Simpatije čitalaca "Vesti" prema 16-godišnjem Mihajlu Kukiću iz Prijedora traju duže od šest godina.
U poslednjih pet godina kad god su ostajali bez dinara u kući i bili u nevolji, Milanu i Evi Milanović, siromašnim žiteljima zabitog sela Žunjevići na Rogozni, koji sa šestogodišnjom ćerkicom Marijom Marom jedva opstaju na opusteloj planini, u pomoć su uvek pristizali čitaoci "Vesti". Tako je bilo i ovih vrelih avgustovskih dana kada su Milanovići, suočeni sa sušom, lošim rodom pečurke i kleke i nemogućnošću da bilo šta zarade, jer se zbog bespuća i siromaštva odselilo više od 80 odsto stanovništva, pomoć ponovo zatražili od dobrih ljudi iz naše dijaspore.
Želela sam samo struju, bar jednu sijalicu i jednu utičnicu, da se teško bolesna ne patim u mraku, a dobila sam – sve! – reči su Zumrete Ćatović iz naselja Mala Ravan na periferiji Tutina, teške srčane bolesnice i sve do nedavno puke sirotinje. U nastavku razgovora sa ovom napaćenom, ali do neba zahvalnom ženom saznali smo da je zahvaljujući pomoći čitalaca „Vesti“ ostvarila i najveću želju, da ima kupatilo.
– Moja baraka sada je obložena stiroporom i fasadom i topla je, dobila sam svetlo i uvela vodu, konačno, imam i kupatilo o kome sam samo maštala. Kupila sam i najosnovniji nameštaj, evo upravo gledam televizor. Za koji dan stiže mi i veš-mašina, a postaraću se da kupim i frižider i hranu da uvek imam zalihu. Ja sam sada najsrećnija žena na ovom svetu, još mislim da sanjam i još ne verujem da je sve ovo moje! – rekla je ushićeno Zumreta.
Sve do pre mesec i po dana, dok za njene nevolje nisu čuli i naši čitaoci širom sveta, koji su odmah počeli da šalju pomoć, živela je u trošnoj i ..
Odlučni da svoj ugrožen narod u otadžbini ne ostave na "cedilu", posebno one koji se svojski trude da opstanu na Kosmetu, naši humani zemljaci poput Rajke Tarlać iz Sidneja i njenog sugrađanina O. V. svakog meseca šalju pomoć onima koji nemaju na koga da se oslone. Tako je posredstvom Redakcije "Vesti" proteklih dana stiglo nekoliko vrednih donacija naših vernih čitalaca za štićenike Humanitarnog mosta.
Nakon tekstova objavljenih u "Vestima" o mukama Miloša Jovanovića (38) iz Troštica kod Novog Pazara koji se 1999. godine, hrabro braneći Srbiju na Kosovu, teško razboleo i živi u bedi, počele su da pristižu prve donacije naših čitalaca zaboravljenom ratniku s Košara, njegovoj majci Rosi (62), koja se bori s karcinomom dojke, i sestri Marini (35).
U selu Brnjica kod Sjenice, gde u poluzavršenoj kući živi sa nepokretnim sinom Vladetom i sama brine o njemu, starica Roksanda Spasojević dočekala nas je sa suzama radosnicama.
Srdačnom dočeku prethodili su radovi na betoniranju terase i betonske staze kroz celo dvorište koje su prilozima dobrih ljudi iz naše dijaspore i ovog kraja izveli humanitarci Hido Muratović i Avdo Hadrović.
– Presrećni smo i radosni, još ne verujemo da nam se sve ovo lepo dešava. Bog vam dao šta god poželeli. Mnogo ste nam pomogli i olakšali život mom Vladeti. Hvala do neba svim dobrim ljudima koji su nam poslali novčane priloge, koji su nas posećivali poslednjih dana i telefonom zvali i bodrili – rekla je Roksanda.
Kako kaže, sada zna da nisu sami i da postoje dobri ljudi koji su uvek spremni da pomognu.
– Za samo 15 dana, od prvog teksta u „Vestima“, pristiglo nam je blizu 1.000 evra. Gro tog novca uložili smo u betoniranje terase, izgradnju staze do kapije, nabavku mobilnog telefona, stola, stolica, sunco..
Protekle nedelje (10. maja) ljupka Sofija Nikolić iz Zemuna, rođena sa rascepom između dušnika i jednjaka, proslavila je svoj drugi rođendan. Slavlju u okviru najmilijih nismo prisustvovali, ali smo već narednog dana stigli u posetu ovoj maloj lepotici i to ne praznih ruku. Tog dana, kao rođendanski poklon, uručili smo joj deo priloga od 100 evra, koje joj je poslao Mitar Žuža iz Pariza, veteran i član dva udruženja: Srba Republike Srpske (ASRS) i Svesrpske zajednice Francuske (SZF).
Zahvaljujući plemenitom O. V. iz Sidneja, četvoro učenika Gimnazije u Orahovcu na Kosmetu i đak-pešak s Golije i u 2019. godinu zakoračili su puna srca jer ih njihov dobrotvor iz daleka nije zaboravio.
Fondacija Ana i Vlade Divac u saradnji sa grupom donatora iz dijaspore već četiri godine odeljuje stipendije učenicima srednjih škola na teritoriji Republike Srbije.
Do sada je na konkurse stiglo više od 1.000 prijava a dodeljeno je 426 stipendija što govori o tome da postoji izuzetno veliki broj dece koji zaslužuju podršku i zato pozivamo sve zainteresovane da nam se pridruže i doniraju za program Divac stipendija.
– Ova i sva druga deca su naša budućnost, neko od njih će možda u budućnosti uticati na naše i živote naše dece, neki će pomoći drugima jer dobro znaju kako i svaka mala pomoć
znači. Jedno je sigurno, svi oni su već sada dobri ljudi, i uticaće na sve oko sebe svojom dobrotom. Drago nam je što smo deo njihovih života i što možemo da im olakšamo početak odrastanja. Želimo da nam se i drugi ljudi pridruže i budu deo tima koji pomaže deci da lakše idu svojim putem i da im neke stvari budu jednostavnije. U ime učenika koji su ove godine naši stipendisti, zahvaljujem se donator..
Nevolje porodice 12-godišnjeg Sergeja Petkova iz Beograda o kojima smo mnogo puta pisali, nisu mogle da ostave ravnodušnim ni našu plemenitu čitateljku Nadeždu Radović iz Vizbadena. Zato je ova žena dobrog srca, posredstvom Redakcije „Vesti“ u Bad Filbelu, podsećanja radi, uputila za Sergeja pomoć od 100 evra, kao i za još dvojicu štićenika Humanitarnog mosta, što smo, takođe, zabeležili. I to nije prvi put da čini. Stoga je novopristigla donacija iz Vizbadena porodicu Petkov veoma obradovala.
– Neizmerno hvala toj dobroj ženi što je ponovo mislila na našeg Sergeja i poželela da nam pomogne. Naša večita prepreka sa kojom se borimo je novac. Sergejevo stanje zahteva mnogo troškova, a mi kao prosečna porodica to sebi ne možemo da priuštimo. Zato ćemo i ovaj dar utrošiti samo za njegove potrebe, za terapije, logopeda, fizioterapeuta, komprese za lečenje dekubitisa (za terapiju od 10 dana potrebno je izdvojiti skoro 5.000 dinara). Logoped i fizijatar dolaze dva puta nedeljno, jer za više n..