Polovina đaka nema ni osnovna znanja

Imamo decu koja su prema kriterijumima Evropske unije funkcionalno nepismena. To je ona kategorija učenika koji nisu uspeli da pređu ni prvi nivo potrebnog znanja. Na žalost 50 odsto učenika testiranih 2006. po sistemu PIZA testa pokazalo je funkcionalnu nepismenost u domenu razumevanja pročitanog. Tome treba dodati još koji procenat, jer se zna da postoje i oni koji posle osnovne ne upisuju srednju školu – priča Baucal. On kaže da je između dva PIZA testiranja (od 2003. do 2006. godine) pao nivo obrazovanja učenika, što je direktna posledica onog što se dešava u obrazovnoj politici. U tom periodu značajna finansijska sredstva su uložena u obrazovanje, ali se očigledno ništa nije poboljšalo, čak na protiv.

Da je ovo što se danas radi u školama kolektivno ubistvo i da našu decu onesposobljavamo, umesto da ih osposobimo za život, smatra i Ljiljana Levkov, saradnik na Filozofskom fakultetu. Sve zemlje u okruženju i regionu su napredovale u pogledu reforme školovanja i danas su daleko ispred Srbije, kaže Levkov i dodaje da kod nas ne samo da ništa nije urađeno po tom pogledu, već smo i nazadovali.

Svi osnovi reforme, koja je započeta za vreme đinđićeve vlade, ukinuti su zbog političke samovolje i ogromnog neznanja onih koji o obrazovanju odlučuju. Od 2004. godine u Srbiji je na delu sprečavanje svakog pokušaja da se stvari u obrazovanju poprave, ogorčena je postojećim obrazovnim sistemom Levkov.Generacije učenika u Srbiji ne znaju da u životu primene znanja dobijena u osnovnim i srednjim školama. Još poraznija je činjenica da u Srbiji ne postoji jasan koncept u kom pravcu obrazovni sistem treba da se reformiše – jedinstven je stav sagovornika ,,Blica nedelje“ na pitanje: ,,Dokle se stiglo sa reformom obrazovanja u Srbiji?“.
Ljiljana Levkov još kaže da su novi planovi i programi za osnovno obrazovanje očajni, jer se ne razlikuju puno od onih prethodnih koji su dali katastrofalne rezultate.

– Neverovatan je način na koji se naši rukovodioci odnose prema tim očajnim rezultatima. Nikad nikog nisam čula da kaže da moramo da se bolje organizujemo, da nešto promenimo u toj oblasti, jer to stvara lošu sliku o nama. Svi samo traže izgovore i opravdanja – kaže ona i dodaje da ozbiljne reforme u obrazovanju, nije bilo od 1956. godine, tada je sistem u potpunosti reformisan i inoviran. Od tada se sve vrti u istim okvirima. U međuvremenu su Evropa i svet otišli daleko ispred nas. I ne samo oni, čak i male afričke i azijske zemlje napravile su ogromne iskorake u tom pogledu.
U privatnim osnovnim i srednjim školama koje rade po nastavnom planu i programu Ministarstva prosvete, kažu da su dodatno morali da se potrude kako bi učenicima čiji roditelji imaju dublji džep, ponudili funkcionalno znanje.
– Osnovna škola ,,Ruđer Bošković“ je od ove godine u sistemu Kembridž obrazovanja. Odnosno, imamo bilingvalni pristup, akreditovani smo i po standardima Kembridža za osnovnu školu i po domaćim standardima. Naš nastavni kadar je obučavan u inostranstvu. Obrazovni sistem kod nas se zasniva na tome da profesori predaju, deca nauče, to na času izdeklamuju, ali ne znaju da to znanje primene u praksi, nema funkcionalnog učenja. Mi se ovde u našoj školi trudimo da deca uče kroz projekte, da savladavaju gradivo kroz konkretne situacije u prirodi – kaže Mladen Šarćević, menadžer u školi ,,Ruđer Bošković“.

On kaže da je naš najveći problem što nisu izrađeni obrazovni standardi. Što se ne zna šta je osnovno znanje koje učenik mora da ponese kada završi razred.
Inače ulaganje u kvalitetno obrazovanje samo jednog đaka, državi može da se isplati tridesetostruko. Računica je jasna ako se samo uzme u obzir koliki će prihod državi donositi to mlado lice kroz poreze koje će plaćati i od toga što nije na socijalnoj pomoći.

Kovač: Poboljšaćemo kvalitet nastave

Pošto je novi ministar prosvete imenovan tokom leta, neka važna novina nije ni mogla da uđe u sistem obrazovanja, ali su problemi identifikovani.
– Imamo snimak situacije koji smo dobili međunarodnim komparativnim analizama za poslednjih nekoliko godina. Taj snimak ne govori ono što bismo mi želeli da čujemo. Postoje velike razlike i među samim školama kod nas. Neke su veoma dobre, a neke jako loše – kaže Tinde Kovač – Cerović. U cilju poboljšanja kvaliteta nastave Ministarstvo ima u planu da iskoristi modele funkcionisanja dobrih škola. Uspešni će podeliti svoja iskustva i ispričati drugima kako su postigli dobre rezultate, a koristiće se i iskustva zemalja u okruženju.
Jedan od prioriteta je što veći i kvalitetniji obuhvat grupa dece koja nisu dovoljno uključena u proces obrazovanja. To su konkretno romska populacija, deca sa posebnim potrebama i veoma siromašna deca iz ruralnih sredina koja se godinama osipaju iz sistema školstva

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.