Samo 12,9 odsto građana Srbije ima pasoše. Kragujevčani su na vrhu ove skandalozne liste, jer se Kragujevac sa svojih 22 odsto građana sa pasošima nalazi ispred Beograda koji među dvomilionskim stanovništvom ima svega 18 odsto njih koji se mogu pohvaliti da poseduju plavi dokument. Sledi Novi Sad sa 18, pa Leskovac sa sedam procenata građana spremnih da se, ukoliko dobiju vize i obezbede, naravno, pozamašnu svotu novca, istog trena otisnu put sveta.
Onom neuporedivo većem procentu žitelja Srbije ostaje samo da mašta o putu preko granice, jer, za početak, nemaju putnu ispravu koja bi im omogućila da se uopšte nađu u dugačkim redovima ispred stranih ambasada u Beogradu.
Ove frapantne podatke izneo je krajem prošle nedelje potpredsednik Vlade Srbije Božidar đelić najavljujući, između ostalog, izmenu Zakona o putnim ispravama.
Za vicepremijera đelića, neprijatno mali broj vlasnika pasoša u Srbiji govori ne samo o tome koliko naši građani malo putuju i imaju priliku da se upoznaju sa drugim kulturama i običajima, već i to koliko je Srbija regionalno neujednačena država. On zato najavljuje dugoročnu bitku države da se životni standard, ali i kulturne navike po regijma što je moguće više ujednače.
– Biće to bitka za izlazak iz siromaštva i stvaranje mogućnosti da svi imaju pravo da putuju – kaže potpredsednik vlade.
Dinamika
Prvi pasoš države Srbije građani će moći da dobiju već u martu naredne godine, ukoliko se dinamika usvajanja zakona bude ostvarila onako kako to vlada planira. Vlada, inače, predviđa da do kraja godine budu usvojena 44 zakona iz različitih oblasti, usklađenih sa evropskim zakonodavstvom, a koji su neophodni da bi Srbija do kraja 2007. potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i da do kraja sledeće godine zatraži status zemlje kandidata za članstvo u EU.
