Nesreća sprečila radost

Igrom zle sudbine, Albanka Dilja Drobnjak (41) i njen suprug Milanko (57) iz zabitog Pasijeg Potoka na planini Rogozni kod Novog Pazara, kojima su letos mnogo pomagali čitaoci „Vesti“, ostali su ovih dana bez bebe koju su dugo čekali i kojoj su se mnogo radovali. Delom zbog poodmaklih godina, a više zbog nepažnje i spleta nesrećnih okolnosti, jer je Dilja pala dok je nosila gajbu sa šljivama. Završila je u novopazarskoj bolnici gde su joj, nakon intervencije, lekari saopštili najtužniju vest koju jedna trudnica može čuti, da neće roditi sina koga je očekivala. Nesrećna Albanka, koja je u ove krajeve došla iz Skadra krajem prošle godine i sa vremešnim Milankom svila gnezdo u najzabačenijem i najsiromašnijem selu novopazarske opštine, još je u bolnici. Oseća se bolje i za koji dan će se vratiti Milanku u Pasji Potok. – Zadesila nas je velika tragedija, Dilja je očajna, a ni meni nije lako. Mada nismo išli ginekologu, niti utvrđivali pol deteta, nadali smo se nasledniku koji bi nam bio v..
Umesto velike radosti, velika tuga obavila je dom Antića u Sobini, naselju u jugozapadnom delu Vranja, Marinu (50) i njenu ćerku Natašu (24), jer je proteklog vikenda umrla baka Nada (71), mučenica. Da li od uzbuđenja ili godinama tegobnog života, ko će znati?!
Sirotinji, bolesnima, starima i ostavljenima ne treba mnogo toga da se do suza obraduju, o čemu govori i poklon koji je od novca i po želji Ane iz Kanbere u Australiji kupljen starici Živki Popović (85) iz podkopaoničkog sela Tmava kod Kuršumlije.

Čeka se odgovor iz Rima

Dve donacije, koje su proteklih dana posredstvom Redakcije "Vesti" stigle za lečenje petogodišnjeg Stojana Radeke iz Stare Pazove, obolelog od mijeloblastične leukemije, stigle su u ruke njegove porodice.

Deset godina sam i bolestan

Na padinama Golije, u zabitom i potpuno ispražnjenom selu Pačevina, udaljenom od Novog Pazara 30, a od Sjenice 40 kilometara, godinama živi sam, bez ikoga svoga i bilo kakvih prihoda, starina Dušimir Vuksanović (82). On i ovu zimu dočekuje u trošnom kućerku bez vode, kupatila i svetla, najosnovnijih namirnica i lekova. Da nevolja bude još veća, Dušimir je delimično šlogiran. U poslednjih pet godina preživeo je tri moždana udara i samo zahvaljujući božijoj volji, upornosti, pomoći naših čitalaca i komšija iz susednih sela, još je u životu. Da je Srbija drugačija zemlja, o Dušimiru i njemu sličnima, a takvih je samo u ovom kraju na stotine, brinuli bi Centri za socijalni rad, Crveni krst i druge gradske i državne institucije. Nažalost, i kad je mesecima bio nepokretan i prikovan za bolesničku postelju, bez mogućnosti i ruku da podigne, Dušimir „od države“ nije dobijao nikakvu pomoć, a od sigurne smrti spasli su ga dobri ljudi iz susednih sela, a potom i čitaoci „Vesti“. – Jednom nogom ..