Ekološke crne rupe, mesta sa prevelikim stepenom zagađenja tla, vazduha i vode, dovele su Srbiju na 31. mesto liste zemalja sa najugroženijom životnom okolinom. Ovom poražavajućem rejtingu su doprinele bombe NATO kojima su tokom tri meseca 1999. godine zasipani zemljište, gradovi i industrijska postrojenja. Bombardovanje, ipak, nije jedini krivac za crne rupe. One su nastajale decenijama, jer se toliko dugo u Srbiji nemilice iskorišćavaju prirodni izvori sirovina i energije, zastarelom tehnologijom koja nema odgovarajuće sisteme za zaštitu sredine. Zato su gradovi Pančevo i Vrbas stigli na liste za hitnu pomoć domaćih i međunarodnih ekoloških institucija, uključujući Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Više od četiri decenije, građani Pančeva udišu čiste otrove. Među njima su sumpordioksid, tolueni, metil-merkaptan i ksilen, a najveća opasnost po zdravlje i život su velike koncentracije kancerogenog benzena, materije za koju se zna da direktno izaziva leukemiju prilikom dugotrajnog izlaganja. Evropska unija je zabranila i promil benzena u vazduhu, dok u Srbiji još postoji dozvoljena količina. Ali, u Pančevu su i te vrednosti benzena premašene za čak 160 puta. Dr Sonja Vjetrov, načelnica Onkološkog odeljenja Doma zdravlja u Pančevu je još 2004. godine evidentirala i objavila čak deset novih pacijenata obolelih od raka samo u jednom danu. Ona kaže da to za njen grad i nije neka novost.
Inspektor protiv građana
Miroslav Nikčević, direktor Uprave za zaštitu životne sredine prošle godine je, posle hitnog sastanka sa predstavnicima „Petrohemije“ i Rafinerije u Pančevu, objavio da je zagađenje vazduha problem i u Beogradu, i naveo da je u jednoj od najprometnijih beogradskih ulica, Ulici despota Stefana, jednog dana zagađenost vazduha bila veća nego u Pančevu!
– U centru Beograda nema industrijskih postrojenja, a da su automobili zaista takav „proizvođač“ benzena, zemlje Evropske unije bi zabranile i saobraćaj u svojim gradovima, kao što su zabranile benzen. Inspektori koji su plaćeni da bi zaštitili građane, rade protiv nas – kaže Miodrag Škundrić.
– Broj obolelih od raka u Pančevu raste iz godine u godinu. Na prvom mestu je rak dojke, a odmah posle rak disajnih organa – ističe dr Vjetrov.
Iako do sada u Srbiji nije bilo službenih ispitivanja, nema sumnje da su glavni uzrok ovakvog zagađenja postrojenja u južnoj industrijskoj zoni, „Petrohemija“, Rafinerija nafte Pančevo, i „Azotara“, proizvođač mineralnih đubriva i amonijaka. Stručnjaci katedre za primenjenu hemiju na Hemijskom fakultetu u Beogradu otvoreno govore da u Pančevu preovlađuju naftni zagađivači, koje pored tri najveće industrije emituju još i fabrika stakla, sijalica i aviona.
Od Pančeva strahuju i Rumuni
Dunav povlači otrovne gasove iz Pančeva, koji vodenim putem stižu do naselja u prestonici, ali i mnogo dalje, upozorava Miodrag Škundrić.
– Malo je poznato da sirene za hemijsku opasnost u Pančevu dižu na noge i ekološku inspekciju u Rešici i Temišvaru u Rumuniji – ističe sagovornik „Vesti“
Sirene koje su se oglašavale 1999, kada je pančevačka industrija bila na meti napada NATO, poslednjih godina zamenjuju alarmi, koji upozoravaju Pančevce da se ponovo sklanjaju sa ulica, iza čvrsto zatvorenih vrata i prozora svojih domova. Iako nadležne inspekcije i ministarstva već godinama obećavaju da će se zagađenje smanjiti modernizacijom fabrika „južne zone“, građanima kao jedina zaštita ostaju samo gas-maske.
Tek prošlog leta, inspekcija za zaštitu životne sredine je podigla prvu tužbu protiv nekog zagađivača u Pančevu, i to samo protiv četiri direktora „Azotare“. Miodrag Škundrić, jedan od pančevačkih advokata koji zajedno sa svojim sugrađanima vode bitku protiv zagađivača, kaže za „Vesti“ da država namerno sakriva pravo stanje vazduha u njegovom gradu.
– „Azotara“ radi još od 1963, a na meti inspektora se našla tek sada, kada je dobila novog vlasnika u procesu privatizacije. Međutim, ova fabrika ne proizvodi benzen, materiju koja je, dokazano, dovela i dotle da je broj obolelih od leukemije danas tri puta veći u Pančevu, nego bilo gde u Evropi – ističe Miodrag Škundrić.
