Praznik Prepodobne matere Paraskeve svečano je proslavljen i u parohiji Sv. Petke u švedskom Halmstadu. Liturgiju u čast ove svetiteljke koja se u našem narodu posebno slavi služio je episkop britansko-skandinavski Dositej, a sasluživalo mu je sveštenstvo iz Švedske, Danske, Srbije, Makedonije i Rumunije.
Bogosluženje i parohijska slava su prvi put održani u novosagrađenom, ali još nedovršenom parohijskom duhovnom i kulturnom centru, a vernici su, bez obzira na hladno i kišovito vreme, pristigli iz mnogih gradova Švedske, ali i Danske, odakle su organizovano stigli autobusom. Mnogi od njih su prvi put videli novosagrađeni objekat, koji je nikao nesebičnim trudom i radom našeg naroda na prostorima Skandinavije, crkve i Srpskog saveza.
Posle liturgije, pričešća i besede vladike Dositej, sečen je slavski kolač ovogodišnjih domaćina Branka Solara i Živka i Radice Vasiljević.
Potom je u svečanoj sali priređen slavski ručak i kratak kulturno-umetnički program. Episkopu Dositeju i parohiji,..
Foto: Privatna arhiva Nikolina kaže da iako su putovanja i upoznavanje sa kulturama različitih naroda njena velika strast, nikada nije planirala da se seli u inostranstvo.
Foto: Privatna arhiva„Rođena sam i odrasla u Beogradu i mogu da kažem da sam koliko toliko živela ušuškano u komforu svog doma u kom sam odrasla. Mama se postarala da se u kući uvek jede kuvano, da je veš uvek čist i ispeglan, da su sudovi oprani, prašina obrisana, pas prošetan. Sad kada bolje razmislim ni sama ne znam kada je sve to stizala radeći puno radno vreme. Na meni i bratu bilo je samo da učimo i donosimo dobre ocene kući, a kada „zaškripi“ uvek smo mogli da se obratimo tati za pomoć oko matematike, fizike, hemije, te smo tako imali časove do kasno u noć, sve dok se tata ne iznervira i ne ode da spava jer ujutru i on mora na posao“, priča Nikolina.
Nikolina je želela da upiše baletsku akademiju, međutim predomislila se u srednjoškolskim danima.
„Pošto sam pohađala srednju baletsku školu „Lujo Davičo“ imala..
Jelena Dokić pokušaće ove subote u Melburnu ono isto što joj, zbog sticaja mnogih okolnosti, nije uspelo pre dve godine. Posle dužeg odsustva iz sveta tenisa, gde ju je verno čekao veliki broj njenih (i danas) obožavalaca, Jelena se tokom proteklih nedelja izuzetno naporno pripremala kako bi stekla kondiciju...
Nagrada se dodeljuje za najbolji originalni istraživački projekat studenata osnovnih i master studija iz oblasti prirodnih nauka i medicine sa prostora Centralne i Istočne Evrope.
Naučni savetodavni odbor, koji čine tri dobitnika Nobelove nagrade iz fiziologije i medicine, šest članova Nacionalne akademije nauka SAD, među kojima profesori i naučnici sa...
Kada se kaže „zlatni grad”, „magični grad”, „grad stotinu tornjeva”, pomisli se na Prag, jednu od najlepših evropskih prestonica. Priliku da posete ovaj divan turistički grad imali su studenti iz Beča, u okviru trodnevnog putovanja koje je realizovao bečki ogranak Organizacije srpskih studenata u inostranstvu u saradnji sa OSSI...
Foto: privatna arhiva Tokom studiranja Vladica nije gubila vreme. Bavila se debatovanjem, aktivizmom, radila je, putovala i upoznavala druge ljude. Baveći se aktivizmom, školovala se na Harvardu gde je unapredila znaje iz oblasti liderstva i organizovanja, a takođe je završila i liderski program Evropskog fonda za Balkan zahvaljujući kome je upoznala svoje najbliže prijatelje iz Tirane.
Prošle godine počela je da živi u Tirani gde se nalazi sedište Regionalne kancelarije za saradnju mladih – RYCO. Doselila se zato što je želela da vodi projekat koji se bavi izgradnjom institucije koja ima za cilj zbližavanje mladih u regionu.
„Uvek mi je bilo važno poštovanje ljudskih prava i sloboda. Putujući po regionu zbog debate i posla, kao i kroz regionalne programe koje sam pohađala videla sam iz prve ruke da svi mi u regionu imamo iste probleme i dileme, trpimo iste posledice prošlosti. Mogla sam da se fokusiram na različitosti, ali nisam želela da se bavim onim što nas razdvaja. U Tirani sam p..
Srpski narodni forum, organizacija koja počiva na razvoju, primeni i unapređenju prava Srba u Hrvatskoj, pokreće formiranje Srpskog kulturno-informativnog centra Vukovar, koji će, između ostalog posedovati Multimedijalnu čitaonicu Toma, redakciju informativnog portala Forum, te prostor za vannastavne aktivnosti učenika koji pohađaju nastavu na istoku Hrvatske po obrazovnom Modelu A,...
Popis stanovništva na teritoriji Australije održava se svake pete godine u avgustu mesecu.
Na osnovu podataka dobijenih popisom država pravi presek demografskog stanja i prema tome uređuje svoje programe.
Najveća novina ovogodišnjeg popisa koji će biti sproveden 9. avgusta je da će upitnik moći da se ispunjava i onlajn, to jest...
Željko Knežević je više od dve decenije poznat čitaocima kako “Vesti”, tako i mnogih časopisa u matici i rasejanju. Reč je o svestranoj i zanimljivoj osobi po mnogo čemu. Po profesiji je geolog, po misiji rodoljub, a po vokaciji pesnik. Popularnim rečnikom kazano, tri u jedan, kako često naš sagovornik voli da se našali.
Rođen je u Strmici, nadomak Knina, u Hrvatskoj, 9. septembra 1956. godine. Kad je završio srednju školu, dolazi na studije na Beogradski univerzitet. Diplomirao je geologiju na Rudarskom fakultetu, na kome je kasnije i magistrirao. Radio je dugi niz godina u prestonici, a onda, pošto mu se sreća osmehnula, odlazi u Etiopiju, u Adis Abebu. Tamo je tri godine radio kao stručnjak geolog za Ujedinjene nacije.
Buket od devet zbirki
Kad se završio projekat u ovoj istočnoafričkoj zemlji, vratio se na svoje radno mesto u Energoprojektu. Veoma teško mu je palo kada su događaji u SFRJ krenuli po zlu i političke razmirice dovele do ratnih sukoba. Ratna 1994. godina je presudna ..
Prošlog petka je u Srbiji održan drugi sastanak predstavnika vlasti i opozicije, na kome je kao i na prvom, razgovarano o izbornim uslovima. Prema najava biće održana još dva okrugla stola, a teme su: finansiranje kampanja, pristup medijima i njihova kontrola, funkcionerska kampanja, birački spisak i izborna administracija, kao i obezbeđivanje biračkog prava svim građanima.
U nekim pitanjima postignuta je bar delimična saglasnost, ali je i dalje neizvesno da li će biti postignut konkretan dogovor o izlasku svih stranaka na redovne izbore koji bi trebalo da budu na proleće iduće godine. Sagovornici „Vesti“ govore o tome da li je moguć dogovor vlasti i opozicije, hoće li sve važnije opozicione stranke učestvovati na izborima, da li će izbori biti legitimni ako na njima ne učestvuju sve stranke.
Miroslav Antonović, Beč, Austrija
– Od dogovora nema ništa. Dogovor ne žele kako SNS, tako ni opozicija. SNS-u odgovara aktuelno stanje, a opozicija ne zna kako da motiviše svoje biračko telo da ..