Nakon što su im poslednjih meseci svojim donacijama znatno olakšali život u zabitoj Banovici podno Peštera, dobri ljudi iz cele Evrope, Amerike i Kanade ovoga leta grade kuću bolesnoj i jedva pokretnoj baki Emini Amčović i njenom od epilepsije teško obolelom sinu Ismetu.
Kako ističe humanitarac Hido Muratović koji vodi ovu akciju, uprkos velikoj vrućini, opasnostima od korona virusa, teškom dopremanju materijala (kamion ne može do placa), i još težem obzbeđivanju radnika, ekipa majstora Avda Hadrovića dobro napreduje, uskoro će ukrovljenje, a odmah potom trebalo bi da krenu i unutrašnji radovi.
– Novca će, nadam se biti, ali se bojim hoćemo li obezbediti majstore. Biće teško do limara, keramičara, molera i druge dovedemo u Banovicu, sitan im je posao, a selo „Bogu iza leđa“. No, nadam se da ćemo, kao mnogo puta do sada, rešiti i ovaj problem. Evo, već ugovaramo PVC stolariju, a naručili smo i oluke – kaže Muratović i dodaje:
– Možda u izgradnju kuće ne bismo ni krenuli da se nakon te..
Humanitarni most već godinama spaja ljude velikog srca rasute po celom svetu sa onima koji se suočavaju sa mnogim nedaćama. Da rečenica „Nečije malo nekome znači mnogo“ nije samo fraza, dokazuju neraskidive veze naših štićenika i čitaoca koji svojim donacijama iz meseca u mesec taj most jačaju.
Jedna od karika u tom lancu je i Milenko Šipka iz Oberdorfa u Švajcarskoj čije srce je puno podrške i dobrote za nevoljnike. Ovoga puta je poslao 50 švajcarskih franaka za samohranu majku Dejanu Draškić Nađ i njeno troje mališana. Ovo nije prvi put da Milenko brine za ovu četvoročlanu porodicu iz Bačke Topole.
– Prošle godine sam joj poslao donaciju sa željom da svetlost uđe u njihov sumorni život. Sada se pored svih nedaća suočila sa bolešću Adrijana koji mora na operaciju. Sve muke se ređaju jedna za drugom. Želim joj da istraje u borbi sa surovom realnošću uz pomoć ljudi dobre volje i da se hrabro uhvati u koštac sa silnim problemima koje ima. Gregor, Adrijan i Viktorija neka budu njena svet..
Redovna mesečna pomoć plemenitih Đukića iz Melburna od 150 dolara stigla je na adresu samohrane majke Slađane Stanković i njenog sina Kristijana u Leskovac.
– Da nema Đukića i „Vesti“, ne znam šta bih radila. Vaši čitaoci nas bukvalno izdržavaju – kaže Slađana.
Ističe da su ona i Kristijan bili na ivici gladi, sami, bez ikoga svoga.
– Zahvaljujući „Vestima“, to se promenilo. Godinama više nismo sami. Neko preko okeana stalno misli na nas i divno je znati koliko ima ljudi sa srcem kao kuća. Nemam reči da im izrazim svoja osećanja. Neka ih Bog čuva. Takva plemenitost, ljudskost, to nema nigde… – priča Slađana Stanković, izbegla s Kosmeta.
Nju je Kristijanov otac napustio još dok je bila u drugom stanju, pa na njegovu pomoć odavno ne računaju, ali tu su Đukići čija dobrota ne poznaje granice.
Чланак Niko kao Đukići се појављује прво на Vesti online.
Na nedavno održanoj svetosavskoj proslavi u Burghauzenu, na bogoslužbenom mestu regenzburške parohije, Srbi iz Burghauzena i Altetinga zajedno sa nadležnim sveštenikom jerejom Bojanom Simićem i kumovima slave porodicom Tepić odlučili su da deo prihoda od ulaznica usmere u humanitarne svrhe.
Preteška sudbina Nebojše Vulića, 20-godišnjaka obolelog od cerebralne paralize, koji sa porodicom prognanom sa Kosmeta živi u beogradskom naselju Vinča, dotakla je u srce i našu redovnu čitateljku i dobrotvorku S. N. iz Frankfurta.