Zapad je 90-ih godina trebalo da uspostavi strateško partnerstvo sa Srbijom da bi sprečio islamizaciju Balkanskog poluostrva. Radi toga je trebalo zatvoriti oči i na Miloševićeve metode. Biće veoma interesantno bude li se kroz nekoliko decenija Florida otcepljivala od SAD, pozivajući se na kosovski presedan
Pobornici komercijalne filozofije vole da razmišljaju o „neaktuelnosti“ suvereniteta i „odumiranju“ nacionalnih država. Tobože, kome su takve države potrebne u eri globalizacije. U pristojnom društvu o tome je bolje i ne govoriti, mogu vam se smejati…
Međutim, kada je svoj suverenitet proglasilo Kosovo – nikome nije bilo do smeha. Sasvim obrnuto, SAD i nekoliko drugih država odmah su priznale novu državu. Tim pre što „kosovarski“ lideri ništa nisu uradili bez konsultacija s Vašingtonom, koji na sve načine podstiče njihove ambicije.
Uostalom, Kosovo je, realno, bilo i ostaje pod međunarodnim protektoratom. Njegova potčinjenost volji SAD i njihovih evropskih saveznika, istina, delimično je uravnoteženo totalnom kriminalizacijom pokrajine. Ali, pred tim se zatvaraju oči, kao i pred opasnošću da se na Balkanu pojave žarišta agresivnog islamizma, samim tim – i terorizma.
Postoje očevidno da je Zapad 90-ih godina trebalo da uspostavi strateško partnerstvo sa Srbijom (Jugoslavijom) radi suprotstavljanja islamizaciji na Balkanskom poluostrvu. Radi toga trebalo je zažmuriti na Miloševićeve metode. Tuđmanu su takve metode praštali, a po čemu je on bio bolji? Amerikanci i Evropljani, zbog svojih antisrpskih kompleksa i idiotskog „humanizma“, nisu Beogradu, pored svega ostalog, dozvolili da zavede red na Kosovu (krajem 90-ih to je bilo realno). Umesto toga, napravili su „humanitarnu intervenciju“ i dali zeleno svetlo „albanizaciji“ pokrajine i genocidu kojim je ona bila praćena. Sada kada je uspostavljanje jedinstva Srbije postalo krajnje problematično, stvarno ostaje samo da se „ide do kraja“, tj. da se nekako slepi maketa „kosovarske“ države.
Cela priča ne samo da se pretvara u krajnje problematično međunarodno-pravni presedan koji će svojim tvorcima još postati kost u grlu. Biće veoma interesantno bude li se kroz nekoliko decenija Florida odvajala od SAD, pozivajući se i na kosovski presedan. Povodom Kosova svi su se još jednom mogli ubediti koliko suverenitet ima praktični pa i upotrebni značaj.
Naravno, suverenitetom nijedna država ne raspolaže i ne može raspolagati samo zbog međunarodnog prava. Uostalom, i ono isključuje potpunu nezavisnost i samostalnost u unutrašnjim i spoljnim poslovima. Državama u punom smislu mogu se smatrati samo one koje – ne ostajući na deklaracijama – stvarno pretenduju na maksimalno moguću nezavisnost i samostalnost, koje na njih pretenduju uspešno. Države formalno čine državama međunarodno priznanje i članstvo u Ujedinjenim nacijama, a faktički – njihove efikasne pretenzije na suverenitet.
SAD i njihovi evropski saveznici, odvajajući Kosovo od Srbije i tim samim gazeći međunarodno pravo, surovo demonstriraju svoje suverene pretenzije i potvrđuju svoj ne samo državni, nego i velikodržavni status. Stavljaju do znanja – ni pred kim ne kočimo, čuvajte se! A Rusija, koja odbija da sledi zapadnu politiku, kategorički osuđuje njihovu kosovsku avanturu i na sve načine ometa njenu realizaciju. Ona time takođe potvrđuje svoj velikodržavni status.
Naravno, bilo bi idealno da Rusija osujeti nezavisnost Kosova, ali njoj je sasvim dovoljna i nepomirljiva diplomatska pozicija. Tim pre što ni među zapadnoevropskim državama nema jedinstva povodom kosovskog pitanja (novu državu odbilo je da prizna najmanje šest članica EU), a to znači da će i SAD, ako i ne ohlade potpuno prema svojim prištinskim ljubimcima, biti prinuđene da nadalje nude određene ustupke da bi makar delimično legalizovale ono što su uradile. Sve u svemu, Rusija će i nadalje imati više nego dovoljno povoda da demonstrira svoje suverene pretenzije.
Srbi, ne nasedajte na provokacije
Kosovski Srbi ne smeju nasesti na provokacije te svojim akcijama pomoći onima koji žele da UNMIK bude izbačen s Kosova, izjavio je, u Briselu, ruski ambasador pri NATO, Dmitrij Rogozin.
– Neki centri u Evropi žele da isprovociraju kosovske Srbe da neprimereno reaguju, da bi poslije izjavili kako Srbi vrše napade, te da su zato primorani da evakuišu UN. Stoga je veoma važno da kosovski Srbi budu organizovani i da ne reaguju na provokacije, da bi Rezolucija 1244 Savjeta bezbjednosti UN ostala na snazi. S naše strane, veoma pažljivo vodićemo računa da KFOR ostane u okviru svog mandata. Ukoliko izađe iz svog mandata, razgovaraćemo u Njujorku, a ne u Briselu – izjavio je ruski ambasador.
· Na pitanje Tanjuga šta za Moskvu predstavlja prekoračenje mandata na Kosovu
Ruski ambasador pri NATO odgovorio je da je Ahtisari „crvena linija“.
– Ahtisari je najveći improvizator. Neka improvizuje u Finskoj, neka finskim Šveđanima predstavlja Ahtisarijev plan. Ja ne znam ko je Ahtisari, šta on predstavlja, ne znam za Ahtisarijev plan. Znam samo za generalnog sekretara UN i za Rezoluciju 1244 – naglasio je Rogozin.
On je ocijenio da bi svako proširenje mandata značilo njegovo kršenje i, kao jedan od primjera, naveo ograničenje slobode kretanja srpskih zvaničnika.
– Na primjer, ministar Slobodan Samardžić imao je problema s ulaskom na Kosovo. Informisali smo naše kolege, pa je on na kraju otišao tamo. Pokušaj KFOR-a da smijeni gradonačelnike u Kosovskoj Mitrovici bio bi kršenje mandata, a isto tako bilo bi ocijenjeno i kao korišćenje sile protiv civila koji demonstriraju ili blokiranje prelaza između sjevera Kosova i centralne Srbije – rekao je ruski ambasador pri NATO.
Posebno opasno kršenje mandata, prema njegovoj ocjeni, predstavljala bi pomoć KFOR-a u formiranju albanske vojske.
Rogozin je, međutim, naglasio da ne vidi razloga za povratak ruskih trupa na Kosovo, iako je, kako je naglasio, odluka o tome na predsjedniku Rusije.
– Smatram da Rusija ima dovoljno političkog i moralnog autoriteta i da će to biti dovoljno, te da nema razloga da provociramo naše sagovornike – rekao je Rogozin.
· Na pitanje da li očekuje da će novi predsjednik Rusije, Dmitrij Medvedev, nastaviti s kosovskom politikom svog prethodnika, Vladimira Putina,
Rogozin je odgovorio da je veoma simbolična činjenica da je samo nekoliko dana pred izbore Medvedev posjetio Beograd.
– To je dobar znak, kojim je Rusija još jednom pokazala na čijoj je strani – rekao je Rogozin.
S druge strane, kaže on, i pored prosrpskih emocija u Rusiji, to nije ono što je najvažnije u kosovskom slučaju.
– Rusija brani mir i pravila ponašanja koja su postojala više od 60 godina, i to je ono što je najvažnije, jer se pitanje Kosova ne može riješiti ni u Briselu, ni u Vašingtonu, već samo u Beogradu, u Srbiji. Ukoliko se pitanje rješava u Prištini, Briselu ili Vašingtonu, to će dovesti do haosa – upozorio je on.
· Na pitanje šta očekuje od ruskog predsjedavanja u Savjetu bezbjednosti UN tokom marta,
Rogozin je istakao da će Moskva učiniti sve što je moguće da spriječi da Kosovo dobije bilo kakav status unutar Ujedinjenih nacija.
– Učinićemo sve što je u našoj moći da minimiziramo važnost međunarodnog prisustva koje nije u skladu s Rezolucijom 1244. Veoma pažljivo pratimo šta radi KFOR. Oni imaju samo jedan mandat, a to je onaj koji im je dao Savjet bezbjednosti UN. Nijedan drugi dokument nije legalan – rekao je on.
Rogozin je slikovito objasnio da je Kosovo raskrsnica Evrope, a da EU na toj raskrsnici na licu mjesta formira nova pravila.
– Zamislite da je EU u automobilu i da je na semaforu na raskrsnici crveno svetlo, ali EU kaže da nije crveno, već je zeleno, pa odluči da krene naprijed. U redu, krenite, ali nemojte da bude razočarani ili iznenađeni ako nešto naleti na vas – rekao je Rogozin.
Dakle, naglasio je ruski ambasador pri NATO, mi nećemo tolerisati bilo kakve improvizacije u vezi s Kosovom, branićemo temelj međunarodnog prava.
· Na konstataciju dopisnika Tanjuga da zvaničnici u Briselu tvrde da je tačno da nisu dobili zeleno svjetlo, ali da isto tako nisu dobili ni crveno svjetlo za svoju misiju
Rogozin je odgovorio:
– Ako su daltonisti i ne mogu da razlikuju boje, neka im se oduzmu vozačke dozvole i neka voze bicikla.
Rogozin je istakao da je Moskva odavno shvatila šta bi trebalo da radi da bi se njen stav poštovao.
– Sve nam je jasno. Moramo biti jaki. Samo neka pokušaju da priznaju naše Kosovo. Neka samo pomisle na to. Vidjećete da će nakon toga veoma brzo izgubiti takvu svoju naviku. Što se Srbije tiče, oni ne daju pravo Srbima da imaju poštovanja prema samima sebi, tako da i Srbija treba da nauči lekcije, da i ona bude snažna. EU prati veoma pažljivo reakcije srpskih vlasti. Ako umisle da se ispred njih nalazi plastelin, oni će ga modelirati kako oni žele. A ako uvide da ispred sebe imaju kamen, onda neće moći, jer znaju da o kamen mogu slomiti zube – ocijenio je ruski ambasador.
· Na pitanje Tanjuga da li smatra da Srbija ima alternativu integraciji u evro-atlantske strukture i da li politika neutralnosti ima perspektivu
Rogozin je odgovorio pitanjem:
– Šta nedostaje Švajcarskoj i Austriji, šta je nedostajalo bivšoj Jugoslaviji koja je bila veoma dobar igrač, a nije bila članica nijednog bloka? Možete da dobijete mnogo više privilegija neutralnošću nego stavljanjem na jednu stranu.
Rogozin je istakao da je od ključne važnosti razvijanje sveobuhvatnih odnosa.
– Rusija ima neke velike prednosti, prije svega u oblasti ekonomije, jer je naša ekonomija nezavisna i imamo ogromne resurse, koje Evropa sve više gubi – naglasio je Rogozin te dodao da Moskva želi saradnju, ali ne i članstvo u EU, jer hoće da očuva politiku nezavisnu od spoljnih uticaja.
· Na pitanje šta očekuje od samita NATO početkom aprila u Bukureštu
Rogozin je odgovorio da će ključna tema tog skupa biti Avganistan.
– NATO ne može da ispuni svoje ciljeve u Avganistanu bez nas, a nama nije u interesu da njihova misija tamo propadne. Zato ćemo sjesti i pregovarati… Ako želite da vam pomognemo u Avganistanu, zašto se ponašate kao provokatori u drugim regionima. Izaberite. Ako uvažavate naš stav po pitanju antiraketne odbrane, proširenja NATO i Kosova, pomoći ćemo vam u Avganistanu, a ako ne, onda će to biti sasvim drugačija pjesma. Putin će, svakako, iskoristiti samit da iskaže stav Rusije o tom pitanju – zaključio je Rogozin u intervjuu srpskoj nacionalnog agenciji.
Izvestija – Vitalij Ivanov, potpredsednik Centra političke konjunkture u Rusiji
