Prodavci na benzinskim pumpama, primetili ste, sve su ljubazniji.
Mnogo fini ljudi.
Pa se šale, ispricaju i poneki vic. Ako cete da izadete iz kola otvore vam vrata, okupe se oko vas po njih nekoliko, koliko ih ima tamo zaposlenih, raspoloženi, samo što ne pocnu da pevaju.
Lepo je videti ljude koji s radošcu rade svoj posao.
Dobro je, krece nabolje.
Dosta smo se nagledali namrgodenih prodavaca, konduktera, majstora, službenika i ostalih koji kao da vas meze što za svoje pare od njih ocekujete odgovarajucu uslugu.
Delatnici
Cudno je samo to što su se baš prodavci na benzinskim pumpama odobrovoljili, prosto procvetali, a ostali javni delatnici nisu.
Razmatrao sam tu pojavu sa poznanicima i niko je sa sigurnošcu nije mogao objasniti.
Uglavnom bi rekli da je to slucajnost, ili da verovatno imaju visoke plate. Protivargumenti bi pobijali takve tvrdnje. Jer, slucajnost bi mogla biti da je na uslužnost naleteo samo neko od nas i ponegde, a plate im, zna se, nisu neumerene, ne odskacu od drugih. Jedan je tvrdio da su veseli od isparenja goriva. Kao ono kad klinci duvaju lepak. Ali isparenja je bilo i ranije.
A i zna se da nafta i derivati nemaju takva svojstva.
I tako bi pomenuta pojava ostala nerazjašnjena da se nedavno nisam zbližio sa jednim pumpadžijom. Bio mi je gost jer je prijatelj mog rodaka, pa rec po rec, dodosmo i na tu temu. Najpre se zagonetno osmehivao i smerno krio pogled kao mlada pred prosiocima, da bi kasnije, kada se sasvim otkravio ispricao o cemu se radi, u strogom poverenju. Dao sam mu rec da nikome necu reci. A ja kad dam rec, to je zakovano. Ne bih otkrio tajnu ni pod mukama. Nikome nisam ni rekao, niti bih. Samo je ispisujem u ogranicenom tiražu od stotinak hiljada primeraka, pa ako neko i procita, to je druga stvar.
Pumpadžija mi, elem, upola glasa isprica da ima neku spravicu u džepu koju ukljuci i usmeri u pravcu brojcanika koji odbrojava kolicinu sipanog goriva i cenu. Ta spravica ima nekakav senzor, nekakve zrake koji ubrzavaju premotavanje brojki tako da one ne odgovaraju pravom stanju. Na štetu potrošaca, naravno.
Nazivi
Kada se tako naplati litar-dva više, vozac ne može ni da primeti da je prevaren. Ali, vremenom, pumpadžije se oslobode, osile, obezobraze, pa povecavaju dobit. Tako, kada neko kupi deset litara a zapravo dobije šest, nade se u cudu na putu. Kad pre potroši gorivo? Nije mu jasno šta se dešava.
Zato, kad vidite vesele, ljubazne, vrlo predusretljive prodavce goriva, obratite pažnju da li neko od njih drži ruku u džepu.
Ako mu je ruka u džepu, znajte da nije onako kako izgleda. Nije je zavukao u svoj, vec u vaš džep.
Takve stvari danas se nazivaju dovitljivošcu. Kao da je to nešto simpaticno. Kad neko ukrade veknu hleba, kobasicu, lopov je. A ovaj na pumpi je domišljat, namazan.
Šta god da se država doseti kako da nadmudri prevarante, ovi opet nadu nacina da je nadmaše.
U Srbiji je najavljeno uvodenje kompjuterizovanih, takozvanih poreskih kasa. Svaki prodavac u radnji morace da je ima tako da mu sav promet mora biti registrovan. Prema tome ce i porez placati.
Takve kase u Crnoj Gori su vec uvedene.
Ali Crnogorci su našli rešenje kako da nadmudre porezdžije. Uostalom, ionako ih bije glas da vole da se odmaraju. A kad vec leže, šta ce drugo nego da smišljaju olakšice.
Tako su smislili da kase povremeno nocu stave u zamrzivac. Zbog hladnoce, ujutro, svi su podaci izbrisani.
Otkad je sveta i veka bilo je i bice onih koji, uz veci ili manji rizik, na lak nacin dolaze do para. Samo što ih je na nekom prostoru i u nekom vremenu, ponekad manje ili više, zavisno od uslova. Nekada i negde efikasnija je kontrola, oštrije kazne, bolji uslovi za život od poštenog rada, a nekada i negde sve suprotno, pa se prevaranti, lopovi i razbojnici namnože, kao kod nas poslednje decenije.
Što je rizik manji, to je prevara slada.
Osim uobicajenih obicnih lopovluka, ima i onih finijih, koje katkad izazivaju i simpatije, ili bar divljenje u stilu: E, cega se ljudi sete!
To su sitne prevare koje niti mnogo ojade prevarene, niti obogate varalice. Ali, potonji od njih uspevaju da lepo, skromno žive.
Na primer, ono kad prevarant objavi oglas da menja svoj dvosoban stan u Beogradu (zaista ga ima) za stan iste površine u nekom gradu u unutrašnjosti, bez doplate.
Jednom to može da bude zamena Beograd za Zajecar, drugi put za Jagodinu i tako redom.
Ako je dat oglas, na primer, da menja stan u Beogradu za isti takav u Nišu, jave mu se 20-30 zainteresovanih i on svakome kaže da želi da pogleda njihov stan i da ocekuje da mu plate povratnu autobusku kartu i jednu dnevnicu.
Teško je naci onog ko ne bi pristao na takav uslov u nadi da ce se dokopati Beograda na najpovoljniji nacin.
Vlasnik stana u Beogradu doputuje u Niš, poseti sve zainteresovane, razgleda njihove stanove, pokupi novac i svakome kaže da ce razmisliti i javiti im odluku. Pošto je on fin covek i od reci, zaista im se javi, svakome, i kaže da mu ponudeni stan ne odgovara, zbog ovoga ili onoga, i molim lepo. Dvadeset, trideset ili vec bilo koliko dnevnica i novca za autobusku kartu je uzeo i od toga lepo i skromno može da živi izvesno vreme, pa onda da oglas za neki drugi grad.
Ne može mu niko ništa. Ne podleže zakonskoj kazni. Ne može se dokazati da je ikog prevario, a možda i nije. Samo mu ne odgovara nijedan stan.
Mnogo je više raznih primera domišljatosti, odnosno oblika prevara koje nisu klasicne, nego prostora u novinama, pa se stoga valja uzdržati od daljnjeg navodenja.
Ovaj sastav je zapocet s benzinskom pumpom, sa njom ga valja i okoncati.
Videli smo kako kradu pumpadžije, ali i njih kradu.
Creva
Nocu, kada su pumpe zatvorene, lopovi dodu, skinu creva na beton i skacu po njima.
Skacu, skacu i tako prave vakuum, pode benzin. Pode, a oni ga onda sipaju u rezervoar.
Ne ukradu mnogo. Tek koliko da napune vozilo.
Ako biste prolazili pored pumpe gde momci „igraju“, mogli biste se zacuditi kakvo je to veselje.
I pomisliti: Kakva se tajna krije u benzinskim pumpama Srbije?
Prodavci veseli, samo što ne pevaju kad vam ulivaju gorivo, a kada ih nema, kada pumpa ne radi, ljudi na njoj igraju.
Veselo je u Srbiji, sve veselije.
