Šutanovac o rezoluciji o Srebrenici

Rezolucija o Srebrenici je prilika da se Srbija opredeli da li prihvata odgovornost za stvari koje su činjene u njeno ime Potpredsednik DS-a Dragan Šutanovac.

On smatra da će izjašnjavanje o rezoluciji o Srebrenici pokazati ko se na političkoj sceni „ponaša i razmišlja kao odgovoran čovek, a ko je i dalje ostao u vremenu koje treba da bude odavno za nama“.

„Prepoznajem rukopis onih koji će biti protiv, jer taj rukopis se prepoznaje još iz devedesetih godina. Taj rukopis se prepoznaje i kada su paljene ambasade, i kada je branjena SCG sa guslama u Sava centru, i kada su praćeni tenkovi u tu istu Srebrenicu“, izjavio je Šutanovac.

Rezolucija o Srebrenici je, prema njegovim rečima, prilika da se Srbija opredeli da li prihvata odgovornost za stvari koje su činjene u njeno ime i da jasno iskaže opredeljenje da se takvi zločini nikada više ne ponove.

„Mislim da će to biti ključni momenat u kome ćemo videti da li su stranke iskrene kada kažu da žele da usvoje evropski sistem vrednosti u Srbiji, u kome su dostojanstvo,ljudska prava, ljudski život, na najvažnijem mestu, i u kome se priznaje sopstvena greška“, izjavio je Šutanovac.

Kako je istakao, „najlicemernija“ osporavanja događaja u Srebrenici su ona kojima se licitira sa brojem žrtava, jer se na taj način stiče utisak da jedni žale Srebrenicu zato što se dogodila, a da drugi žale zato što je bilo malo žrtava.

Šutanovac je istakao da velika većina potpisnika peticije „za povratak DSS-a na političku scenu Srbije, odnosno peticije za raspisivanje referenduma o NATO, imaju isti odnos i prema ratnim zločinima i njihovim počiniocima.

„Da se sutra otvori tema Srebrenice na taj način, videlo bi se da su to u večini ista imena. Ubeđen sam i da bi, da krene priča o EU, o referendumu, dve trećine ljudi koji su tu potpisnici na isti način postupili. Nije nikakva tajna da jedan dobar deo njih javno govori da su evroskeptici i da ne veruju da će ideja EU dugo živeti“, rekao je Šutanovac.

Ipak, za razliku od Srebrenice, koja je pitanje morala, etike, emocija, raščisčavanja sa mračnom prošlošču, odnos prema NATO je, prema njegovim rečima, realpolitička tema u kojoj su emocije suvišne.

„Pitanje ulaska Srbije u NATO u ovom trenutku nije tema ni u Briselu ni u Beogradu, osim u glavama onih koji su, čitajući istraživanja javnog mnjenja, našli da imaju temu“, rekao je Šutanovac, ocenjući da, kada NATO dođe na red za ozbiljno političko razmatranje, građani ne bi trebalo da se opredeljuju na osnovu emocija.

„Mislim da će građani ovog puta razmišljati na drugi način. Kada to dođe na dnevni red, građani će pre svega razmišljati koliko to unosi stabilnost u njihov dom. Da li se Srbija na taj način stabilizuje ili ne. Da li je privilegija biti u društvu najrazvijenijih, modernijih zemalja sveta, ili nije“, kazao je Šutanovac.

Komentarišući nastojanja Srpske napredne stranke da obezbedi zajednički nastup opozicije koji bi za cilj imao raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora, Šutanovac je rekao da razume sve metode političke borbe, pa i one vanparlamentarne, ali da smatra da bi za državu bilo dragoceno da uđe u fazu političkog razvoja u kojoj će vlade ispunjavati svoj pun mandat.

„Nijedan ministar ne može za kratko vreme da napravi ozbiljnu reformu i značajan rezultat. Mislim da zemlju treba da stabilizujemo i kroz to da vlade imaju svoj mandat, a na kraju toga da vidimo koji je rezultat“, kazao je Šutanovac.

On nije uveren da su političari u SNS iskreni u promeni svog kursa i da su spremni da priznaju greške koje su činili u prošlosti.