Dankinja Ingrid Rosenfeld naprosto je zaljubljena u Srbe i pravoslavlje. Diplomirala je na Umetničkoj školi u Danskoj, a školu ikonopisanja je nastavila u Srbiji. U Narodnom muzeju u Beogradu radila je jedno vreme kao restaurator starih ikona. Bavi se ikonopisanjem, konzervacijom i restauracijom slika i ikona, a već nekoliko godina redovno učestvuje u radu međunarodne likovne kolonije u Velikoj Hoči, na Kosovu i Metohiji. Radila je na restauraciji oštećenog ikonostasa iz manastira Zočište, obišla sve manastire na Kosovu i Metohiji, tri puta bila u manastiru Ostrog, a najjači utisak je ponela iz Dečana.
Ingrid Rosenfeld veliki je prijatelj srpskog naroda i pre pet godina primila je pravoslavnu veru. Na krštenju je dobila ime Mihaila. Tokom više od decenije obilaska manastira po Srbiji, naučila je i srpski jezik.
Poriv iz duše
– Pravoslavlje sam primila 10. maja 2003. u manastiru Blagoveštenje rudničko, na severoistočnim obroncima Rudnika, u klisuri Blagoveštenske reke, nekoliko kilometara od Strugara. Ne mogu tačno da objasnim odluku da pređem u pravoslavlje. Toga jutra nisam ni razmišljala o tome. Osetila sam jednostavno da treba tako da postupim – kaže ova neobična žena i umetnica.
NJeno ikonopisanje i restauratorski rad krasi pravoslavne hramove u Srbiji, Švedskoj, Švajcarskoj, Americi, Kanadi… U Danskoj predaje ikonopisanje i predavanjima širi istinu o Kosovu i Metohiji, o velikoj tragediji koja je zatekla srpski narod, njihove crkve i manastire. Jedno takvo predavanje i prikazivanje kratkog filma o Velikoj Hoči i Visokim Dečanima, održano u „Gotskoj kući Svetog duha“, u centru Kopenhagena, pratio je i pisac ovih redova. Dve godine zaredom je učestvovala na kulturnim manifestacijama u Hilerodu na poziv njenih prijatelja Srba koji žive u tom gradu.
O svojim impresijama iz Velike Hoče, Ingrid kaže:
– Bilo je prijatno iznenađenje ponovo videti manastir Zočište, u kome je crkveni pod očišćen i ponovo se koristi za službe. Sada je, hvala Bogu, nastanjen, za razliku od prethodnih godina, kada je bio samo ruševina sa „pozdravnim“ grafitima „OVK“. Ipak, najpotresnije mi je bilo kada sam videla gotovo uništeni grad Prizren. Te stravične slike ne mogu da izbrišem iz glave. Neshvatljivo mi je da su takve kulturne i istorijske vrednosti pretvorene u ruševine. Moja je velika nada i želja da istorijsko pravoslavno kulturno nasleđe preživi i nastavi da živi, da se sve popravi i zaštiti. Kao danski ikonopisac, konzervator, predavač i učitelj, osećam da je važno da upoznamo istoriju i da pokušamo da je shvatimo. Upoznati se sa pravoslavnom ikonografijom, istorijom crkava i manastira, veoma je važan deo učenja danskih studenata ikonografije. Poseta manastirima širom Srbije, posebno Dečanima, za mene je bila duhovna inspiracija i Gospodu hvala za to – emotivno zaključuje Ingrid.
– Svake godine, deo mog srca ostane na Kosovu i u Srbiji. Ove godine sam se sa svojom kćerkom Ane, ponovo vratila u Srbiju da bih ga pronašla, ali sam samo ostavila još veće „parče“.
