TUŽBA POSTOJI VEć OSAM GODINA?
• Država je još 2000. bila spremna da uđe u spor, ali je inicijativa u poslednjem trenutku stopirana iz vrha tadašnje vlasti
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić zvanično je najavio da će Srbija podneti kontratužbu protiv Hrvatske, u procesu u kome se u ponedeljak Međunarodni sud pravde u Hagu odredio kao nadležan za ovaj slučaj. Na ovaj način otklonjena je i poslednja nedoumica da li će Srbija i Hrvatska, zarad budućnosti, ipak uspeti da postignu vansudski dogovor. Istovremeno, odlukom Srbije da uzvrati kontratužbom za genocid, postavilo se opravdano pitanje zašto se to čini tek sada, odnosno zašto Srbija nije prva inicirala tužbu pred Međunarodnim sudom pravde iz istih onih razloga koje sada državni vrh spominje: zločina hrvatske vojske i policije u akcijama „Bljesak“ i „Oluja“.
Kako „Vesti“ nezvanično saznaju, Srbija je još 2000. godine imala spremljenu tužbu, ali je njeno upućivanje Sudu pravde u poslednjem trenutku bilo stopirano. Za to su bili najzaslužniji pojedini članovi vlade, među kojima se pominje i tadašnji šef diplomatije Goran Svilanović.
SPO: Tužili sami sebe
„Tužeći Srbiju za genocid, Hrvatska je tužila samu sebe. Srbija sada ne sme da propusti priliku da Međunarodni sud pravde i ceo svet upozna sa genocidom nad Srbima, Jevrejima i Romima koji je, za vreme Drugog svetskog rata, počinila nacistička i ustaška država Hrvatska, kao i sa povezanošću tog nekažnjenog zločina sa etničkim čišćenjem Srba izvršenim 1995. godine“, kaže se u saopštenju Srpskog pokreta obnove.
„Vesti“ podsećaju da je predsednik SPO-a Vuk Drašković 1994. godine, dok je bio šef diplomatije SCG, izjavio da bi najbolje bilo da sve države bivše SFRJ povuku tužbe. Na to mu je Stjepan Mesić, predsednik Hrvatske, odgovorio – zabranom ulaska u ovu zemlju.
Navodno, Srbija je posle bezuspešnih pokušaja novih demokratskih vlasti u Beogradu da sa Hrvatskom dođe do pomirenja tako što će oni odustati od tužbe za genocid, odlučila da osigura svoje međunarodne pozicije i tako što bi uzvratila kontratužbom. Pravni eksperti su je relativno brzo sastavili, ali je sve iznenada obustavljeno.
U „paketu“ sa ovom, bila je i tužba protiv Bosne i Hercegovine. O tome je javno govorio i nekadašnji šef diplomatije SCG Vuk Drašković. On je u intervjuu hrvatskim medijima 2004. godine izjavio da je postojala i kontratužba protiv BiH.
– Nije Svilanović to mogao sam, već očigledno po nalogu Koštunice koji ga je i postavio. Smatram da je tako izvršen najgori zločin koji je mogao da se desi. Ta tužba je povučena i srpskom narodu je stavljena omča oko vrata – izjavio je tada Drašković.
Ministar pravde iz tog perioda Vladan Batić kaže za „Vesti“ da je čuo za ovu priču, ali da ne zna detalje.
– čuo sam da je bilo govora o tome da podnesemo kontratužbu, ali zaista ne znam sve detalje i ne bih da se bavim spekulacijama – kaže Batić koji ističe da je odluka da Srbija to uradi sada – isprovocirana.
Odštetni zahtevi
Očekujući poraz Slobodana Miloševića na izborima 2000, Stjepan Mesić je ispostavio račun za štetu koju je Srbija nanela njegovoj zemlji od 15 milijardi dolara. Vrlo brzo je i novim demokratskim vlastima objasnio da Hrvatska „ne može sve zaboraviti“, kao i da je „potpuno jasno da je Srbija bila agresor i da zbog toga mora da snosi posledice“.
– Srbija mora platiti ratnu štetu i krivica se mora individualizovati – rekao je Mesić, na šta mu je premijer Srbije Zoran đinđić odgovorio i da bi Srbija mogla da podigne tužbu protiv Hrvatske zbog proterivanja srpskog stanovištva i uništavanja njihove imovine, uz napomenu, da bi takav odštetni zahtev mogao glasiti i na 150 milijardi dolara.
– Srbija je jednostavno naterana na ovakav potez kako bi čvrsto stala u odbranu svojih interesa i zarad budućnosti. Da budem iskren, odluka Suda pravde je očigledno bila politički motivisana i o tome govori i podatak da nije bilo koncenzusa među sudijama. Podnošenjem kontratužbe, Srbija želi da ukaže na najveće etničko čišćenje koje se dogodilo na evropskom kontinentu posle Drugog svetskog rata – kaže Batić.
Nekadašnji šef diplomatije Goran Svilanović kaže da je Srbija već osam godina spremna za kontratužbu, ali tek sada se ta mogućnost ozbiljno razmatra.
– Pravni tim Srbije se od formiranja spremao i za takvu strategiju, ali je to odluka koju vlada treba da donese. Kao i u vreme kada sam bio ministar, tako i sada mislim da kontratužba nije dobra opcija i da dodatno komplikuje situaciju – kaže Svilanović i dodaje da su male šanse da Hrvatska i Srbija postignu dogovor mimo suda.
– Bojim da nije moguć dogovor. Kao ministar bio sam u prilici da takav dogovor na diskretan način ponudim Bosni i Hercegovini u vezi sa njihovom tužbom i moram da priznam da ono što je tada sa srpske strane bilo ponuđeno više nego što je Srbija uradila danas posle presude – rekao je Svilanović.
Male šanse za Hrvate
Tužba Hrvatske protiv Srbije za genocid, koju je prihvatio Međunarodni sud pravde u Hagu, neće proći, ocenjuje bečki dnevnik „Standard“.
„Svim učesnicima mora biti jasno da Hrvatska ne može proći sa tom tužbom“, piše „Standard“, ocenjujući da „inače loši bilateralni odnosi sada mogu da se pogoršaju ovom pravnom raspravom“.
Bečki list konstatuje i da je posle spora oko Euleksa, hrvatska tužba još jedan primer uplitanja međunarodnih aktera u svađe iz devedesetih godina na Balkanu, ali koje se sada vode na simboličnom nivou, preko UN, ocenjujući da ta borba ne služi interesima građana.
Zanimljivo je i da je pravni zastupnik Hrvatske pred Sudom u Hagu Ivan Šimonović ne tako davno tvrdio da zvanični Zagreb treba da odustane od tužbe protiv Srbije ako može da ostvari svoje zahteve vansudskom nagodbom.
