Pompezno najavljen prvi susret Nj.K.V. prestolonaslednika Aleksandra Karadjordjevica s novinarima, u Starom dvoru na Dedinju (pored Belog dvora), nije prosao – slavno.
Mozda raspolozenje najbolje oslikavaju reci Aleksandra na kraju susreta:
– Nismo ovom prilikom mogli da vas ponudimo ni casom vode, ni kafom. Drugi put ce valjda biti bolje!
A pedesetak novinara i isto toliko foto i tv snimatelja doslo je da, i bez posluzenja, cuje od prestolonaslednika sta ima da kaze posle skoro deset godina priprema – za svoj posao. Pre svega, da li ce na prihvatljivom srpskom jeziku objasniti kako je moguce da Karadjordjevici dodju do svog poseda, makar i „na koriscenje“, dok drugi ne mogu da dobiju ni novac, a ni neko pravo na svoje posede!
Susret je poceo u velikom salonu, u opstoj guzvi, kao da domacina nije bas mnogo interesovalo kako ce novinari, koje je pozvao, obaviti zajednicki posao. Uz opstu stisku, krenulo je tako sto su domaci novinari postavljali pitanja na srpskom i dobijali odgovore na tom jeziku, uz asistenciju dvorskog prevodioca – na uvo. Inostrani novinari su pitanja postavljali na engleskom, i na tom jeziku im je prestolonaslednik odgovarao. Ko je znao samo jedan od ova dva jezika, bivao je, jednostavno, uskracen za polovinu odgovora. Kako niko nista nije prevodio, pitanja su se ponavljala, kao i odgovori, samo na drugom jeziku.
Sve je izgledalo jos nesrecnije kad su odgovori na domacem jeziku bili najcesce nedoreceni, tesko razumljivi, uz iscekivanje Nj.K.V Aleksandra da ce biti shvaceni.
Uz razmestanje magnetofona i kamera, krenulo se nekako i s prvim pitanjem: Zasto prestolonaslednik sa suprugom nije jos sinoc prespavao u Starom dvoru? Pitacica je, naime, svojoj okolini dosapnula „kako je prestolonaslednika obezbedjenje jednostavno izbacilo u 22 sata!“
Nj.K.V je odgovorio:
– Nama se cinilo prikladnijim da se vratimo na Oplenac, jer ovde jos nemamo sve uslove za zivot!
Nevezano za zvanicni deo susreta, u „ugaoni razgovor“ se ubacio covek iz obezbedjenja, tiho, gotovo na uvo pitacici: „Ovde je vojno obezbedjenje, i molim vas da ne insinuirate. Mi nikog ne mozemo odavde da izbacimo, vec radimo samo ono sto nam se naredi. Ne mogu vam reci kako smo postupili, ali jedino znam, da nikog nismo izbacili!“
Mi, koji smo slusali saputanja po coskovima, culi smo i sledece zvanicno pitanje: Da li cete ziveti ovde sa porodicom?
Nj.K.V je napomenuo da je na to pitanje tesko odgovoriti.
– Ovde imamo izvanredne dve velike dnevne sobe, nekoliko spavacih soba i kupatila, divnu verandu, ali, molim vas, kuhinja je udaljena od ove zgrade 80 do 100 metara. A moja supruga je izvanredna domacica i ne znamo kako da resimo ovaj problem da bi nam ona spremala hranu pod ovim krovom.
Na isto pitanje, ali ino-novinara, data je dopuna:
– Moracemo da dovedemo nekog sa strane da nam kaze na koji nacin da i kujna bude pod ovim krovom. Sve je ovde u parteru i vrlo lepo. Jedino imamo problema s temperaturom.
Aleksandar nije jos siguran hoce li i deca ziveti u Starom dvoru. Jer, oni su sada po skolama i fakultetima, i dolazice u pocetku samo tokom ferija. Sigurno ce ziveti ovde.
Preslo se zatim i na finansijska pitanja. Prvo od njih je glasilo: Da li cete zadrzati osoblje koje je sada u Starom dvoru, ili cete dovesti novo, kakvo ce biti obezbedjenje, ko ce njih sve placati, da li ce objekat i dalje cuvati vojska?
– Ne bih za sada mogao da pruzim detaljnije odgovore. Vlada priprema zakon koji treba da regulise i ova pitanja. Receno mi je da ce zakon biti gotov do pocetka oktobra.
Novinari su se zatim navrzli na nacin dobijanja objekta, uz dodatno pitanje da li ocekuje da ce i drugi gradjani dobiti svoj, nekad oduzeti imetak? Da li cete biti u stanju da obezbedite odrzavanje objekata Karadjordjevica ?
Nj.K.V. Aleksandar je bio veoma sugestivan kad je izjavio da raspolaze fondovimć i da su oni, uglavnom, dovoljni da podmire sve obaveze.
– Narod ne treba da brine, jer nas ne treba da izdrzava. A nadam se da ce i drugi gradjani dobiti ono sto im je oduzeto.
Sledece pitanje, ne bas prijatnim glasom poteklo je od jednog domaceg novinara: „Hocete li nastojati da dobijete svoje posede i u Sloveniji, Crnoj Gori i Makedoniji?“
– Posebno zelim dobre odnose s vladom u Sloveniji, a mislim da ce se i tamo sve najbolje resiti sa imovinom Karadjordjevica – izjavio je Aleksandar. Ali, nije odgovorio sta ocekuje u Crnoj Gori i Makedoniji.
U kuloarima se govorkalo da je prilikom londonskog sastanka „familije“ bilo i ekstremnih stavova o podeli nasledstva porodice Karadjordjevic. Na pitanje o ostavstini, Nj.K.V je izjavilo da se u Beogradu sira porodica Karadjordjevica nije sastajala, da su imali jedan susret u Londonu, a da oko ostavstine nece biti problema.
– Mi smo se saglasili da ne bude problema. A, evo, tu je i Jelisaveta! Imamo mogucnosti da se sporazumemo.“
Na red su dosla i opsta pitanja, pa i ono o buducem radu prestolonaslednika u Beogradu. Provokativno je delovalo pitanje koliko je zadovoljan prijemom i kako ocenjuje uslove po kojima moze da radi?
– Ne znam sta da kazem! Nisam jos u stanju da se krecem po Srbiji i da se sretnem s narodom. Ja to zarko zelim, ali jos sve oko toga nije sredjeno. Nadam se da ce i to biti uskoro. Pritom se ne bih bavio politikom, ja nisam ni u jednoj stranci. Zelim jedino da u kontaktu s narodom vidim na koji bih nacin mogao da pomognem. Moja supruga i princeza Jelisaveta su se vec istakli u humanitarnim akcijama.
Na pitanje hoce li omoguciti da Stari dvor mogu da obilaze gradjani, Aleksandar je rekao da se ne pita samo on. A ako on bude o tome odlucivao, onda ce urediti da „svi uzivamo na ovom prostoru“.
Odgovorio je da ima dva spiska umetnickih predmeta. Jos oni nisu pregledani. Jedino zna da su neke slike i predmeti u muzeju, drugi u Starom dvoru na Dedinju, a neki u Belom dvoru…
– Nastojacu da sve bude vraceno na svoje mesto, onako kako je bilo u vreme mog dede i oca.
