Foto: Privatna arhiva Marina je rodom iz malog mesta Kusadak kod Smederevske Palanke.
Kako kaže, oduvek joj je bila želja da se bavi poslom stjuardese, i zato je upisala Vazduhoplovnu akademiju.
Nakon njenog završetka usavršila je engleski jezik i uporno aplicirala za posao stjuardese dok je radila kao operater u kladionici.
Foto: Privatna arhivaMarina ističe da put nije bio lak, ali da je danas zadovoljna postignutim.
„Nekada nije lako, ali treba raditi na sebi i biti uporan. Nikada pre ne bih pomislila da bih postala stjuardesa Saudia-e Airline, u zemlji koja je potpuno drugačija od naše. Tako istražujući samu zemlju, religiju i kulturu njihovog naroda, odlučila sam da odem sa 23 godine u Saudijsku Arabiju“, navodi Marina.
Odluku koju je donela bila je, prema njenim rečima, logična.
„Oduvek sam želela da se bavim ovim poslom, a i sa diplomom koju imam nisam mogla naći posao u Srbiji i biti zadovoljna finansijski i emotivno“, objašnjava Marina.
Ona navodi i da nije puno razmišljal..
Ove godine četvrti put je realizovan projekat Obrazovni krug – susretanja, koji je utemeljila Dopunska srpska škola u Francuskoj povezivanjem sa školama iz pet gradova Srbije u kojima se uči francuski kao drugi strani jezik. Potom su obuhvaćena odeljenja u Italiji, a treće godine u Nemačkoj, Rumuniji i vlaški govor. Idejni tvorac ovog projekta je Stevan Kovačević, direktor i osnivač Krosa RTS-a, autor projekta je dr Gordana Stepić, a koautor Blaženka Trivunčić, nastavnica dopunske srpske škole u Francuskoj i koordinator nastave za Francusku, Sloveniju i Italiju.
Video-konferencije ove godine organizovao je i iz Matematičkog instituta u Beogradu vodio Stevan Kovačević, a učestvovali su učenici iz Pariza, Vićence, Štutgarta, Minhena, Hamburga, Beograda, Zaječara, Novog Pazara, Subotice i Stapara. Oni su imali priliku da međusobno razgovaraju, ali i da postavljaju pitanja slikarki Slobodanki Rakić Šefer, svetskom i olimpijskom šampionu u rvanju Davoru Štefaneku, filmskom reditelju Stefanu..
Ranjen je na aleksinačkom ratištu, u selu Gornji Adrovac, a izdahnuo na putu do manastira Sveti Roman gde se nalazio vojni sanitet.
U Srbiju je došao zajedno sa nekoliko hiljada ruskih dobrovoljaca, da zaustave turski osvajački pohod ka severu Srbije.
"Ako poginem, srce mi ostavite u Srbiji, a telo prenesite u...
Okupljanje ex-Yu IT stručnjaka u Nemačkoj Foto: Privatna arhivaOdbojka je bila moj san, a odlazak za Nemačku se poklopio sa tim da je moja baka u Nemačkoj. Maštao sam o tome da postanem profesionalni odbojkaš i da ću ubrzo igrati u Bundesligi, a onda u budućnosti i za našu reprezentaciju.
Odbojkaški san se ubrzo urušio, a ja sam umesto profesionalnog odbojkaša postao profesionalni štreber – ovako Beograđanin Filip S. Perišić opisuje svoj motiv odlaska u Nemačku i očekivanja koja je imao.
U Nemačkoj živi od kraja 2009. godine, gde je završio osnovne studije poslovne ekonomije i informatike u Karlsrueu i master studije sa fokusom na preduzetništvo i veštačku inteligenciju u Berlinu.
Kaže da mu se život „skroz promenio“ i da nije samo Nemačka razlog za to, već i nova životna faza koja je počela – poslednja faza formativnih godina – sazrevanja i osamostavljivanja.
– U Srbiji sam živeo kao školarac koji nije toliko bio zainteresovan za školu osim za par predmeta, a u Nemačkoj sam otkrio z..
Foto: Privata arhivaSanja Beronja u inostranstvo je otišla sa 19 godina, nakon srednje škole. Danas je doktorantkinja na Visokoj školi za društvene nauke u Parizu (EHESS) i Centru Mark Bloch u Berlinu, gde piše doktorat na temu preduzetništva i visokih tehnologija u Francuskoj i Nemačkoj. Ipak, ne isključuje mogućnost da se vrati u Srbiju.
Kao đak generacije Filološke gimnazije, dobila je punu stipendiju Fakulteta političkih nauka u Parizu (Sciences Po Paris) za osnovne i master studije političkih nauka i međunarodnih odnosa. A odluku da studira u Francuskoj, kako kaže, donela je zbog ljubavi prema francuskom jeziku i želji da stekne iskustvo života u inostranstvu.
„Moja odluka nije bila da se trajno iselim iz Srbije, već da steknem novo iskustvo. Oduvek sam volela strane jezike, govorim tečno sedam jezika, pa me je vodila želja za akademskom avanturom. Rekla bih da je ta glad ostala prisutna do danas. Nakon petnaest godina u Francuskoj, preselila sam se u Berlin zbog doktorata.Nema o..
OSSI Beč raspisuje konkurs za najbolju fotografiju!
Dragi studenti,
OSSI Beč poziva sve kojima je fotografija profesija, hobi ili pak neistraženo polje interesovanja da učestvuju na prvom OSSI foto-konkursu. Ovim projektom nastojimo da približimo i povežemo razlićite kulture prostora koji delimo.
Na kraju konkursa izabraćemo određen broj radova koji će biti izloženi...
Foto: Lična arhivaAleksa Nikolić rođen je u Smederevu 1994. godine. U Novom Sadu je završio gimnaziju i osnovne studije komparativne književnosti, a od 2017. godine je zahvaljujući različitim stipendijama proveo određeno vremene na studijama u Hrvatskoj, Češkoj i Slovačkoj. Poslednje dve godine živeo je u Francuskoj (Miluz) i Italiji (Bolonja), gde je završio master studije. Objavljuje u književnoj periodici, prevodi i piše prozu.
Svi njegovi duži boravci u inostranstvu su bili u vezi sa školovanjem i stipendijama, tako da sama odluka o napuštanju Srbije nije bila konkretna, koliko je koristio mogućnosti koje su mu razne stipendije pružale.
„Nije da sam odlučio da napustim Srbiju, već sam više željan da iskusim život u nekom drugom okruženju“, dodaje Aleksa.
Na pitanje da li je pri odlasku već razmišljao i o povratku u Srbiju odgovara: „Iskreno, uvek sam odlazio bez nekog jasnog plana i sa kratkočnim ciljevima.“
Priča i da mu, sa jedne strane, pri svakom povratku, svakodnevni život i..
Da dobrota nema nacionalnost po ko zna koji put potvrdili su krajem sedamdesetih godina ovog veka italijanski lekari. Odani Hipokratovoj zakletvi, koju su ispoštovali radeći “iza leđa” zakonu, spasli su život Mladenki Stević, bolesnoj devojčici iz Srbije koju su beogradski lekari otpisali. Ni ona ni njena majka u to vreme nisu imale regularna dokumenta za boravak.
Priča o Mladenki još jedan je dokaz da sudbina piše drame, ali i bajke. Naša sagovornica, Srpkinja iz Vićence, kaže da ima dva rođendana. Drugi je 20. jun. Tog dana 1979. godine njeno srce je nastavilo da nesmetano kuca. Danas je Mladenka srećna žena, supruga stomatologa Flavija Zoke i majka Pjersilvija i Petre. Mladenka radi u ordinaciji svog supruga kao sekretarica, Pjersilvio je student, a Petra je četvrti razred srednje škole.
SREĆNA PORODICA: Sa suprugom Flavijom Zokom, kćerkom Petrom i sinom Pjersilvijom
Kobna dijagnoza
Da se vratimo na početak priče. Njena majka Tanka je, u potrazi za boljom budućnošću, došla u Trst 1..
Tradicionalna međunarodna kulturno-umetnička manifestacija „Veseli dani srpske dijaspore Slovenije“ održana je proteklog vikenda u Ljubljani, uz učešće različitih kulturno-umetničkih društava, književnika i pesnika iz Slovenije, Makedonije, Hrvatske, Nemačke, Srbije, Republike Srpske i BiH.
Predsednik Saveza srpske dijaspore Slovenije Saša Gajić rekao je Srni da su ovogodišnji 11. po redu „Veseli dani srpske dijaspore“ protekli veoma dobro i da su učesnici predstavili bogatstva kulturnog stvaralaštva Srba i tradiciju običaja iz krajeva iz kojih su došli.
Na manifestaciji je promovisana peta zbirka pesama Saše Gajića pod nazivom „Ključ ljubavi“, a o knjizi je govorila magistar srpske književnosti Rajka Golić iz Gradiške, dok su pesme autora govorile Dajana Šikanić, Anđela Tomić i Jovana Nakić.
Derventski novinar Nenad Simić promovisao je knjigu „Ukoričene godine“ sa kojom je obeležio 18 godina novinarskog rada, a istovremeno i predstavio Srpski književni klub „Vihor“ iz Dervente, čiji..
DIJASPORA ZA MANASTIR: IZGRADNJU POMAŽU LJUDI DOBRE VOLJE IZ ČIKAGA I OKOLINE
Dijaspora sakuplja sredstva za manastir, hram Preobrazenja, koji od pre godinu dana krasi zaseok i selo Trnavce krasi. Hram Preobraženja gradi otac Kiprijan sa narodom i vernicima. Hram se nalazi u opštini Rudo u selu Trnavci.
Sa mesta gde su...