Postoji spremnost Evropske unije da našu zemlju stavi na belu Šengensku listu, ali taj posao je prekinut činjenicom da nema političke volje u crnogorskim strukturama vlasti da se ispune uslovi koji nisu ni veliki, ni komplikovani za brzi završetak tog posla koji bi građanima umnogome olakašao putovanje – otkriva u intevjuu za „Vesti“ čedomir Antić, politički savetnik Miroljuba Labusa, potpredsednika Vlade Srbije.
• Na osnovu čega je međunarodna zajednica spremna da SCG stavi na belu listu?
– Rađene su ozbiljne studije na osnovu kojih je ustanovljeno da nema velike opasnosti da bude veliki priliv iz Bugarske, Rumunije i SCG u zapadne zemlje u potrazi za poslom. Iz ovih zemalja je ranije bilo značajnih iseljavanja u razvijeni deo Evrope, a sada je uočeno da je taj trend u padu. Takođe je ustanovljeno da nema opasnosti od većih pokreta ni u budućnosti jer sve tri zemlje beleže vrlo mali natalitet.
Nužan jasan program
• Šta mi možemo da učinimo da bismo u svoju korist rešili te probleme?
– Da imamo ozbiljnu nacionalnu i spoljnu politiku i jasan program i viziju, a onda političari moraju da ubede građane koliko nas košta državna zajednica i da tom vezanošću za Crnu Goru možemo doći do velikih troškova kao u slučaju Kosova i Metohije.
• Kakav odgovor EU očekujete?
– Nadam se da nećemo dugo čekati na okončanje ove situacije, ali odgovor ne znam jer zavisi koliko će argumenti za i protiv biti ozbiljni. Mislim da bi EU već u septembru mogla da nas natera na novi zajednički pokušaj harmonizacije ili da kaže u redu. Ako ne možete nikako da se usaglasite, onda radite odvojene studije.
• Koji su to uslovi koje SCG nije ispunila?
– Jedan od ključnih jeste i taj što državna zajednica nije ustanovila državne simbole, odnosno grb koji treba da se nađe na novoj putnoj ispravi. Kako sam pročitao u medijima, prošle godine je formirana komisija koja je počela da radi, pa je usaglašavanje srpskih i crnogorskih stavova išlo traljavo. Sada postoji pokušaj da se simboli utvrde što je pre moguće, ali smo videli prethodnih dana da crnogorske vladajuće stranke nisu dale slaglasnost za predloge rešenja, mada nisu imale primedbe na njih. Kada se to uradi, potrebno je nekoliko miliona evra da se urade kvalitetni pasoši koji su zaštićeni od falsifikovanja i mislim da će čim se to uradi međunarodna zajednica dati zeleno svetlo. Mislim da treba da pomenem da Evropa čak nije otvarala ni pitanje granične policije što pokazuje dobru volju da se SCG izađe maksimalno u susret.
• Kada bi to moglo da se desi?
– Ne bih da preciziram rokove. Mislim da nas od toga ne deli puno vremena jer, prema nekim najavama, usaglašeno je da državna zajednica koristi dosadašnji grb, pa je samo potrebno da ta odluka prođe kroz parlament SCG i da se krene u izradu kvalitetnih putnih isprava što je već uradilo dosta zemalja u regionu, a treba svakako pomenuti pozitivan primer Hrvatske koja je taj posao ozbiljno shvatila i brzo završila.
Skupa cena Kosova
– Malo je poznato u javnosti da smo 2001. godine morali da platimo dug Kosova i Metohije koji iznosi milijardu dolara, što je za zemlju kakva je naša izuzetno velika cifra. Grejs period je do 2005. godine, pa ćemo već početkom iduće godine morati da uplatimo prvu ratu koja iznosi tri miliona evra – kaže Antić.
On je ocenio da je Srbija tako dovedena u potpuni paradoks.
– Postali smo žrtve nacionalnih aspiracija režima Slobodana Miloševića i našli se u situaciji da ne možemo da učestvujemo u privatizaciji na Kosmetu, a da moramo da platimo njihova zaduženja. Međutim, takav međunarodni zahtev nije nikako mogao da bude rešen drugačije već prihvatanjem otplate duga, jer je to bio izričit uslov za materijalnu podršku i neophodne međunarodne kredite i zajmove. Demokratska vlast je dovedena pred svršen čin – objasnio je on.
Antić je naglasio da bi u slučaju neprihvatanja duga izostale donacije za energetiku koja je bila u očajnom stanju, jer su ti sistemi su delom uništeni i u bombardovanju, kao i da ne bi bilo novca u budžetu za plate i penzije ni razvojnih kredita za privredu.
– Tadašnji premijer Zoran đinđić je puno protestvovao pokušavajući da menja tu evropsku odluku, ali izbora nije bilo.
• Koliko su istinite spekulacije da postoji mogućnost da Srbija i Crna Gora ponude Brislu dve odvojene studije o izvodljivosti, mada je zvanično zatražena harmonizacija odnosa članica državne zajednice i jedan dokument?
– Ima nekih neformalnih razgovora o tome, jer sve je izvesnije da je harmonizacija odnosa nemoguća. Jasno se vidi stav vlasti u Crnoj Gori da koriste samo prednosti koje državna zajednica pruža, a da izbegavaju preuzimanje svake odgovornosti. Pokušaji prethodne vlade Zorana Živkovića, kada je tadašnji potpredsednik njegovog kabineta čedomir Jovanović pregovarao sa crnogorskim zvaničnicima, završio se fijaskom. Sve što joj je ponuđeno u protekle tri godine Crna Gora je odbijala, a samo zbog neusaglašenosti carina gubitak Srbije iznosi 1,3 milijarde evra. Onda dolazimo u situaciju da se pitamo kako su, na primer, Portugal i Luksemburg uspeli da usaglase carine, a Srbija i Crna Gora ne mogu. Ali, to je realnost i ako oni nastave tu politiku, što je vrlo verovatno, nikada nećemo ući u EU, što znači da bismo morali da ponudimo odvojene studije kako bi se nastavio proces evropskih integracija.
• Mislite da će EU promeniti zvaničan stav i prihvatiti odvojene puteve Srbije i Crne Gore u Evropu?
– EU ne želi nestabilnost i zato je posle raspada nekadašnje Jugoslavije za neke novonastale državice ili delove država gde je moguća nestabilnost kao što su Makedonija, Kosovo, ali i Crna Gora, tražila garanta i videle ga u Srbiji. Verovatno im je lakše da se moguća nestabilnost održi na tom prostoru, nego da njihovim odvojenim prijemom u EU destabilizuje sebe.
