CRNOGORSKE BANKE PRED BANKROTOM
• Od astronomskih 8.000 cene stanova pale na 1.000 evra po kvadratu, ali banke ne mogu da ih prodaju niti da namire dugove od onih koji su uzeli kredite
Iako i crnogorski zvaničnici još dokazuju da se posledice tektonskih poremećaja u svetskoj ekonomiji i krize koja potresa ceo svet ovde još ne osećaju i nepismenome je jasno da je to samo zavaravanje i pokušaj obuzdavanja straha i panike. Dovoljno je zaći po trgovinama, svratiti do pijace, do punktova na kojima se prodaju novi i polovni automobili pa videti da narod kupuje samo ono što mu je neophodno i plaća, ako može, samo ono što mora.
Sve je, čini se, počelo i najsnažnije je izraženo u drastičnom padu cena nekretnina, posebno stanova i poslovnih prostora, „robe“ koja se jedno vreme zlatom plaćala i dostizala gotovo fantastične cene. Primera radi, po priznanju samih građevinara, građevinska cena najluksuznijeg stana u Podgorici nije prelazila 800 evra, a prodajna je dugo bila barem tri puta veća. O elitnim letovalištima i traženim lokacijama na crnogorskom primorju da se i ne govori -tamo je cena kvadrata dostizala i astronomsku cifru od 7.000-8.000 evra.
Neće da uzmu tuđu muku
U Crnoj Gori je i do sada bilo teško naći kupca za nekretnine koje su „zaplenjene“ po osnovu neizmirenih dugova jer ovde se to, po tradiciji, smatra nekom vrstom greha – sramota se pojagmiti na tuđu muku. U narodu je uvreženo uverenje da od tuđega tuga mori, a od svojega sunce greje.
Sada, međutim, niko ne reaguje ni na ponude od hiljadu evra za kvadrat, pa su mnogi investitori i građevinari bili prinuđeni da zaustave gradnju i konzerviraju gradilišta.
U svemu bi, čini se, najdeblji kraj mogle da izvuku banke, one koje su davale kredite građanima i pojedincima a kao jedino obezbeđenje stavljale hipoteke na njihove nekretnine:
– Banke koje su dominantno davale hipotekarne kredite mogu biti u poteškoćama – kaže Mladen Rabrenović, generalni direktor podgoričke banke i upozorava na velike poteškoće koje će tim bankama praviti oni koji ne budu mogli da vraćaju kredite.
I Rabrenović, baš kao i dr Nikola Fabris, vodeći ekonomista u Centralnoj crnogorskoj banci ukazuju na veliku nevolju u koju će zapasti banke koje su se oslanjale na hipoteke jer šta vredi imovina ako se ona ne može unovčiti, ako nema onih koji stan, kuću ili poslovni prostor neće ili ne mogu da kupe ni po ceni koja je tri puta niža od realne.
Mladen Rabrenović, inače, smatra da potpuni sunovrat cena na crnogorskom tržištu nekretnina nema mnogo veze sa globalnom svetskom finansijskom krizom, već da je to logična posledica i bumerang nerealnog naduvavanja cena u toj oblasti koje je moralo da se vrati i osveti, čak i da nije sveopšte krize.
Obistinilo se proročanstvo
U strahu od sveopšte krize, u Crnoj Gori se ovih dana sve češće spominje jedno staro proročanstvo, da li starih narodnih mudraca i parametara Sule Radova ili Mata Glušca, koje veli: doći će vakat kad će biti at za dukat, ali se do dukata neće moći stići ni na atu.
Nikola Fabris, pak, savetuje bankare da na vreme formiraju posebno telo koje će se baviti prodajom nekretnina pod hipotekom, odnosno traženjem parali kupaca, čak i u inostranstvu kako bi se izbegla situacija da sa firmama koje bankrotiraju i ne mogu vratiti uzeti kredit u bankrot ode i banka koja im je dala kredit. Nevolja je, međutim, što je vrtoglavo opalo i interesovanje kupaca iz inostranstva koji do skoro nisu pitali za cene nekretnina u Crnoj Gori, koji su kupovali i ono što se, čini se, nije moglo prodati, ne barem za toliko novca. U strahu od sveopšte krize, kese su, izgleda, sada tvrdo zavezali i Rusi, Englezi, Irci i neki drugi koji do skoro nisu pitali za cene.
