Sada, kada smo na kraju puta redefinisanja odnosa u federaciji, ponovo smo suoceni sa nastojanjima da se konacni dogovor iskomplikuje. Kao narod imamo prepoznatljivu osobinu da nam na kraju ponestane snage, ali to ovog puta ne smemo da dozvolimo – istakao je u svom izlaganju na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke Srbije njen predsednik Vojislav Koštunica.
Takva proracunata nastojanja, ocenio je Koštunica, poticu iz nezdravih odnosa u DOS-u gde mnogi svoje uske, pojedinacne i grupne interese ne podreduju opštim i višim državnim interesima. Takva nespremnost je u suprotnosti sa izbornim obecanjem DOS-a o ocuvanju zajednicke države kao demokratske, funkcionalno i ekonomski održive zemlje. – Pod tim uslovom – naglasio je predsednik DSS – prihvatio sam predsednicku kandidaturu. Zato je neshvatljivo i neodgovorno da se iz redova samog DOS-a vodi antijugoslovenska kampanja.
Cilj DOS-a – ocuvanje države
– Ima onih koji u Srbiji iskreno veruju da je Crnoj Gori bolje da bude sama i nezavisna, kao i manji broj onih koji misle da je za Srbiju samostalnost bolje rešenje. Iako se sa takvim stavovima duboko ne slažem, oni su legitimni, ali ovde je problem u tome što smo svi u DOS-u prihvatili da nam najviši cilj bude ocuvanje zajednicke države. Kako sada pojedinci neodgovorno menjaju stav iz nedržavnih i nepolitickih razloga i cine ogromnu štetu u kljucnom trenutku rešavanja ustavno-pravnog statusa države – naglasio je Koštunica.
Na kraju puta postavlja se pitanje iz Srbije šta ce Srbiji, uopšte, zajednica sa Crnom Gorom i zašto bi ona bila na ekonomskom gubitku, kaže Koštunica i dodaje da se vidi nezadovoljstvo što nema jakog anticrnogorstva ovde u Srbiji. Po Koštunici, propovednici reformi, što je apsurdno i tragikomicno, koriste iste argumente koje je svojevremeno koristio i Miloševic protiv Slovenije.
– Nije jasno kako je u ekonomskom smislu bolja atomizacija od ukrupnjavanja i zašto da idemo u cepanje države kada bismo u Evropu i evropske integracije, na taj nacin, ušli mnogo kasnije. Uprkos ovoj opstrukciji, nadam se da cemo postici dogovor o opstanku federacije i da ce se o tome izjašnjavati sve skupštine, odnosno državljani Srbije i Crne Gore, preko svojih predstavnika u sve tri skupštine – podvukao je predsednik DSS.
O saveznom ustavu i izborima
Koštunica je potom objasnio da posle dogovora o opstanku Jugoslavije do kraja proleca ocekuje izradu novog saveznog ustava i da odmah potom budu raspisani izbori. – To bi bio cin diskontinuiteta sa Miloševicevim režimom, a za Srbiju bi znacio mogucnost donošenja sopstvenog demokratskog i nekomunistickog ustava – smatra Koštunica.
On je obavestio clanove Glavnog odbora da se zalaže da se posle odredenog perioda, ne kraceg od jednog parlamentarnog mandata od cetiri godine može eventualno preispitati ceo ustavni aranžman u svakoj od republika.
– Republika koja potom krene putem razdvajanja ne može racunati da bude sukcesor medunarodnog pravnog subjektiviteta i ove zahteve evropski sagovornici su prihvatili kao normalne – istice Koštunica.
Zakljucujuci svoje izlaganje o opstanku države, Koštunica je izrazio optimizam u konacan dogovor bez obzira na „negativne i bucne glasove iz Beograda“, jer bi odvajanje donelo ogromne ekonomske i pravne probleme i nepoznate razmere socijalnih problema što bi ugrozilo stabilnost ovog dela Balkana.
Jasnom porukom da nova federacija nece biti konfederacija i da savezna država mora imati objedinjene i celovite kljucne funkcije odbrane, monetarne i spoljne politike, predsednik DSS je završio svoje izlaganje ocenom da razdvajanje ne bi donelo ništa dobro, cak ni prividno i privremeno olakšanje.
——————————————————————————–
O saradnji sa Hagom
– U pokušaj opstrukcije spada i novo komplikovanje oko donošenja zakona o haškom tribunalu, uprkos postignutom dogovoru na DOS-u u ponedeljak, 18. februara, da se donesu okvirni savezni i specificni republicki zakon. Videcemo ima li mogucnosti da se stanje popravi da ne bi bila izazvana, još jednom, veštacka kriza Savezne vlade – istakao je Koštunica.
J. Vukelic
(Snimio: T. Janjic)
——————————————————————————–
REAGOVANJE NA IZJAVU PREDSEDNIKA SRJ
đindic: Na koga se odnosi Koštunicina izjava
Premijer Srbije Zoran đindic rekao je juce da ne zna na koga se odnosi izjava predsednika SRJ Vojislava Koštunice da se „vec dugo iz redova samog DOS-a vodi anticrnogorska i antijugoslovenska kampanja“ i da je rec o „transparentnoj opstrukciji“.
Upitan da prokomentariše tu izjavu, đindic je agenciji Beta rekao da bi voleo da Koštunica „jednom pomene ime onog na koga misli i izjavu na koju misli“, a da njegova izjava ovako izrecena „predstavlja zagonetku koju nema nameru da odgoneta“:
On je ukazao i da DOS „vrlo strpljivo vec mesecima ucestvuje u razgovorima o redefinisanju odnosa u federaciji“ i odbacio tvrdnju da neko iz vladajuce koalicije opstruira pregovore.
Na pitanje da li ce danas biti održan sastanak Predsedništva DOS-a kako je najavljeno, đindic, koji je i lider Demokratske stranke, kazao je da od predsednika Demokratskog centra Dragoljuba Micunovca nije dobio poziv za sastanak, a dodao je i da „misli da se još radi na koncepciji zakona o saradnji sa Hagom“.
On je ocenio da svaki predlog zakona o saradnji sa Haškim tribunalom za ratne zlocine koji „predvida dvostepenost“, zapravo, znaci „blokadu saradnje“, jer je „po sastavu vrhovnog i ustavnog suda jasno da ta saradnja može da bude blokirana“.
„Predlog DOS-a jeste da se na saveznom nivou donese zakon koji saradnju sa Hagom nece tretirati kao saradnju sa sudom strane države, a ako to nije moguce, jedino rešenje jeste primena Satuta Haškog suda kao do sada“, kazao je đindic agenciji Beta.
„Niko ne treba da kaže da je bolje saradivati na osnovu zakona, a jasno je da na osnovu predloga koji predvida dvostepenost ta saradnja nije moguca. Alternativa nije da li cemo saradivati na osnovu statuta ili zakona, nego da li cemo saradivati ili necemo. Ako se nudi neki prividni zakon, koji zapravo nije za saradnju, vec za njeno sprecavnje, treba reci kakva je cena i jednog i drugog, a ne stalno stvarati iluziju da je moguce nešto trece i bolje“, rekao je đindic.
