Pročitavši poslednju priču u "Vestima" o nedaćama samohrane majke Vuke Barbu (38) iz Mramorka kod Kovina i njeno troje mališana, blizanaca Davora i Dijane (8), kao i malog Save (2), obolelog od tumora na mozgu, anonimni dobrotvor iz Nemačke odlučio je da ih malo obraduje i ohrabri.
Došavši u beogradsko Dopisništvo „Vesti“ kako bi preuzeo donaciju bračnog para Jokić iz Sidneja od 80 dolara za porodicu Stojilković iz Nove Brezovice kod Vranja, Stefan Ječmenica, saradnik HO „Srbi za Srbe“ imao je za nas jednu tužnu vest.
– Kao što znate, naša humanitarna organizacija zauzela se za porodicu Slavoljuba Stojilkovića, kako bi dobili novi krov nad glavom, budući da su živeli u užasnim uslovima sa bolesnim detetom. Krenuli smo sa radovima na novoj započetoj kući uz pomoć čitalaca „Vesti“, a 14-godišnji Bojan bolestan od atrofije mišića i vezan za kolica, nije mogao da poveruje u to.
Svaki dan je pitao da li se gradi i nije mogao da dočeka da vidi novi dom. Nažalost, težak život, ostavio je neizbrisiv trag na telu ovog dečaka, koji se mnogo prehladio, a ubrzo potom i preminuo. Jednostavno, nije mu bilo spasa i na našu veliku žalost nije dočekao život o kakvom je maštao od kada zna za sebe… – rekao je Stefan Ječmenica, koji će dar iz Sidneja uskoro proslediti Stojilkovićim..
Siromašnom đaku pešaku iz zaseoka Đonlije na Goliji, 14-godišnjem Stefanu Pendiću i njegovoj porodici uskoro će život postati bar malo lakši.
Teška sudbina Milana Rabrenovića (19) iz Priličkog Kiseljaka kod Ivanjice, obolelog od autizma, kao i nove muke njegove porodice da mu omogući operaciju tetiva obe potkolenice, dirnule su u srce naše dobre čitaoce s dva kraja sveta.
Istinitost ove tvrdnje dokazale su pristigle donacije dobrotvora iz Australije i Nemačke. Tačnije, 330 dolara od Jelice Crnokrak iz Sidneja, kao i 100 evra od Miloš a Matića iz Augzburga, rodom iz Šapca, kao i njegovog sina Jovice (100 evra) i ćerke Slađane (50 evra). Uz ovaj dar porodice Matić od 250 evra stiglo je i toplo pismo u kome između ostalog piše:
Pismo podrške
„Dragi zemljaci, pošto sam u „Vestima“ pročitao o slučaju vašeg sina, pokušaću da vam pomognem u ime moje dece i moje unučadi. Kao svaki roditelj, niko ne bi trebalo u ovom slučaju da razmišlja da to nije obaveza svih nas. Draga deco, pošto ste vi još mladi (ja imam ćerku koja slavi 50. rođendan), budite uporni kao što jeste i znajte da niste sami. Vaš Miki će ozdraviti, pa ćete se i vi nj..
Kada smo polovinom prošle godine, nakon što mu je iznenada amputirana desna noga, posetili Novopazarca Jonuza Jona Bihorca (63), nekada najpoznatijeg pekara u Raškom okrugu, ovaj sada potpuni invalid imao je samo jednu želju: da dobije invalidska kolica.
Ona bi mu omogućila da se lakše kreće i da bar povremeno izađe iz kuće i prošeta sa svojom suprugom Rozom, poreklom Rumunkom, sa kojom je u braku 33 godine. Da ih kupi nije mogao.
Nije dugo čekao na ispunjenje svoje želje. Odmah nakon teksta u „Vestima“ i poziva našim čitaocima da mu pomognu, kolica su, kao dar dobrih ljudi poreklom iz ovih krajeva, stigla iz Nemačke. Uz njih stiglo je i nekoliko donacija koje su Jonu i njegovoj supruzi omogućile da kupe najpotrebnije namirnice i sredstva za higijenu, nabave prepisane lekove, obezbede ogrev za zimu i plate dug za struju.
Ovih dana na vrata Jonuza Bihorca i njegove supruge Roze zakucala je još jedna velika radost, a Jonu je ispunjena još jedna želja. Naš čitalac i dokazani dobrotvor ..
četvorogodišnji Aleksandar Smukov iz Dobrinaca kod Rume otputovao je sa majkom Aleksandrom u Esen, gde bi trebalo da bude podvrgnut zračnoj terapiji levog oka, zahvaćenog malignim tumorom. U ponedeljak pre podne, dok je mališan priman na Univerzitesku kliniku u ovom nemačkom gradu, otac Dušan dežurao je kraj telefona. čak...
Naš slavni pisac Meša Selimović zabeležio je: "Uvek svi znaju za nesreću i zlo, samo dobro ostaje skriveno." Iako ima velike istine u tome, Humanitarni most "Vesti", svakog dana svojim čitaocima otkriva dobra dela, posvećuje im posebnu pažnju, ali i povezuje dobre ljude širom sveta, sa onima koji su bili prinuđeni da zatraže pomoć.
Već smo imali priliku da zabeležimo prispeće donacija brojnih čitalaca „Vesti“ i redovnih donatora u vreme pandemije korona virusa, ali i vanrednog stanja u Srbiji, koje je pomutilo ne samo rad novinskih redakcija već i rad svih drugih sistema u državi. Samim tim, tek od proteklih nekoliko nedelja možemo reći da smo uspešno prosledili donacije na skoro sve adrese, tačnije, onda kada se stanje po tom pitanju normalizovalo.
Dakle, među onima kojima je pomoć plemenite Dijane i Silvane iz Melburna od 300 dolara, u proteklim danima stigao je i naš dugogodišnji štićenik Aleksandar Smukov (15) iz Dobrinaca kod Rume, koji je još dok je bio dečak, zbog malignog tumora očiju, ostao bez vida. Ovom izuzetno talentovanom dečaku koji se kreće kao da vidi, radi na kompjuteru, igra šah, vozi bicikl, pliva, igra pikado, obožava Riblju čorbu, zna da upali kola, traktor, ide baš sve od ruke. Zahvalnost dobročiniteljkama iz daleka, koje neprestano misle na njega i njegovu porodicu, iako nije imala priliku..
Školsko zvono oglasilo se prvi put, nakon skoro šestomesečne pauze, a po planu 1. septembra u većini škola širom Srbije. Uprkos svim merama i obavezama ponašanja u datim okolnostima, osnovci i srednjoškolci radosno su dočekali taj dan. Među njima nisu se našli i naši gimnazijalci u Orahovcu, budući da je doneta odluka da se na Kosmetu, bar zasad, nastava ne odvija u školi, već na daljinu. Pa ipak više od polovine učenika ove ponosne Gimnazije, radosno je što ih dobrotvori izdaleka nisu zaboravljali ni tokom letnjeg raspusta.
– Gospodin O. V. je i preko leta poslao stipendije, podigli smo, ali zbog ove korone nismo je podelili učenicima, samo smo ih obavestili o uplati. Budući da je škola počela, već narednih dana ćemo stipendije uručiti. Ovoga puta imamo i molbu za baku Anu iz Kanbere, a tiče se njene stipendije za sestre Šavelić i braću Čukarić. Ako bi nastavila da šalje stipendije i tokom ove školske godine, da to bude istim đacima sem Dušana, kojeg bismo zamenili drugim učenikom, je..
Nedavno nam je stiglo pismo: „Čuli smo da čitaoci „Vesti“ pomažu sirotinji na Pešteru i širom Srbije, da su mnogima u ovom kraju kupili krave, ovce i koze ili sagradili kuće. Molimo vas da dođete u naše selo Bačije kod Sjenice, da vidite koliko teško živi porodica Nuradina Papića i pozovete sve dobre ljude širom sveta da pomognu našim komšijama.“
Ovo je deo pisma koje je grupa žitelja Bačija nedavno poslala dopisništvu „Vesti“ sa molbom da pomognemo siromašnom Nuradinu Papiću (37) i njegovoj teško bolesnoj supruzi Ameli (33). Oboje žive od simbolične socijalne pomoći i u trošnom kućerku bez struje, vode i kupatila, starom skoro stotinu godina i jedva prehranjuju svoje ćerke Samru (13), Amru (12) i Anesu (9) odlične učenice osnovne škole u susednom selu Vapa.
– Znaju naše komšije kako živimo i koliko se mučimo. Mnogo nam pomažu da se izborimo sa svim nedaćama koje nas prate. Da njih i njihove pomoći nije bilo, ko zna kako bismo do sada preživeli – priča nam domaćin Nuradin Papić.
Nagl..