Srbijom vlada savez elita

Pojedinačni slučajevi političara i biznismena koji su se našli na udaru države, upravo po principu izuzetka koji potvrđuje pravilo, dokazuju da su politička i ekonomska elita nedodirljive

Srbijom danas vlada neformalni savez elita – političke, biznis i intelektualne, čiji je osnovni zadatak međusobna zaštita nauštrb interesa građana i vladavine prava. Taj savez potpuno ubija svaku ideološku borbu u politici, poništava političke razlike između stranaka, a korupciju čini podrazumevanim mehanizmom delovanja u društvu. Zajednički interes tog saveza je da izvuče novac iz društva i od države – to nije proizvodna, već potrošačka, elita parazita.

Na ovakav način politički analitičari, ekonomisti i sociolozi objašnjavaju za Press kako je moguće da deset godina otkako je demokratija stigla u Srbiju, i pored uverljivih optužbi za korupciju, privredni kriminal i zloupotrebe položaja na razne adrese u političkom i privrednom establišmentu, nijedan veliki igrač“ nije doživeo da mu se pročita presuda. čak ni optužnica.

Do sada je bilo nekoliko slučajeva da neko od velikih igrača u politici ili biznisu na neki način nastrada“. To je, na primer, bio slučaj sa funkcionerom DS-a Goranom Kneževićem (koji je potom našao uhlebljenje u suprotstavljenom SNS-u) ili slučaj Bogoljuba Karića. Međutim, Branko Radun, saradnik Nove srpske političke misli, kaže za Press da pojedinačni slučajevi političara i biznismena koji su se našli na udaru države, upravo po principu izuzetka koji potvrđuje pravilo, dokazuju da je politička i ekonomska elita u Srbiji nedodirljive, jer su pali“ zbog ličnih sukoba.

Korupcijski savezi

– Ljudi kod nas padaju“ isključivo zbog unutrašnjih sukoba u tim klanovima, a ne kao posledica prinicpijelne borbe protiv korupcije ili kriminala. Ti savezi najčešće i nisu direktno promovisani kroz stranke i institucionalne strukture, već kroz neformalne veze, lobije i centre moći. To bi se moglo nazvati savezom klanova i kumova. U normalnim društvima, kada se povežu biznis, politika i nauka sa ciljem tehnološkog unapređenja, od tog saveza na kraju pozitivne posledice ima i šira zajednica. Ali kod nas toga nema. Kod nas postoje samo korupcijski savezi – kaže Radun.

Naš sagovornik kaže da se od srpske političke i društvene elite i ne može mnogo očekivati, pošto je čine ljudi koji teško mogli da zavrede takav status u nekom normalnom društvu.

– Kod nas elitu čine biznismeni koji su za deset godina zaradili novac i položaj u društvu koji porodice u zapadnim zemljama grade nekoliko vekova. U vremenu rata i sankcija stvoren je sloj kvazielite. Tu ne mislim samo na tajkune, već i na mnoge koji su ispod njih. Veliki preduzetnici su postali veliki zato što su imali povoljnu ulogu u privatizaciji i kroz veliki odliv novca iz javnih preduzeća. Imaju interes samo da izvuku novac iz društva i od države. Nažalost, naša elita nije proizvodna, nego potrošačka, elita parazita – kaže Radun.

Radun ističe da su mnoge države taj problem rešile tako što su korupcijske saveze počele da kanališu u opštu korist, tako da oni nastupaju kao igrač koji igra u interesu države i svoju poziciju otkupljuju“ uticajem na proizvodni rast.

Kasta političara

Aleksandar Vulin, lider Pokreta socijalista, za Press je izneo teoriju o stvaranju kaste političara“, prema kojoj je Srbija sve bliža situaciji u kojoj će društvom ovladati poseban društveni sloj političara, potpuno izolovan od običnih građana, i koji će se držati zajedno nezavisno od stranačke pripadnosti.

– Kastu političara, koja je u nastajanju, čine oni koji se međusobno prepoznaju kao ljudi koji obavljaju jednu društvenu delatnost, bez obzira na ideologiju, partijsko opredeljenje i stanje u društvu. Oni će uvek držati jedni druge nasuprot ostataka nacije. Dakle, političari neće biti predstavnici nacije, već isključivo predstavnici svoje kaste i radiće u njenom interesu – tvrdi Vulin.

Elita u medijima, treći ešalon na univerzitetu

Branko Radun kaže da je korupcija u Srbiji postala način mišljenja, tako da je već teško govoriti o bilo kakvim načinima da se ograniči nakaradna vladavina elita. On posebno ističe problem što je u taj savez uvučena i intelektualna elita.

– Na intelektualnoj sceni imate ljude koji su u medijima stekli status elite, dok su na univerzitetima tek u trećem ešalonu. Intelektualci koji ne zavređuju taj status se promovišu kako bi politički bili upotrebljiviji. Danas su svi tako uvezani da je za neke teško proceniti da li pripadaju intelektualnoj, političkoj ili biznis eliti. Rotiraju se pozicije u Skupštini, upravnim odborima, žirijima za dodelu uglednih nagrada. Vremenom su se svi toliko uvezali i izdelili svoje interesne sfere – zaključuje Radun.

S druge strane, ekonomista Goran Nikolić kaže za Press da elite vladaju u svim društvima u svetu i da se od toga ne može pobeći.

– Dobar indikator u kojoj meri elite utiču na stanje u društvu i kreiraju društvo prema njihovim interesima je udeo javne potrošnje u proizvodnji, a Srbija je zemlja sa relativno visokim udelom potrošnje na globalnom nivou. Još jedan pokazatelj je nivo nejednakosti u društvu, koji se meri GINI koeficijentom, koji je u Srbiji u proseku evropskog. U Srbiji ima mnogo manje nejednakosti nego u Latinskoj Americi, SAD, Rusiji, Kini ili Indiji. Sve to pokazuje da sa te strane u Srbiji stanje nije mnogo gore nego u mnogim drugim zemljama. Nije pitanje da li elite vladaju, nego u kojoj meri instrumentalizuju društvo u svoju korist. Ako se kreira društvo koje će da pruži jednake šanse svima, onda je ono dobro. Nažalost, činjenica je da, prema istraživanjima, uspeh nekog čoveka u životu 60 odsto zavisi od toga u kojoj je zemlji rođen i čak 20 odsto od toga ko su mu roditelji. I ako treba tražiti pozitivne strane, onda je to što bar do sada elita u Srbiji nije rađala elitu, kao u većini drugih zemalja. Najveći deo pripadnika političke i društvene elite potiče iz provincije i siromašnog okruženja. Elita u Srbiji je promenljiva, što ostavlja nadu da će se vremenom formirati ona koja će raditi u opštem interesu – zaključuje Nikolić.