Uz blagoslov Njegove Svetosti Patrijarha srpskog Pavla i Njegovog preosveštenstva episkopa šumadijskog Jovana, u Beogradu je održana duhovna akademija, posvećena 200-toj godišnjici Prvog srpskog ustanka. O srpskom nacionalnom pitanju dva veka posle, govorili su visoki crkveni velikodostojnici, istoričari i predstavnici vojske, Pravoslavne omladine i gosti iz Republike Srpske.
Događaj, koji nije uvršten u zvaničan program proslave jubileja, okupio je brojne poštovaoce, pa je velika sala Doma sindikata bila pretesna da primi sve koji su želeli da čuju odgovor na pitanje: „Su čim ćemo izić pred Karađorđa?“
– Srpski narod je jedini u Evropi čiji su tvorci svetitelji – započeo je svoju besedu mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović. – Srpsku državu stvorio je Sveti Simeon Mirotočivi, a crkvu arhiepiskop srpski Sava, i mi njihovom merom merimo istoriju.
Mitropolit Radović, osvrćući se na prošlost kazao je da se mnogo toga u našoj istoriji događalo i dobrog i zlog, ali je uvek prevladavala svetlost svetosavlja.
– To jesu zakoni ljudske istorije, da svetlost pobeđuje tamu, demonsku silu, kao što istina pobeđuje laž – kazao je mitropolit i istakao da su našu noviju istoriji otpočeli vožd Karađorđe i Sveti Petar Cetinjski.
– Zato se mitropolija crnogorsko-primorska pridružila proslavi jubileja, u znaku ova dva velikana. Sveti Petar Cetinjski podržao je Karađorđa, jer je shvatio da je oslobođenje fizičkog ropstva jedini način da se sačuva duša srpskog naroda i da nema bratstva u Crnoj Gori koju ovu istoriju ne pamti kao svoju.
Podsećajući na pismo, koje je 1805. Sveti Petar Cetinjski uputio voždu u Orašac da „cijela Evropa razumije da je vožd korijen srpstva“ i pismo Ilije Garašanina, koji je svedočio da „posle cara Dušana srpski narod nije imao takvog vođu“, mitropolit Amfilohije Radović je u, nadahnutoj besedi objasnio da je upravo zato i Petar Petrović NJegoš sa snažnom ljubavlju i genijalnim pesničkim omažom opisao značaj srpskih ustanika, ne samo u fizičkom oslobađanju Srbije od ropstva, već i njenog duhovnog oslobađanja, jezika i kulture.
– Naša istorija svedoči o organskoj, sudbinskoj povezanosti Srba i Crnogoraca, kao što su se prožimala dela i jedinstvo Svetog Petra Cetinjskog i Karađorđa – kazao je mitropolit Amfilohije. – I bez obzira kako se kretali naši političari, naše jedinstvo, i naroda i crkve, treba da budu mera i kriterijum našeg bića, put zajedništva vere i duha. Zato beleg naš nije ovo, čudno, razvodnjeno ocilo, ne znam ko se setio da ga uzme za simbol, već pečat Karađorđa i pečat Svetog Petra Cetinjskog, orao ondašnje Crne Gore i orao Nemanjića, kao znak vekovnog jedinstva i zajedništva dva naroda, kome se nadam i u budućnosti. Nadam se da će takvo jedinstvo i zajedništvo obnavljati i u buduće naša srca i našu dušu, ovim životnim tokovima i sokovima koji su nas napajali istinski pravi izdanci naših naroda.
Istoričar Radoš LJušić i profesor Univerziteta u Beogradu, osvrćući se na svetkovinu u Orašcu i odgovarajući na pitanje „Su čim ćemo izać pred Karađorđa?“ bio je sasvim konkretan:
– Možda ćemo na ovoj svečanosti – kazao je on – imati samo jednu priliku, koja će nas podsetiti na vožda, a to je spomenik Drinke Radovanović, koji je podigla Skupština opštine Aranđelovac, a da ova naša podanička vlada ni jedan dinar nije dala. Ne samo da nije dala ni jedan dinar da se podigne spomenik, već je učinila sve da se voždovo ime i ime hrabrih srpskih ustanika, tvoraca ove države i ne spomenutoj svečanosti. Umesto da se sećamo vožda i onih koji su svoje živote ugradili u temelje Srbije, mi ćemo imati pozorišnu predstavu o jednoj skeli koja luta, ne zna se gde, ne zna se na kojoj reci, izgubljena kao što smo i mi izgubljeni.
LJušić je podsetio na podatak iz istorije da je u temelje moderne srpske države svaki četvrti Srbin samo iz beogradskog pašaluka ugradio svoj život, da je 21 posto srpskog stanovništva stradao za ondašnju Srbiju. Zato zaslužuju mnogo veće poštovanje i pažnju od ove koja im se danas poklanja. Podsećajući da je zajednička ideja Svetog Petra Cetinjskog i Karađorđa Petrovića bila da srpska država obuhvti tri zemlje Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, „da Srbi žive zajedno, kao što Bog zapoveda, koji je u nas jednu, istu, srpsku krv uneo“, LJušić je objasnio i ideju o obnovi Nemanjićkog carstva, u čiji sastav bi trebalo da uđu i Srbi iz Austrougarske i Vojvodine.
– To je bio nacionalni program voždovih ustanika – rekao je LJušić i dodao – ali, mi danas imamo čankovu Vojvodinu.
Pukovnik Radovan Radović, profesor Vojne akademije, govoreći o reformama vojske, koja svoje korene ima u viteštvu srpskih ustanika, i koja je danas prevazišla ideološki ateizam, istakao je da se ne smeju nikako zaboraviti ni ratna događanja od 1991. do 1999. godine, oficiri, vojnici dobrovoljci koji su položili živote za odbranu našeg naroda i njihovih vekovnih ognjišta.
– Ti sjajni ljudi, u odbranu našeg naroda i Otadžbine, položili su svoje živote – rekao je Radović – svi oni, znani i neznani imaju su čim stati pred Karađorđa, pred Miloša, pred Boga i narod. NJihovi životi govore o privrženosti otadžbine, zaštiti države i zemlje, koju su krvlju natopili ispisujući privrženost pravoslavnoj veri, potvrdili su svoj patriotizam i dostojanstvo, pokazali šta je čast i viteštvo.
Burno pozdravljen, vladika Atanasije Jeftić zapitao se zašto mi toliko težimo Evropi od koje smo naučili o gasnim komorama, iz koje je čerčil doneo komunizam. On je uputio najoštrije prigovore aktuelnoj srpskoj vladi za „poltronstvo prema belosvetskim protuvama“, koji Srbiju smatarju krčmom na sred puta.
– Nije ovo krčma, ovo je domaćinska kuća – kazao je Atanasije i zamolio prisutne u prepunoj sali Doma sindikat da mu ne aplaudiraju. – Vožd đorđe Petrović podigao je narod za slobodu Srbije, ali mi Srbiju još nismo oslobodili ni posle dva veka oslobađanja. Ovo, nije pretnja, već vapaj da budemo svoji na svome.
Duhovnu akademiju u Domu sindikata organizovalo je udruženje za nacionalnu kulturu srpski sabor „Dveri“.
Branislav Nešić, u ime Pravoslavne srpske omladine, najavio je da srpska omladina priprema pisanje novog programa, srpskog načertanija za 21. vek. Okosnica tog programa, u trinćst tačaka, kako je kazao, biće pravoslavlje, temelj srpskog nacionalnog pitanja – očuvanje srpskog jezika i pisma, obnovu srpske elite, srpske domaćinske porodice, parohijske zajednice…
Prepuna velika sala Doma sindikata „prolomila se u trenutku“ kada su se pojavila deca iz čačka, KUD „Bambi“, u šumadijskoj narodnoj nošnji. Mališani od šest do najviše dvanćst godina, zaigrali su kolo, a vladika Atanasije Jeftić na kraju ih častio bombonama. Deo programa, u kojem su učestvovali i hor crkve Svetog Marka, glumac Danilo Lazović i virtuoz na fruli Bora Dugić, ponovljen je sinoć u eparhijskom domu u Kragujevcu.
MINISTAR vera Republike Srpske Dušan Antelj, prenoseći pozdrave prekodrinske braće, kazao je da je siguran da će Srbija prevazići teškoće koje su je pritisle, uprkos moćnicima i bezdušnicima biti i modernija i složnija. Samo takva Srbija, kazao je Antelj, snažniji je oslonac svojoj deci u rasejanju. Jubilej dva veka od Prvog srpskog ustanka, inače, obeležava se i u Republici Srpskoj, a centralna proslava je u Trebinju.
STOGODIŠNJICU Prvog srpskog ustanka 1904. godine Srbi su slavili sa kraljem Petrom – podsetio je istoričar Radoš LJušić. – Pola veka posle proslavu jubileja organizovali su akademik Vasa čubrilović i Petar Stambolić. Ove, 2004. godine jubilej proslavljamo sa gospodom Živkovićem i Koraćem. Samo ovi podaci govore sa kakvim naporima smo se oduživali svojim precima. Što ranije, to smo bolje radili… Danas se nalazimo, tu gde se nalazimo. Ali to treba da nam bude nauk da je vreme da se trgnemo i počnemo preporod Srbije.
M. MARKOVIć
ISTORIJA OBIčNIH LJUDI
U OKVIRU centralne proslave 200 godina od prvog srpskog ustanka i stvaranja moderne srpske države je u Skupštini grada Beograda predstavljena knjiga „Moderna srpska država 1804-2004 – Hronologija“ koju je radio veliki tim stručnjaka iz oblasti istorije, istorije umetnosti, istorije književnosti, istorije muzike, pozorišta, medicine… Ovim velikim naučnim projetom, koji je realizovao Arhiv grada Beograda predstavljene su dve stotine društvenog, političkog i duhovnog života u Srbiji tokom njenog dvovekovnog stremljenja ka modernoj civilizaciji.
Podpredsednik Vlade Srbije Žarko Korać je istakao da je ovo pionirski pokušaj da se prikaže 200 godina srpske države, a kao i da je Vlada ovo značajno autorsko delo finansijski podržala.
Direktor istorijskog arhiva Beograda dr Branka Prpa je rekla da je u radu na „Hronologiji“, koja obuhvata ne samo istoriju elita (intelektualne i političke), već i običnih ljudi, učestvovalo dosta značajnih institucija. A autor uvodne studije prof. dr Andrej Mitrović je naglasio da je pred njima bio veliki posao, jer hronika jeste nešto iz čega je istorija počela.
Pokušali smo da pokažemo da nismo samo narod koji zna da se bije, pa smo našu istoriju sagledavali i sa drugih aspekata, kazala je prof. dr LJubinka Trgovčević, a dr Dubravka Stojanović misli da nema istorije bez istorije običnih ljudi. Kao neminovni nedostatak „Hronologije“ dr Miroslav Jovanović je izdvojio da ova knjiga nije mogla u svom obimu da prikaže sve činjenice, ali da ipak predstavlja pregled istorije, na osnovu koga će se donositi neki sudovi.
D.B.M.
