„Naši državni službenici su navikli da vide politicare kako dolaze i odlaze. Sve inicijative koje se odnose na promene posmatraju kao privremene. Oni ce otici sutra, a onda ce doci novi ljudi sa novim idejama..“.
„Neka ministarstva uopšte ne funkcionišu. Zaposleni, niti su zainteresovani, niti ukljuceni u njihov rad. Oni su se zaposlili jer su u jednom momentu imali prave veze, a ne zato što su strucno kvalifikovani. Samo izmedu 15 i 20 odsto zaposlenih zaista radi. Oni drugi ne rade ništa, cak ni ne cine bilo kakvu štetu. Ja ih cak i ne smatram delom ministarstva..“.
Glomazna vlada
Ove reci jednog ministra i jednog zamenika ministra vrlo slikovito govore o neophodnosti reforme Vlade Republike Srbije. Takav zakljucak namece i izveštaj grupe eksperata Kraljevine Norveške, koja je analizirala rad naše državne uprave.
Prvo na šta su upozorili strani strucnjaci jeste da je vlada isuviše velika da bi mogla efikasno da funkcioniše. Srbija ima 17 ministarstava, što prevazilazi prosek (14) u zemljama zapadne Evrope. Razlika postaje još veca ako se uzme u obzir cinjenica da je Srbija republika clanica jugoslovenske federacije i da nema sopstvenu odbranu i Ministarstvo inostranih poslova.
Najbolji primer za glomaznu vladu su ministarstva privrede, rudarstva, saobracaja, trgovine, rada, poljoprivrede i ekonomskih veza sa inostranstvom, koja su u drugim zemljama svrstana pod jedno ili dva ministarstva (najcešce trgovina i industrija).
Norveški eksperti ukazali su i na to da je dobro što se vecina ministarstava nalazi u istoj zgradi, ali i upozorili da i pored toga ona funkcionišu kao zatvorene jedinice, koje retko razmenjuju informacije. Ministarstva su, takode, po njihovoj oceni, veoma udaljena od lokalnog nivoa i nisu upoznata sa lokalnim stanjem.
Poseban problem su zaposleni, kojima nedostaje strucnosti, lojalnosti i motivacije, piše u ovoj analizi. Izuzimajuci Ministarstvo unutrašnjih poslova, ministarstva u Srbiji zapošljavaju ukupno 3.785 lica. Postoje velike razlike. Primera radi, najmanje je Ministarstvo vera sa šest zaposlenih, a medu najvecima je Ministarstvo poljoprivrede sa 926 službenika.
Vecina državnih službenika sa univerzitetskom diplomom su pravnici. Prosecno doba starosti zaposlenih je visoko. Na primer, polovina zaposlenih u Ministarstvu pravde ima 51 godinu.
Iskustvo vecine cinovnika je ograniceno samo na jedno ministarstvo. Mnogi zaposleni u vreme prethodnog režima zauzeli su svoje položaje na osnovu partijske pripadnosti ili veza sa rukovodecim licima, a ne zahvaljujuci profesionalnim kvalifikacijama.
Paralelna kriminalna mreža
Ovo stanje u ministarstvima najbolje ilustruju reci jednog zamenika ministra: „Nasledili smo strašnu situaciju. Postoji puno skrivenih opasnosti… Prethodni režim je uspostavio kriminalnu organizaciju sa mrežom unutar ministarstava“.
Norveški eksperti su zakljucili i da je nepotreban broj zaposlenih posvecen internoj administraciji i da je nepotrebno dupliranje ekspertize i nadležnosti unutar celokupne strukture ministarstava.
Strani strucnjaci preporucuju prenošenje dela nadležnosti i poslova sa ministarstva na okružne i lokalne organe, revidiranje podele nadležnosti izmedu ministarstava i ukidanje svih ustavnih i zakonskih odredbi koje ureduju unutrašnju organizaciju ministarstava. Osnovne potrebe i prava državnih službenika treba da budu definisani u novom Zakonu o državnoj službi.
A šta na sve ovo kažu državni službenici? Da su male plate, loši uslovi rada i nizak položaj u društvu, što stvara ozbiljne motivacione probleme. Jedan od njih, savetnik ministra, to je ovako prokomentarisao:
„Dolazim na posao svako jutro u osam sati i odlazim iz kancelarije u deset uvece. Gde je moja motivacija? Pa ja sam u položaju da ucinim nešto za svoju zemlju, ali ne nameravam više da ostanem u ministarstvu. Ne postoji pravo tržište rada u Srbiji. Da je postojalo, Nemanjina 22 bi bila napuštena“.
