U ovakvoj situaciji, čovek ne može nigde da mrdne, a dobro će nam doći za najosnovnije. Milica se u međuvremenu privikla na onlajn nastavu i učenje na daljinu. Videćemo kako će se stvari odvijati vezano za maturski ispit koji sledi. Nedostaju joj drugari, ali nažalost situacija je takva kakva je, i za sada svi moramo tome da se priklonimo – kazala je Evica Đorđević.
Чланак Sve zavisi od popuštanja mera се појављује прво на Vesti online.
Protekle nedelje na adresu porodice Milana Rabrenovića (18) iz Priličkog Kiseljaka kod Ivanjice, obolelog od autizma, stigla je pomoć u iznosu od 10.000 dinara plemenitog čitaoca S. P. Osim inicijala i želje da nekom istinski pomogne, više o ovom dobročinitelju ne znamo. Ono što jeste nepobitna činjenica, to je da je ova donacija porodici Rabrenović stigla u dobar čas. Da im isto tako mnogo znači i saznanje da je neko mislio na njihovog sina, razumeo situaciju i neprilike u kojima su od Milanove treće godine života.
– Često razmišljam o vremenu kada je Miki bio mali, kada je bio zdrav… Te prve dve godine njegovog života, bile su najveća radost za nas. Njegov osmeh, sreća u plavim okicama, najtopliji zagrljaj koji bi otopio i najhladnije srce… Ubrzo, sve je nestalo, pogled, zagrljaji. Više ga nisam poznavala… Počeli smo da živimo drugi život, po njegovim pravilima. Sve je zahtevalo mnogo odricanja, ne spavanja, smirivanja, samo da njemu bude bolje… – prisetila se majka Danijela, dodavši..
Početak nove školske godine većini dece je doneo radost, a pojedinim roditeljima zadao i velike probleme. Ne samo kako će deci obezbediti školski pribor, već i kako će im obezbediti užinu, topliju odeću, obuću… Mlada udovica Sanja Bartok (30) iz Gudurice, nadomak Vršca, i njenih šestoro mališana su među onima koji su dočekali prve školske dane nespremno.
Sanja, nažalost, deci nije mogla da obezbedi sve što im je potrebno, a da nevolja bude veća, to su i zbog velikog duga za struju i vodu, kod kuće u mraku, pa deca sada uče i pišu domaće zadatke pod svetlošću sveća.
– Sve nam je potrebno i dobrodošlo, ali najgore od svega mi je to što trenutno živimo kao u srednjem veku. Tačnije već više od dva meseca tako. Da bi nas ponovo priključili neophodno je da izmirimo sva dugovanja što iznosi preko 60.000 dinara (oko 500 evra). Tolika suma je za nas misaona imenica – rekla je zabrinuto Sanja Bartok.
Činjenica je da Sanja samo od socijalne pomoći i dečjeg dodatka ne može izaći na kraj sa svim ..
Kada smo poslednji put pisali o mladoj mami, Nataši Nedić (31) iz Sremske Mitrovice, oboleloj od retkog karcinoma grlića materice, išla je sigurnim koracima ka ozdravljenju. Na sreću, lepih vesti ima još, budući da je Nataša, proteklih dana, zahvaljujući nadasve humanim ljudima, uspela da obavi još jedan (osmi) ciklus kombinovanih terapija (citostatika i biološke terapije). Učinila je to, kao i do sada na jednoj privatnoj beogradskoj klinici, za koju je, još jednom bilo potrebno izdvojiti oko 3.000 evra.
Sigurnim koracima ka ozdravljenju
– Prvo želim da se do neba zahvalim mnogobrojnim ljudima koji su od samog početka uz mene i moju porodicu, pružajući nam preko potrebnu podršku. Kako finansijsku, tako i tople reči koje i dušu leče. Hvala svima, jer zahvaljujući vama sam uspešno završila i osmi ciklus, a naredni je već kroz dve nedelje. To znači da imam još toliko vremena da prikupim i još 3.000 evra , a to je oko 1.000 SMS poruka posredstvom Fondacije Budi human. Zajedno smo jači! Na..
Težak je i pretežak život Bajre Suljević iz Novog Pazara, samohrane majke koja duže od dve i po decenije sama, u iznajmljenom sobičku i bez ikakvih prihoda brine o svojoj od rođenja teško bolesnoj i nepokretnoj ćerki Arijeti. Da nije bilo razumevanja i nesebične pomoći najpre nekoliko dobrih ljudi iz ovog kraja, a potom i čitalaca „Vesti“, njihov život bio bi još mnogo teži, možda i neizdrživ.
Da bar malo olakšaju Bajrine i Arijetine muke ponovo su se, prvih dana maja ove godine, pobrinuli naši čitaoci iz Amerike, Nemačke i Švajcarske koji su im svojim donacijama pomogli da budu zbrinute bar u narednih mesec-dva. Od Novopazarca Fikreta Rešovića koji živi i radi u Americi stiglo im je 100 američkih dolara, od porodice Škrijelj iz Nemačke 100 evra, a od Danice iz Bazela 50 švajcarskih franaka.
– Hvala vam dobri ljudi, bog vam dao sve što poželite. Da nije vas, Arijeta i ja možda više ne bismo ni bile u životu ili bi nam život bio još mnogo teži. Vi nam plaćate kiriju, komunalije i struj..
Nedavno pristiglu vaskršnju donaciju od 120 australijskih dolara ( u dinarskoj protivvrednosti ) uz toplo pismo i čestitke radosti i ljubavi, reporteri "Vesti" uručili su i Nikoli Matkoviću (14), đaku-pešaku iz Vučinića kod Novog Pazara.
Prispeće povećeg poklon-paketa plemenite Ksenije Naumović iz Ciriha, porodici Vesne (44) i Gorana Golubovića (49) sa devetoro dece, iz Popovca kod Paraćina, donelo je radost i bar na trenutak sklonilo misli sa teške svakodnevice i borbe. Međutim, njihova sreća bila je kratkog veka, jer se odnedavno njihov 16-godišnji sin Kristijan nalazi u bolnici zbog teških opekotina na nogama.
Pomoć Ljudi dobre volje iz Kanade, koji su prikupili 19.045 dolara za desetine ugroženih zemljaka u otadžbini (Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori) i proteklih dana stigla je na nekoliko zadatih adresa. Među njima i 16-godišnjem Milanu Rabrenoviću iz Priličkog Kiseljaka kod Ivanjice, kome je bezbrižno detinjstvo prekinuto tokom njegove treće godine života kada je ustanovljeno da boluje od autizma.
Od tada traje i borba njegovih mladih roditelja Danijele i Ivana Rabrenovića da sinu olakšaju teško breme bolesti za koju medicina još nije pronašla lek, niti otkrila pravi uzrok ovog oboljenja. Za lečenje ovog dečaka, naši humani zemljaci izdvojili su 300 dolara, koji je Rabrenoviće iznenadio i u srce ganuo.
– Ovo je zaista i više nego prijatno iznenađenje. Molimo vas da se u naše ime od srca zahvalite svim tim dobrim dušama ko god da su. Ovaj dar, koji je stigao poput dara sa neba, iskoristićemo pre svega na Mikijeve fizikalne terapije, koje bismo sami teško obezbedili, jer živimo od je..