Poljoprivredu tek čekaju teška vremena posle 2014. godine kada će se ukinuti sve carine sa EU koje sada postoje, pa će se agrar naći na brisanom prostoru u konkurenciji u kojoj neće biti zaštićen
Da je kojim slučajem Srbija dobila status kandidata za EU 2004. godine, kada je tu poziciju Brisel dodelio Hrvatskoj, na račun srpskih paora bi do sada bilo uplaćeno najmanje oko 350 miliona evra iz pretpristupnih fondova Evropske unije. Ovakva računica lako se može izvesti ako se uzme u obzir proračun prema kome domaćoj poljoprivredi iz IPARD fondova sledi između 60 i 80 miliona evra godišnje, pod uslovom da ,,spremno dočeka tu pomoć. S obzirom na to da je stvarnost nažalost još takva da poljoprivrednici mogu deliti samo skroman državni kolač od oko 20 milijardi dinara (2,5 odsto budžeta Srbije), jedino što im preostaje jeste da se nadaju da će ih zaobići ,,rumunska i bugarska sudbina, koje nisu uspele da povuku sav novac iz pretpristupnih fondova. Zato su te agrarne zemlje danas za 70 odsto zavisne od uvoza hrane da bi prehranile svoje stanovništvo. Pre ulaska u EU situacija je bila obrnuta. Srpskom seljaku nije pomoglo ni to što je posle pauze od tri godine u parlamentu donet 31 zakon za agrarnu politiku. Doduše, vlasti se hvale tim činom, jer su ispunili obaveze prema EU, ali ne i prema proizvođačima hrane i narodu. Poznavaoci prilika u agraru tvrde da je krajnje vreme da kreatori agrarne politike, umesto promašenog hvalisanja sa izvozom hrane od tri milijarde dolara u 2010. godini i drugih praznih obećanja, zasuku rukave na izradi projekata, ne bi li Brisel uverili da Srbiji poveri što veću sumu novca. Poljoprivredu tek čekaju teška vremena posle 2014. godina kada će se ukinuti sve carine sa EU koje sada postoje, pa će se agrar naći u brisanom prostoru u konkurenciji u kojoj neće biti zaštićen.
Poznavaoci prilika u agraru tvrde da je krajnje vreme da kreatori agrarne politike, umesto promašenog hvalisanja sa izvozom hrane od tri milijarde dolara u 2010. godini i drugih praznih obećanja, zasuku rukave na izradi projekata, ne bi li Brisel uverili da Srbiji poveri što veću sumu novca
Naravno, pre toga bi trebalo preispitati načela poljoprivredne politike, jer je u praksi sve drugačije. Postavlja se i pitanje održivosti modela koji nema razvojni karakter zato što nisu odabrani prioriteti u korišćenju podsticajnih sredstava. Svima se daje po malo, pa svi tapkaju u mestu, a vitalne grane propadaju. Primera radi, tri decenije se vodi pogrešna agrarna politika, pa stočarstvo opada po stopi od dva do tri odsto godišnje. Došli smo u situaciju da ono učestvuje u stvaranju bruto društvenog proizvoda agrara sa 30,5 odsto, dok u EU učestvuje od 70 do 80 odsto. Po hektaru imamo samo 0,30 grla stoke (u Vojvodini skromnih 0,24 grla). Od zemlje koja je mogla da hrani pola Evrope, mi nemamo dovoljno hrane ni za sopstveno stanovništvo, pa će Srbija prema procenama FAO iz Rima uskoro biti zavisna od uvoza hrane. Broj gladnih se u zemlji za godinu dana povećao sa 700.000 na 770.000, agrarna proizvodnja se smanjuje, a 600.000 hektara njiva se ne obrađuje, što je oko 15 odsto obradivih površina.
PARLAMENT BEZ SELJAKA
Prvi put za poslednjih 200 godina u istoriji Srbije parlament nema nijednog seljaka. Nikada se nije dogodilo da u njemu nema predstavnika ovog brojnog glasačkog tela, kao što je to slučaj sa parlamentom na čijem čelu je Slavica đukić-Dejanović. Kada se to ima u vidu onda se vidi kakav je tretman poljoprivrede u Srbiji, seljačkoj zemlji. To je i dokaz zašto je agrarni budžet procentualno najmanji skoro u celom svetu. Agrar direktno donosi od 11 do 17 odsto budžeta Srbije, a sa pratećim delatnostima najmanje 40 odsto budžeta. Međutim, u Skupštini Srbije nema nijednog seljaka koji živi od takvog rada, pa nema ni ko da se bori za bolji status.
NAJMANJE PŠENICE U ISTORIJI SRBIJE
Parlament bez seljakaDokaz da ćemo uskoro morati da uvozimo hranu je i najmanja setva pšenice u istoriji Srbije na 480.000 hektara, što jedva da će obezbediti prinose da bismo imali dovoljno pšenice za ishranu naroda. Potrebno je oko 110.000 tona mesečno kako bismo imali 103,5 kilograma hleba po stanovniku. Zahvaljujući izvozu sirovina u prošloj godini dobilo se oko 2,1 milijarda dolara, dok će se za uvoz hrane potrošiti oko milijardu dolara, pa će Srbija imati suficit od 1,1 milijarde dolara. Nijedna razumna agrarna politika ne bi izvozila sirovine svojim susedima i od njih uvozila gotove proizvode kao što se to radi u Srbiji. Stoga i predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin ističe da u stvari imamo antiagrarni budžet od 20 milijardi dinara.
Sada je potrebno da deo sredstava usmerimo pre svega na one delove agrara koji najbrže mogu i moraju da se razvijaju, a to je svakako stočarstvo. Od dozvoljenog kontingenta za izvoz bebi bifa od 8.875 tona, mi izvezemo jedva 1.000 tona. Uzrok je što u zemlji imamo 40.000 praznih staja, odnosno nema tova stoke u Srbiji. Tov se opet ne isplati usled neadekvatne agrarne politike, pa su seljaci sa komercijalne prešli na naturalnu proizvodnju. Trošimo i samo 43 kilograma mesa po stanovniku, zatim manje od 60 litara mleka, što je na nivou nerazvijenih afričkih zemalja, pa imamo pothranjenu naciju, navodi Bugarin.
Da bi se pridobio Brisel potrebno je preispitati i načela poljoprivredne politike, jer se postavlja pitanje održivosti modela koji nema razvojni karakter, što nisu odabrani prioriteti u razvoju i korišćenju podsticajnih sredstava. Istovremeno se i na evropskom frontu lome koplja između starih i novih članica oko načina na koji će 2013. godine stupiti na snagu reforma zajedničke poljoprivredne politike. Među ,,starosedeocima i ,,pridošlicama u EU (petnaest starih i dvanaest novih članica) vodi se velika debata oko načina na koji će se dodeljivati podsticaji evropskim paorima u narednoj deceniji.
Srbija i svet,,Srpskom selu potrebna je politika koja će potpuno adresirati domaće probleme, a kako se bližimo EU domaće mere treba prilagođavati evropskim, da bismo što bolje iskoristili fondove EU. Domaćoj poljoprivredi hitno su potrebne investicije, kaže direktor Agencije za istraživanja u poljoprivredi i ekspert FAO Goran Živkov.
SRBIJA I SVET
Srbija svakih deset godina izgubi godišnji obim proizvodnje u poljoprivredi zbog toga što se nalazi u beznađu i zbog neadekvatne agrarne politike. To se najbolje vidi u stočarstvu koje godišnje opada po stopi od dva do tri odsto. U Srbiji opada i potrošnja mesa, pa se danas troši oko 43 kilograma godišnje po stanovniku, dok prosečan stanovnik EU troši duplo više. Stočni fond Srbije je za polovinu manji nego pre pola veka. Proizvodnja mesa opala je sa 650.000 tona u 1990. godini na oko 450.000 tona u 2010. godini. Potrošnja je pre dve decenije po jednom stanovniku godišnje iznosila 65 kilograma. Trenutno imamo 468.000 krava, a toliko je Srbija imala pre 100 godina. Broj svinja je opao sa 3,9 na 2,5 miliona komada (pravljene su projekcije za tov 14 miliona komada). Od oko 778.000 gazdinstava subvencije koristi tek oko 80.000 registrovanih. Taj broj ne može da nadoknadi sve ono što se ne radi kod ostalih 700.000. Međutim, najveći broj gazdinstava nije zainteresovan za registrovanje, jer oni koji su redovno uplaćivali novac u penzioni fond, ima ih oko 183.000, danas imaju prosečnu mesečnu penziju manju od 9.000 dinara. S tim novcem ne mogu da žive, pa ostali nemaju interes da uplaćuju državi dažbine.
DALEKO OD USLOVA EU
Strane investicijeNa agendi poslova koje kreatori domaće politike treba da obave, ne bi li što spremniji sačekali evropske pare, jeste da se agrarni budžet Srbije skroji tako što će se više od pola novca izdvajati za investicije. Nažalost, naši kreatori ove politike to kao da gube iz vida, pa se tek po koji simboličan procenat budžeta izdvaja za ove namene. Ujedno treba odrediti prioritetne grane za finansiranje, a to kao da smo uvideli tek sada kada je došlo prvo do nestašice mleka, a uskoro neće biti ni dovoljno mesa. Potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) Stojan Jevtić ističe da bi trebalo naglasak staviti na podsticaje u stočarskoj, voćarsko-vinogradarskoj i povrtarskoj proizvodnji koje imaju perspektivu, čime bi se ugrozile subvencije od 14.000 dinara svim registrovanim poljoprivrednim proizvođačima (njih oko 80.000).
Osnovni pravac budućeg razvoja poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije trebalo bi da bude u optimalnom korišćenju i očuvanju raspoloživih proizvodnih kapaciteta, povećanju obima poljoprivredne proizvodnje, izmeni proizvodne strukture u korist intenzivnih vidova proizvodnje namenjene izvozu, proizvodnje visokofinalnih i visokokvalitetnih proizvoda
„Da moramo više da finansiramo prioritetne oblasti videlo se na primeru mleka, koga proizvedemo oko 1,47 milijardi litara. Međutim, samo 700 miliona litara je u legalnim tokovima, a kada bismo i preostalih 770 miliona litara kroz povratak poverenja kod malih proizvođača, kojih ima oko 300.000, vratili u te ‘kanale’ onda bi mleka bilo dovoljno. Ovako ono ostaje u selu, više stotina miliona litara se zbog skupe stočne hrane daje prasićima i troši u naturalnoj potrošnji, kaže Jevtić.
Bez obzira na to što predstavnici Ministarstva poljoprivrede na svakom koraku podsećaju seljake (ima oko 778.000 gazdinstava u zemlji) da zakucaju na šaltere banaka ne bi li dobili takozvane povoljne subvencionisane kredite, ukupna sredstva koja su paorima po ovom osnovu na raspolaganju su još mala i zelenaška.
STRANE INVESTICIJE
Neto priliv direktnih stranih investicija u sektorima poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije je izuzetno skroman. Strani investitori još nisu sagledali svoj interes za većim plasmanom investicija u pomenutim sektorima privrede Srbije. Priliv SDI u poljoprivrednoj proizvodnji je u rasponu od 0,7 do 1,6 odsto ukupnih ulaganja u zemlji. Prehrambeni sektor bio je nešto atraktivniji za strane investitore, sa neto prilivom od 1,4 do 18,6 odsto ukupnih ulaganja po ovom osnovu. Tako su strana ulaganja u poljoprivredu u 2004. godini iznosila 9.449.000 dolara ili jedan odsto ukupnih ulaganja, godinu dana kasnije 11.578.000 dolara ili 0,7 odsto ukupnih ulaganja, a 2006. godine to je bilo 11.345.000 dolara ili samo 0,2 odsto ukupnih ulaganja u Srbiju, u 2007. godini ulaganja su bila 20.970.000 dolara ili 0,5 odsto svih ulaganja, u 2008. godini 57.908 dolara ili 1,6 odsto ulaganja, u 2009. godini oko 29.288.000 dolara ili 1,6 odsto svih ulaganja, a procene za 2010. godinu su da je do sredine godine uloženo oko 5.315.000 dolara ili 0,7 odsto.
TRI HEKTARA U SEDAM PARCELA
Vojislav Stanković, saradnik u PKS-u, kaže da postoje procene da se na ime kratkoročnih i dugoročnih kredita preko regresiranih kamatnih stopa povlači svega od pet do šest odsto potreba u poljoprivredi, jer su ta sredstva izuzetno mala i ograničena.
„Poljoprivreda u Srbiji još uvek ima izuzetno nisku produktivnost, nepovoljnu konkurentnost na domaćem i spoljnom tržištu i izuzetno malu profitabilnost. Nastavi li se po starom, a po svemu sudeći nema izgleda za drugačiji put, pitanje je koliko će domaća poljoprivreda uspeti da se suoči sa problemom usitnjenih gazdinstava koji su bili rak-rana i najvećeg broja članica Unije pre nego što su pristupili evropskoj zajednici. Prosečan posed u Srbiji (ima 5,4 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta) manji je od tri hektara i on je još podeljen na sedam parcela. Cilj je da u prvoj reformi agrara u Srbiji bude 350.000 gazdinstava sa prosečnim posedom od 15 hektara, pa bi oni onda mogli uz novu, valjanu državnu politiku da se bave komercijalnom proizvodnjom hrane. Uslov za to je da Srbija prizna da je seljačka zemlja i da joj je poljoprivreda privredna strateška grana. Na to joj joj ukazuju i emisari EU kada dolaze u Srbiju i vide bogatstvo koje ona ima, navodi Stanković.
„Nije bitna veličina poseda, bitan je način na koji se domaćinstvo organizuje, kaže ministar poljoprivrede u Vladi Republike Hrvatske Petar čobanković, navodeći da je u Hrvatskoj ipak primetno drastično smanjenje ,,sitnih koji nisu uspeli da se nametnu tržištu. Na primeru proizvođača mleka, čobanković ističe kako je u Hrvatskoj izvršena selekcija među paorima tokom proteklih godina kada je Hrvatska dobila status kandidata za ulazak u EU. U 2003. godini mleko je otkupljivano sa 53.000 gazdinstava, da bi se u protekloj godini taj broj i više nego prepolovio, a istovremeno se povećala proizvodnja mleka.
Dokaz da ćemo uskoro morati da uvozimo hranu je i najmanja setva pšenice u istoriji Srbije na 480.000 hektara, što jedva da će obezbediti prinose da bismo imali dovoljno pšenice za ishranu naroda
Inače, ako se analizira srpska poljoprivreda, vidi se da su po strukturi oraničnih površina u procesu proizvodnog prestruktiranja one smanjene pod žitom sa 63 odsto učešća u periodu od 1996. do 2000. godine na 57,5 odsto u 2010. godini (pad za 5,5 odsto), uz ostvareni rast učešća setvenih površina pod industrijskim biljem sa 9,9 na 13,3 odsto (ostvaren je rast od 30 odsto), dok je učešće površina pod povrćem i krmnim biljem približno ostalo isto. Na sadašnjim agrarnim površinama u Srbiji 2010. godine ostvarena je ukupna vrednost bruto poljoprivredne proizvodnje u vrednosti od 5,13 milijarde dolara, što je za 0,56 odsto manje od ostvarene u 2009. godini. Istovremeno, neto ostvarena vrednost poljoprivredne proizvodnje, u visini od 4,1 milijarde dolara, manja je za 1,62 odsto u odnosu na 2009. godinu. Rezultat takvih odnosa jeste da je poljoprivredna proizvodnja u Srbiji lane imala pad od 1,7 odsto, iako je aktuelni ministar najavljivao rast od preko dva odsto. Isto tako očekuje se da će pad proizvodnje u stočarstvu, posle verifikacije rezultata, biti od tri do četiri odsto.
PROGNOZE ZA AGRAR U EU
Evropska komisija objavila je set novih tržišnih prognoza za poljoprivrednu proizvodnju i potrošnju do 2020. godine. Na osnovu određenih ekonomskih i političkih pretpostavki procene od strane Generalnog direktorata za poljoprivredu i ruralni razvoj, navodi se kretanje na tržištu u narednim godinama.
Za žitarice procene pokazuju da će tržišni uslovi i dalje biti nategnuti, akcije će biti niske i cene će zbog toga dugoročno ostati iznad proseka. Na kratak rok se očekuje oporavak ukupne proizvodnje mesa nakon ostvarenog pada usled ekonomske krize, ali na duže staze očekivan rast će i dalje biti skroman, u proseku 0,3 odsto godišnje. Za živinu prognoze ukazuju da će EU postati neto uvoznik u narednim godinama. Očekuje se da će proizvodnja mleka poskupeti, praćena prilično optimističnom prognozom potražnje zahvaljujući boljoj makroekonomskoj situaciji. Kvote za mlečnu industriju u 2015. godini biće relativno skromne, a ukupna proizvodnja u 2020. godini biće četiri odsto iznad one ostvarene u 2009. godini.
Uslovljen brzim rastom troškova proizvodnje, poljoprivredni prihod će preći nivo prosečnog iz perioda 2005–2009. godine za oko 20 odsto u 2020. godini.
PREPORUKA ZA IZGRADNJU INSTITUCIJA
Prognoze za agrar u EU Ostave li se po strani investicije u domaći agrar, koje bi paorima omogućile opstanak bar do dobijanja para iz seoske kase, ministri poljoprivrede zemalja EU poručili su Srbiji da naročito obrati pažnju na izgradnju državnih institucija koje će biti garancija da će novac iz pretpristupnih fondova biti ispravno upotrebljen. Hrvatskoj je, primera radi, nakon sticanja statusa kandidata bilo potrebno godinu i po dana dok je uspela da poveže evropske fondove sa domaćim proizvođačima. Druge zemlje su se oko tog posla mučile i nekoliko godina.
Akreditacija Agencije za direktna plaćanja u Briselu stoga je sledeći korak na kome srpski poljoprivredni zvaničnici treba da porade, s obzirom na to da je posao osnivanja agencije već obavljen. Za dobijanje sredstava biće potrebni razvojni programi u poljoprivredi i prehrambenoj industriji za koje se sada moramo spremati da ne budemo zatečeni kao, na primer, Hrvatska koja je nakon sticanja statusa kandidata godišnje koristila oko 44 odsto finansijskog potencijala.
Osnovni pravac budućeg razvoja poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije trebalo bi da bude u optimalnom korišćenju i očuvanju raspoloživih proizvodnih kapaciteta, povećanju obima poljoprivredne proizvodnje, izmeni proizvodne strukture u korist intenzivnih vidova proizvodnje namenjene izvozu, proizvodnje visokofinalnih i visokokvalitetnih proizvoda. Cilj takvog razvojnog procesa je podmirenje domaće tražnje i značajno povećanje izvoza visokokvalitetnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Razvoj poljoprivrede u Srbiji treba usmeriti na modernizaciju i primenu proizvodne strukture u pravcu veće tržišne orijentacije i poboljšanje ukupne efikasnosti agrara. Proizvodno i tehnološko prestrukturiranje i rast produktivnosti u poljoprivredi, kao i veća konkurentnost na domaćem i svetskom tržištu će se bazirati na ekološkim, energetskim i ekonomskim kriterijumima.
Bitno je istaći da će Srbija svakako dobiti pretpristupne fondove kada postane kandidat i pokaže da ima kapacitet da upravlja sredstvima na način koji neće nikog favorizovati. Od toga kako vladajuća garnitura bude rešila taj domaći zadatak zavisiće i debljina paorskih slamarica.
SUBVENCIJE
U 2009. godini poljoprivredni proizvođači na prostoru OECD su za podršku agrarne proizvodnje primili ukupno 253 milijarde dolara ili 182 milijarde evra, mereno agregatnim pokazateljem podrške proizvođača.
