Poželevši svima srećnu Novu godinu, austrijski kancelar Alfred Guzenbauer je u intervjuu za novinsku agenciju APA ponovio stav svoje zemlje o priznavanju nezavisnosti Kosova kao nužnom ishodu dugogodišnje krize. Ovaj stav zvaničnog Beča je od ranije poznat, ali je u poslednjem javnom istupu Guzenbauer otkrio da će Austrija među prvima priznati nezavisnost srpske pokrajine.
– Nećemo sedeti u prvom redu i gledati šta drugi rade. Evropa želi da deluje ujedinjeno u savladavanju ovog poslednjeg velikog nerešenog pitanja 20. veka – izjavio je Guzenbauer. On je rekao da će Austrija „zasigurno biti među onima koji će o tom pitanju imati jasan stav i pokazati kuda se ide“. Međutim, Guzenbauer je priznao da u pogledu daljeg razvoja oko Kosova i dalje postoje nejasnoće i apelovao na srpsko i kosovsko rukovodstvo da sarađuje sa EU i izbegava provokacije.
Izjave austrijskog kancelara naišle su na oštre reakcije u Srbiji. Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je predao ambasadoru Austrije u Beogradu oštar demarš.
„Srbija se oštro protivi ovakvim izjavama smatrajući da proces pregovara o budućem statusu Kosova i Metohije treba nastaviti pod okriljem Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija“, naveo je Jeremić u demaršu.
Ministar je podvukao važnost očuvanja teritorijalne celovitosti zemlje, naglasivši da takve izjave u velikoj meri štete bilateralnim odnosima Austrije i Srbije.
Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je državnike svih zemalja koje učestvuju u rešavanju kosovskog problema da pitanju budućeg statusa srpske pokrajine pristupaju odgovorno i da se uzdrže od prejudiciranja konačnog rešenja. I Tadić je poručio da se rešenje budućeg statusa može doneti jedino u Savetu bezbednosti UN.
– Nisu iscrpljene mogućnosti za pronalazak kompromisnog rešenja i zato se Srbija zalaže za nastavak pregovora, kao i za princip da se rešenje može doneti samo u Savetu bezbednosti UN – naveo je Tadić.
„Pretnja“ belgijskih ministara
Belgija će priznati nezavisnost Kosova „onog trenutka kad to dođe na dnevni red“ – zajednički su izjavili ministri inostranih poslova i odbrane u privremenoj vladi ove zemlje Karel de Giht i Pit de Krem.
Tokom posete Kosovu, po obilasku belgijskog kontingenta u sastavu Kfora, De Giht je izjavio da novoj privremena vlada premijera Gija Verhofstata „ima sva ovlašćenja da prizna nezavisnost Kosova od Srbije“. On je dodao da će se o tome odlučiti kad to pitanje postane aktuelno, a ministar odbrane De Krem mu se pridružio izjavom da „potpuno podržava stav svog kolege“.
Belgijski mediji koji prenose izjave dvojice ministara ističu da premijer Verhofstat, u pristupnoj besedi posle formiranja vlade 21. decembra uopšte nije pomenuo problem Kosova.
U nekim komentarima se navodi da Belgija, kao predsedavajući Saveta bezbednosti UN, u stvari, vrši pritisak unutar Evropske unije koja – kako se ističe – „u ovom trenutku nema jedinstven stav u vezi sa eventualnim priznavanjem nezavisnosti Kosova“.
On je istakao da Srbija nikada neće prihvatiti nezavisnost Kosova i da bi svako jednostrano rešenje destabilizovalo region i ugrozilo ekonomske perspektive svih građana.
Ministar za energetiku Aleksandar Popović kaže da ge ne iznenađuje izjava austrijskog kancelara, s obzirom na ponašanje Beča prema Srbiji kroz istoriju.
– Austrija je uvek na isti način iskazivala svoje prijateljstvo prema našoj zemlji – naglasio je Popović.
U svojoj izjavi Guzenbauer je objasnio i da Austrija želi da da svoj doprinos smirivanju i stabilizaciji situacije, jer ne želi da dođe do oružanog sukoba.
Inače, nije prvi put dapredsednik austrijske vlade izgovori bombastičnu rečenicu koja iznova uspešno uzburkava emocije većine srpskih političara. Prethodni put, nešto slično se dogodilo u aprilu prošle godine kada je Guzenbauer rekao da njegova vlada „blisko sarađuje sa prijateljima u Beogradu, Borisom Tadićem i njegovim ljudima, na pronalaženju načina da se primeni Ahtisarijev plan na Kosovu“. Ta izjavaje snažno uzdrmala političke prilike u zemlji, ostavku u Tadićevom kabinetu tada je podneo Leon Kojen, u to vreme koordinator pregovaračkog tima vlade. Deo vladajućih partija i gotovo cela opozicija je tada napala Tadića zbog navodnih tajnih dogovora sa Austrijancima, ali se prašina brzo slegla.
PO DŽEPU ŠIPTARSKE SPONZORE
Bivši ministar inostranih poslova SRJ Živadin Jovanović pozdravlja odluku srpskog šefa diplomatije Vuka Jeremića da uruči oštar demarš ambasadoru Austrije u Beogradu, a povodom najave austrijskog kancelara da će Beč među prvima priznati nezavisno Kosovo. U intervjuu za „Vesti“ Jovanović, međutim, podseća da je srpski ministar ne tako davno učestvovao u velikoj grešci ovdašnje diplomatije u kojoj je akter bio i austrijski kancelar.
– Kancelar Guzenbauer samo potvrđuje kontinuitet podrške Beča separtističkoj albanskoj vrhuški u Prištini. Ne bi trebalo zaboraviti ni vekovnu politiku Beča koja nije bila naklonjena prema srpskim državnim i nacionalnim interesima, kao i to da je Austrougarska bila okupaciona sila u Srbiji. Ali, mi ne možemo da se ne setimo greške naše diplomatije i odgovornosti za incident koji je nastao zbog kontakata kabineta istog tog Guzenbauera i kabineta predsednika Srbije kad je austrijski kancelar izjavio da sa saradnicima predsednika Tadića traži varijante kako daSrbija lakše prihvati nezavisno Kosovo. Tada je, zatečen ovakvim saznanjem, Leon Kojen, kao principijelan i ozbiljan političar, podneo ostavku na mesto savetnika predsednika Srbije i koordinatora državnog pregovaračkog tima.
• Koji bi sledeći potez trebalo da povuče Beograd prema Austriji u slučaju jednostranog priznavanja nezavisnog Kosova?
– Mnogo se govori o diplomatskim potezima prema državama koje bi jednostrano priznale nezavisnost naše pokrajine. Govori se o snižavanju diplomatskih odnosa, o povlačenju naših ambasadora i slično. Mislim da su to više propagandne najave namenjene srpskoj javnosti. Ozbiljan potez bi bio da Srbija najavi zaleđivanje svih ekonomskih odnosa sa Austrijom, ali i sa Slovenijom čiji zvaničnici daju slične najave. To podrazumeva zaustavljanje svih pregovora o novim investicijama, o trgovinskim aranžmanima, kupoprodajnim ugovorima. Treba ih upozoriti da ne samo što takvim potezom ugrožavaju mir i stabilnost u regionu već da direktno rade protiv sopstvenih političkih i pre svega ekonomskih interesa u Srbiji. Treba ih pogoditi gde su najranjiviji, a to su njihovi ekonomski interesi.
Posledice po dijasporu
• Zar ne bi prekidom diplomatskih odnosa i blokadom investicija otežali i položaj brojnoj srpskoj dijaspori u Austriji?
– Molim vas, pa to su, valjda, demokratske vlade, koje poštuju ljudska prava. Neće valjda svoje nezadovoljstvo da iskaljuju zakidajući ljudska prava Srbima koji žive i rade u njihovim zemljama. Van pameti je da oni otimaju nama Kosovo, a da zbog toga na kraju ispaštaju Srbi u Austriji.
• Šta bi bilo sa već postojećim investicijama iz ovih zemalja koje su među vodećim po visini ulaganja u Srbiji?
– Uvek postoje načini da se pokaže adekvatan tretman za već prisutne poslovne partnere iz Austrije i Slovenije. NJima neće biti otvorena vrata kao dosada u državnim institucijama, u Privrednoj komori. Nailazili bi na značajne poteškoće u privredno poslovnim konataktima.
• Zar takvim potezima ne prizivamo ekonomsku izolaciju kojoj smo bili izloženi devedesetih?
– Znam da neki govore da bi Srbija time sama sebe ranila. Ali, nije logično da Austrija i Slovenija mesecima govore da će priznati državu Kosovo, a da naši državnici otvaraju njihove pogone. Ozbiljna država koja zna kakve ima probleme, morala je da traži alternative, pa i u pogledu investitora. Pogubno je kad naši zvaničnici kažu da Srbija nema alternativu, jer na taj način poručujete da ćete poštovati njihova pravila, a jedno od njih je i oduzimanje državne teritorije. Alternative uvek postojesamo moraju na vreme da se promišljaju.
AUSTRIJA POMAGALA HRVATSKOJ
Najnovija izjava austrijskog kancelara Alfreda Guzenbauera podsetila je mnoge u Srbiji i na austrijsku ulogu u raspadu SFR Jugoslavije. Na izvestan način ta uloga je razotkrivena na sudskom procesu hrvatskom generalu Vladimiru Zagorecu zbog malverzacija tokom naoružanja Hrvatske u građanskom ratu devedesetih. Nedavno je dokazano da je Austrija, uprkos embargu UN i proklamovanoj neutralnosti, tokom rata u SFRJ slala naoružanje Hrvatskoj. Kako je pisao austrijski nedeljnik „NJuz“, isporuke su obavljane 1992, pod kodnim imenima Hans 6, Hans 8, Hans 9 i Hans 10, prema nalozima državnog preduzeća „RH Alan“, na čijem je čelu bio general Zagorec. List je objavio i račune, doznake i izvode sa računa prividnih preduzeća u Austriji, preko kojih je, kako navodi, obavljana međunarodna trgovina helikopterima i raketama za Hrvatsku, a oružje je plaćeno gotovinom, viza-čekovima i preko banaka.
Politički azil za dezertera iz JNA
Veliki međunarodni skandal izazvao je pilot Jugoslovenske narodne armije, Rudolf Perišin kada je s avionom MiG-21, 25. oktobra 1991. godine, kao Hrvat, dezertirao iz JNA. Znajući kakvu politiku Austrija vodi prema Hrvatskoj i njenim ambicijama da izađe iz Jugoslavije, odnosno, znajući da će biti dočekan kao heroj, Perišin je doneo odluku da dezertira, sleti, u Austriju, na aerodrom kod Klagenfurta, što se pomenutog dana i dogodilo. Austrijska vlada je Perišinu dala politički azil a MiG-21 je zadržan i kasnije isporučen vazduhoplovnim snagama nezavisne Hrvatske.
Perišin je, podsećanja radi, kasnije izgubio život u akciji „Bljesak“ kada je 2. maja 1995. godine bombardovao kolone Srba koji su pred hrvatskom vojskom bežali iz Slavonije.
Reč je, navodno, i o 830 snajperskih pušaka, više od 68.000 komada municije i laserskim uređajima. Na suđenju u Beču priloženi su i predračun koji je potpisao tadašnji ministar odbrane Gojko Šušak, kojim je tražio novac od Ministarstva finansija, i pisma kojima je njegova saradnica Biljana Sučić, koja je promenila ime u Tereziju Barbarić, naredila da tri hrvatske banke prebace novac u Austriju na račun preduzeća iz „Graca Hemerson internešenel trejding“. List je objavio i potvrde o uplatama i serijskim brojevima helikoptera i račun od 23. jula 1993, po kom je 3,24 miliona dolara prebačeno na račun u banku „Kreditanštalt“, odnosno njenu filijalu u Gracu.
Uloga Alojza Moka
Da Austrija nije bila neutralna, već veoma zainteresovana za raspad Jugoslavije, a prema svemu sudeći, sada i Srbije, ukazuje i uloga jednog od najomiljenijih političara u toj zemlji – Alojza Moka, vicekancelara i šefa diplomatije u vladi Franca Vranickog od 1987. do 1995. godine. Austrijanci će Moka upamtiti kao političara koji je zemlju uveo u EU. Sa južne strane granice, Mok je i danas cenjen u Sloveniji i Hrvatskoj. Prvi su ga pozivali na desetogodišnjicu dana državnosti, a u Selcu na Braču, meštani su Moku i Genšeru podigli bronzane biste u Parku zahvalnosti“. Alojz Mok se iz političkog života povukao 1999. godine zbog Parkinsonove bolesti.
Uočljivo je da su sva plaćanja usledila po isporuci, što je uobičajeno u poslovima s naoružanjem samo ako je reč o poslovima vlada, pa se osnovano sumnja da su vlade zemalja iz kojih je isporučivano oružje bile upoznate s poslovima i da su davale saglasnost. Ugrožavanje neutralnosti postaje zastarelo posle pet godina. Na drugoj strani, svaka članica Ujedinjenih nacija mogla bi da tuži Austriju Međunarodnom sudu za kršenje embarga, pisao je austrijski list.
