Mada su prošle jeseni od EPS-a i drugih donatora dobili novu kuću, Darko i Svetlana Jelić i njihovo sedmoro dece još ne mogu da se usele jer nemaju novca za krevete, šporet, sto, stolice i drugi najosnovniji nameštaj.
– Kada su nam prošlog decembra radnici EPS-a predali novu kuću, koju su nam u kršu, kilometar od našeg ranča, na samoj granici Srbije i Crne Gore, izgradili i osvetlili zaposleni u ovom javnom preduzeću i donatori iz Ivanjice, mislili smo da je našim mukama konačno došao kraj i da naša deca svoje domaće zadatke više neće pisati uz svetlo sveće i petrolejke. Nažalost, prošlo je od tada više od stotinu dana, prošli su Nova godina i Božić, protutnjala je još jedna teška pešterska zima, bliži se i Vaskrs, a mi smo i dalje u mraku.
Ovim rečima požalila nam se nedavno, prilikom prve ovogodišnje posete zabitom selu Janturine na Pešteru, gde se porodica Jelić grčevito bori da opstane na svom ognjištu, Svetlana Jelić, majka sedmoro dece koja strahuje da njeni sinovi Mićo, Miloš, ..
Prema poslednjim istraživanjima sprovedenim širom sveta, sa psorijazom, hroničnim kožnim oboljenjem, svakodnevno se suočava 125 miliona ljudi, od čega čak 130.000 ljudi u Srbiji. Među njima je i 35-godišnji Stevan Nikolić iz Žitkovca kraj Aleksinca, koji već punih 14 godina zbog toga nema miran san. Iako mlad, nezaposlen je, nema porodicu, jer je ovo kožno oboljenje uticalo u potpunosti na njegov život. Iako bolest nije prenosiva, mnogi čim zapaze crvene pečate i kraste instinktivno se sklanjaju, što i te kako utiče na psihu obolelog, pa tako i samog Stevana. Psorijaza ne zahvata samo kožu: to je autoimuna bolest zbog koje često ruku pod ruku ide i sa nekim drugim oboljenjem.
– Koliku muku stvara, teško je i opisati. U mom slučaju psorijaza se manifestuje na većem delu tela, a najvidljivija je na glavi. Nema šta sve nisam probao kako bih zalečio psorijazu, ali jednostavno ništa ne pomaže. Zato sam idući tragom nekih drugih ljudi sa sličnim problemima došao do saznanja da bi kubanski le..
Posredstvom Redakcije "Vesti" u Sidneju, za mladu majku petomesečne bebe Vukašina, Miljanu Ristić-Stanković iz Vranja, obolelu od akutne mijeloblastne leukemije (AML), za koju je jedini spas transplantacija kostne srži u Nemačkoj, stigao je novi prilog od 100 dolara anonimnog donatora.
Protekle nedelje zabeležili smo da je na inicijativu Generalnog konzulata Republike Srbije u Diseldorfu, u organizaciji udruženja „Prohuman“ i uz pomoć Saveza srpskih lekara i srpske dijaspore u nemačkoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, u Srbiju je dostavljena medicinska pomoć u vidu kitova za ekstrakciju (preko 1.250) Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak u Beogradu. Tim povodom, reporteri „Vesti“, zaputli su se u Institut Torlak, kako bi zabeležili prispeće pomoći, ali i saznali nešto više o samom značaju donacije i samog rada ove renomirane ustanove u ovako teškom vremenu za sve sugrađane.
– Svaka pomoć našem Institutu je od velikog značaja, ne samo kada je u pitanju borba protiv korona virusa. Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ je pre pojave korona virusa u Republici Srbiji, a naročito po proglašenju njegove epidemije, podneo veliki teret, upravo zbog činjenice da su naši stručnjaci jedini imali inicijalno znanje koje je bilo neophodno za testiranje..
U pravom trenutku, dok je vreme još lepo i dok sneg nije prekrio Goliju, Rogoznu i Peštersku visoravan, naš anonimni čitalac iz Bad Homburga u Nemačkoj pobrinuo se da nekoliko usamljenih i bolesnih staraca iz ovog dela Srbije sa manje problema i straha, a više optimizma dočeka zimu.
Donacijom od 500 evra ovaj dobrotvor pomogao je starici Stani Minić iz zabitog Dragočeva na Rogozni, baki Kati Bašić iz Svilanova na Goliji, Kimeti Grišević iz Belih Voda kod Novog Pazara, Fehi Ćosović iz sela Braćak na Pešteru i teško bolesnom (šlogiranom) starcu Dušimiru Vuksanoviću iz zaseoka Pačevina u podnožju Golije.
Svi oni dobili su po 100 evra i svima će, pošto žive sami i nemaju nikakvih prihoda, donacija iz Bad Homburga biti od velikog značaja – da lakše prežive zimu koja je na pragu.
Istina, najteže je bilo donaciju „dobaciti“ do bake Stane Minić, jer je i kad nema snega i obilnijih kiša, njeno Dragočevo na vrhu Rogozne i „na kraju sveta“. Zatekli smo je samu pored šporeta, još na nogama i za ..