Naziv
Stvara se državna zajednica sa nazivom Srbija i Crna Gora (u daljem tekstu: Srbija i Crna Gora), zasnovana na ravnopravnosti dve države clanice države Srbije i države Crne Gore.
Simboli
Srbija i Crna Gora ima zastavu koja je trobojna s vodoravno postavljenim crvenim gornjim poljem, srednjim poljem plave boje, koje se preliva u plavetnu i belim donjim poljem sa apliciranim grbom Srbije i Crne Gore u crvenom polju. Srbija i Crna Gora ima himnu ciji je notni sadržaj odgovarajuca sublimacija himni država clanica. Srbija i Crna Gora ima grb koji cine grb Crne Gore u zajednickom polju.
Teritorija Srbije i Crne Gore
Teritoriju Srbije i Crne Gore cine teritorije država clanica Srbije i Crne Gore. Granica Srbije i Crne Gore je nepovrediva.
Funkcionisanje zajednickog tržišta i slobode kretanja
Ekonomski odnosi u Srbiji i Crnoj Gori zasnivaju se na tržišnoj ekonomiji utemeljenoj na slobodnom preduzetništvu, konkurenciji i zaštiti svojine. U Srbiji i Crnoj Gori slobodno je kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala. Za nesmetano funkcionisanje zajednickog tržišta odgovorne su države clanice. Srbija i Crna Gora koordinira i s državama clanicama harmonizuje ekonomske sisteme. Ako država clanica smatra da druga država clanica ne ispunjava obaveze i odgovornosti u funkcionisanju zajednickog tržišta i harmonizaciji trgovinske i carinske politike, ima pravo da, radi preduzimanja odgovarajucih mera, pokrene to pitanje kod Evropske unije u okviru procesa stabilizacije i asocijacije.
Sedište institucija
Sedište Skupštine i Saveta ministara je u Beogradu, a sedište Suda Srbije i Crne Gore u Podgorici. Administrativni centar Srbije i Crne Gore je u Beogradu.
Državljanstvo
Državljanstvo je u nadležnosti država clanica. Državljanin države clanice je i državljanin Srbije i Crne Gore. Državljanin države clanice ima jednaka prava i obaveze u drugoj državi clanici kao i njen državljanin, izuzev izbornog prava.
LJudska prava i slobode
Prava i slobode, predvideni Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama i njenim protokolima, neposredno se primenjuju. Poštujuci ljudska i manjinska prava i osnovne slobode iz Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, a u saglasnosti s drugim najvišim standardima medunarodne zajednice države clanice ureduju, obezbeduju i štite prava i slobode coveka i gradanina i odgovorne su za to. Na nivou Srbije i Crne Gore obezbeduju se i štite ljudska i manjinska prava i osnovne slobode i njihova subsidijarna zaštita u slucaju kada ta zaštita nije obezbedena u državama clanicama. Dostignuti nivo prava manjinskih naroda, utvrden sadašnjim pozitivnim propisima u SRJ, ne može se smanjivati.
Medunarodno pravo i odnosi
Medunarodno pravo ima primat nad pravom Srbije i Crne Gore i država clanica. Srbija i Crna Gora je subjekt medunarodnog prava i clan medunarodnih globalnih i regionalnih organizacija za cije clanstvo je uslov medunarodni subjektivitet. Države clanice mogu zakljucivati medunarodne sporazume iz svoje nadležnosti ako to nije u suprotnosti sa nadležnostima Srbije i Crne Gore i mogu biti clanice medunarodnih globalnih i regionalnih organizacija za cije clanstvo nije uslov medunarodni subjektivitet.
Nadležnost Srbije i Crne Gore
Srbija i Crna Gora ima one nadležnosti koje su joj poverene ovom Ustavnom poveljom. Države clanice mogu zajednicki poveriti Srbiji i Crnoj Gori dodatne nadležnosti. Poslovi iz nadležnosti Srbije i Crne Gore finansiraju se izdvajanjem iz budžeta država clanica srazmerno ucešcu u bruto nacionalnom proizvodu na predlog vlada država clanica.
Skupština
Skupština Srbije i Crne Gore odlucuje o Ustavnoj povelji kao najvišem pravnom aktu Srbije i Crne Gore na nacin utvrden ovom Ustavnom poveljom i donosi zakone o: – Institucijama osnovanim u skladu sa ovom Ustavnom poveljom, i o njihovom funkcionisanju: – primeni medunarodnog prava i konvencija koje konstituišu obavezu saradnje Srbije i Crne Gore s medunarodnim sudovima: – vojnim pitanjima i odbrani: – pitanjima koja proizilaze iz clanstva Srbije i Crne Gore kao subjekta medunarodnog prava u medunarodnim globalnim i regionalnim organizacijama: – utvrdivanju granica Srbije i Crne Gore, uz prethodnu saglasnost skupštine države clanice na cijoj teritoriji je ta granica: – pitanjima koja se odnose na na standardizaciju, intelektualnu svojinu, mere i dragocene metale i statistiku: – politici useljavanja, davanja azila, viznog sistema i pravilima kontrole prelaska državne granice: – ratifikovanju medunarodnih sporazuma Srbije i Crne Gore uz prethodnu saglasnost skupštine država clanica: – usvaja obim sredstava koja se izdvajaju iz budžeta država clanica za finansiranje poverenih poslova: – vrši druge poslove iz nadležnosti Srbije i Crne Gore utvrdenim ovom Ustavnom poveljom.
Skupština je jednodomna i cini je 81 poslanik od kojih su 59 iz Srbije i 22 iz Crne Gore. Mandat poslanika je cetiri godine. Poslanici se biraju na nacin utvrden zakonima država clanica. Skupština iz reda poslanika bira predsednika i potpredsednika Skupštine koji ne mogu biti iz iste države clanice. Predsednik Skupštine i predsednik Srbije i Crne Gore ne mogu biti iz iste države clanice. Skupština odluke donosi vecinom glasova od ukupnog broja poslanika, s tim da je za odluke glasalo najmanje po 12 poslanika iz obe države clanice. Predlog zakona Skupštini može podneti Savet ministara, poslanik i skupština države clanice. Poslanik ima slobodu govora u Skupštini i uživa imunitet za izgovorene reci i druga dela izvršena u svojstvu poslanika. Ne može biti pozvan na odgovornost, pritvoren ili kažnjen bez odobrenja Skupštine, osim ako je zatecen u vršenju krivicnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina. Imunitet, kao i poslanik, uživaju i predsednik Srbije i Crne Gore, clanovi Saveta ministara i sudije Suda Srbije i Crne Gore. Skupština donosi poslovnik o svom radu.
Predsednik
Predsednik i potpredsednik Skupštine zajednicki predlažu Skupštini kandidata za predsednika Srbije i Crne Gore. Ukoliko predloženi kandidat ne dobije potrebnu vecinu glasova predsednik i potpredsednik Skupštine u roku od deset dana predlažu novog kandidata. Ukoliko ni taj kandidat ne dobije potrebnu vecinu glasova, Skupština se raspušta i raspisuju se izbori. Ukoliko je izabrani predsednik iz iste države clanice kao i predsednik Skupštine, tada predsednik i potpredsednik Skupštine zamenjuju funkcije. Predsednik Srbije i Crne Gore ne može dva puta uzastopno biti iz iste države clanice. Predsednik Srbije i Crne Gore: – štiti i poštuje ovu Ustavnu povelju: – predstavlja Srbiju i Crnu Goru u zemlji i inostranstvu: – predsedava Savetu ministara i rukovodi njegovim radom:- predlaže sastav Saveta ministara i razrešenje njegovih clanova: – clan je Vrhovnog saveta odbrane: – prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika: – dodeljuje odlikovanja i druge pocasti: – proglašava zakone koje donosi Skupština Srbije i Crne Gore i propise koje donosi Savet ministara: – raspisuje izbore za Skupštinu Srbije i Crne Gore, osim izbora za pravi saziv Skupštine, koje zajednicki raspisuju predsednici država clanica: – obavlja i druge poslove odredene ovom Ustavnom poveljom.
Savet ministara
Predsednik Srbije i Crne Gore predlaže Skupštini kandidate za ministre Saveta ministara i kandidate za zamenika ministra spoljnih poslova i zamenika ministra odbrane. Dva kandidata za ministre su iz iste države clanice kao i predsednik, a tri iz druge države clanice. Kandidati za ministra spoljnih poslova i ministra odbrane su iz razlicitih država clanica kao i njihovi zamenici.
U medunarodnim organizacijama (OUN, OEBS, EU, Savet Evrope) države clanice predstavljene su paritetno putem rotacije. Nacin predstavljanja država clanica u medunarodnim finansijskim organizacijama utvrduje Savet ministara, u saglasnosti s vladama država clanica. Zastupljenost država clanica u DKP Srbije i Crne Gore odreduje se saglasno dogovoru država clanica. Skupština glasa za listu kandidata. U koliko lista ne dobije potrebnu vecinu glasova, predsednik može predložiti j oš dva puta liste kandidata. Ukoliko ni tada lista kandidata ne dobije potrebnu vecinu glasova, Skupština se raspušta i raspisuju se izbori.
Savavet ministara: – utvrduje i sprovodi politiku Srbije i Crne Gore, saglasno utvrdenoj zajednickoj politici i interesima država clanica: – koordinira rad ministarstva i predlaže Skupštini zakone iz svoje nadležnosti: – Imenuje i razrešava šefove DKP Srbije i Crne Gore i druge funkcionere u skaldu sa zakonom: – vrši i druge izvršne funkcije u skladu sa ovom Ustavnom poveljom.
Savet ministara odluke donosi vecinom glasova. U slucaju jednakog broja glasova, odlucujuci je glas predsednika ukoliko je za odluku glasao bar jedan ministar iz druge države clanice.
Izvršna odgovornost i poverenje
Predsednik Srbije i Crne Gore odgovoran je Skupštini za vršenje svoje funkcije. Clanovi Saveta ministara zajedno i pojedinacno odgovorni su Skupštini za vršenje svoje funkcije. Predsedniku prestaje mandat pre isteka vrmena na koje je izabran, izborom novog. Ministru prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran, izborom novog. Predsedniku Srbije i Crne Gore prestaje mandat konstituisanjem novoizabrane skupštine. Ministru prestaje mandat prestankom mandata predsednika Srbije i Crne Gore. U slucaju podnošenja ostavke, ministar nastavlja da vrši svoju funkciju do izbora novog. U skladu s posebnim pravilima za rotaciju ministara spoljnih poslova i odbrane, pojedine ministre može zameniti samo lice iz iste države clanice.
Ministri saveta ministara
Ministar spoljnih poslova sprovodi spoljnu politiku Srbije i Crne Gore, pregovara o medunarodnim sporazumima koji nisu u nadležnosti ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom i predlaže Savetu ministara kandidat za ambasadore Srbije i Crne Gore.
Ministar odbrane nadležan je za za vojsku u skladu sa zakonom i ovlašcenjima Vrhovnog saveta odbrane. Predlaže Vrhovnm savetu odbrane kandidate za imenovanje i postavlja, unapreduje i razrešava dužnosti oficira u skladu sa zakonom. Nakon perioda od dve godine, ministri spoljnih poslova i odbrane zamenjuju funkcije sa svojim zamenicima. Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom obavlja poslove koji se odnose na koordiniranje odnosa sa medunarodnim ekonomskim i finansijskim institucijama, kao i procesa asocijacije i stabilizacije sa EU. Ministar za unutrašnje ekonomske odnose sa medunarodnim ekonomskim i finansijskim institucijama, kao i procesa asocijacije i stabilizacije sa EU. Ministar za unutrašnje ekonomske odnose obavlja poslove koordinacije i harmonizacije ekonomskih sistema država clanica u cilju neometanog funkcionisanja zajednickog tržišta, ukljucujuci slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala. Ministar za ljudska i manjinska prava obavlja poslove koordinacije rada organa državne uprave dražava clanica u sprovodenju i poštovanju medunarodnih konvencija o zaštiti ljudskih i manjinskih prava.
Vojska Srbije i Crne Gore
Srbija i Crna Gora ima vojsku koja je pod demokratskom i civilnom kontrolom. Zadatak vojske je odbrana Srbije i Crne Gore u skladu sa ovom Ustavnom poveljom i principima medunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile. Vojskom komanduje Vrhovni savet odbrane. Vrhovni savet odbrane cine predsednik Srbije i Crne Gore i predsednik država clanica. Vrhovni savet odbrane odluke donosi konsenzusom. Regruti vojni rok služe na teritoriji države clanice ciji su državljani uz mogucnost služenja na teritoriji druge države clanice po svojoj slobodnoj volji. Regrutu se garantuje pravo na prigovor savesti. Sudovanje u vojsci vrši se u redovnim sudovima.
Sud Srbije i Crne Gore
Sud Srbije i Crne Gore cini jednak broj sudija iz obe države clanice. Sudije Suda Srbije i Crne Gore bira Skupština Srbije i Crne Gore na predlog Saveta ministara na period od šest godina. Sudije su diplomirani pravnici nezavisnog opredeljenja i s najmanje 15 odina prakse. Sudije mogu biti samo jednom birane. Nezavisne su u svom radu i ne mogu biti razrešeni dužnosti pre isteka vremena na koje su birani, izuzev u slucajevima propisanim zakonom i uz saglasnost Suda. Sud je nadležan da rešava: – Sporove izmedu institucija Srbije i Crne Gore po pitanjima njihove nadlženosti iz Ustavne povelje; – sporove izmedu Srbije i Crne Gore i jedne ili obe države clanica ili izmedu dve države clanice po pitanjima iz njihove nadležnosti; – žalbe gradana nakon što su iscrpljeni svi ostali pravni lekovi, ukoliko im je naka institucija Srbije i Crne Gore ugrozila prava i slobode koje im garantuje Ustavna povelja; – uskladenost zakona Srbije i Crne Gore sa ovom Ustavnom poveljom; – administrativne žalbe na odluke institucija Srbije i Crne Gore. Sud zauzima pravne stavove i mišljenja koji se odnose na ujednacavanje sudske prakse.
Odluke Suda Srbije i Crne Gore su obavezujuce i bez prava žalbe. Sud je ovlašcen da stavi van snage zakon, druge propise i akta institucija Srbije i Crne Gore koji su u suprotnosti sa Ustavnom poveljom i zakonima Srbije i Crne Gore. Organizacija i funkcionisanje Suda Srbije i Crne Gore utvrduje se se zakonom. do donošenja zakona Sud ce raditi na osnovu pravilnika koji sam donosi. Sud dostavlja godišnji nacrt svog troškovnika Savetu ministarstva, kako bi se blagovremeno obezbedilo finansiranje iz budžeta države clanica.
Odnosi zakona i nadležnosti Srbije i Crne Gore i države clanica
Zakoni i nadležnosti Srbije i Crn Gore i države clanica moraju biti uskladeni. Kada se ocenjuju uskladenost zakona ili nadlženosti Srbije i Crne Gore sa zakonima ili nadlženostima države clanica ili država clanica medusobno, u radu sednice Suda Srbije i Crne Gore ucestvuju i odlucuju i sudije ustavnih sudova država clanica. Kada se ocenjuje uskladenost zakona i nadležnosti Srbije i Crne Gore sa zakonima i nadležnostima jedne od države clanica, u radu sednice Suda Srbije i Crne Gore ucestvuju i odlucuju i sudije ustavnog suda te države clanice.
Prelazne odredbe
Ova Ustavna povelja, uradena na osnovu Polaznih osnova za preuredenje odnosa Srbije i Crne Gore od 14. marta 2002. godine usvaja se u Narodnoj skupštini Srbije i Skupštini Crne Gore u istovetnom tekstu, i stupa na snagu kada se, u tom tekstu, usvoji i proglasi u Skupštini SRJ. Nakon stupanja na snagu ove Ustavne povelje, sva prava i obaveze Savezne Republike Jugoslavije prelaze na Srbiju i Crnu Goru u skladu sa ovom Ustavnom poveljom. Zakoni SRJ u poslovima Srbije i Crne Gore primenjivace se kao zakoni Srbije i Crne Gore. Zakon SRJ izvan poslova Srbije i Crne Gore primenjivace se kao zakoni države clanica do donošenja novih propisa od strane države clanica, osim zakona za koje Skupština države clanice odluci da se ne primenjuju. Države clanice ce izvršiti izmenu svojih ustava radi usaglašavanja sa ovom Ustavnom poveljom.
Imovina Srbije i Crne Gore
Imovina SRJ u inostranstvu, imovina je Srbije i Crne Gore. Imovina SRJ na teritoriji država clanica, imovina je država clanice po teritorijalnom principu. Imovina SRJ potrebna za rad institucija Srbije i Crne Gore, koja nastavljaju da funkcionišu, imovina je Srbije i Crne Gore.
Istupanje iz Srbije i Crne Gore
Po isteku perioda od tri godine, države clanice imaju pravo da pokrenu postupak za promenu državnog statusa, odnosno za istupanje iz Srbije i Crne Gore. Odluka o istupanju iz Srbije i Crne Gore donosi se nakon referenduma. Zakon o referendumu donosi država clanica, vodeci racuna o medunarodno priznatim demokratskim standardima. U slucaju istupanja Crne Gore i Srbije, medunarodni dokumenti koji se odnose na SRJ; posebno Rezolucija 1244 SBUN odnosili bi se i u celosti važili za Srbiju kao sukcesora. Država clanica koja to pravo iskoristi, ne nasleduje pravo na medunarodni-pravni subjektivitet, a sva sporna pitanja posebno se regulišu izmedu države sukcesora i novonastale države. U slucaju da se obe države clanice u referendumskom postupku izjasne za promenu državnog statusa odnosno nezavisnost, u postupku sukcesije regulišu se sva sporna pitanja, kao što je postupljeno u slucaju prethodne Jugoslavije.
Amandmani
Amandmane na ovu Ustavnu povelju moraju usvojiti skupštine obe države clanice pre nego što ih usvoji Skupština Srbije i Crne Gore.T
