On dolazi u domovinu jednom godišnje. Živi u Severnoj Americi i radi u nekoj prestižnoj obrazovnoj instituciji. Na zidu drži diplomu iz oblasti tehnologije. Živi sam, trenutno cita Tolkina. Mašta o povratku u Jugoslaviju, ali pod odredenim uslovima.
Ovako bi izgledala „licna karta“ jednog od pola miliona mladih strucnjaka koji su u proteklih deset godina napustili našu zemlju. Obrazovni forum, uz podršku Unicefa i Uneska, prihvatio se teškog zadatka da sacini sliku o intelektualnom potencijalu naše zemlje koji se zarad boljeg života otisnuo u beli svet.
Kanada prva na listi
– Projekat „Breindrein“ ili odliv mozgova zapoceli smo u oktobru prošle godine. Tacnu cifru naših mladih strucnjaka koji su otišli u inostranstvo niko ne zna pouzdano, ali je jasno da takav fenomen nije iskusila nijedna zemlja na planeti – objašnjava dr Aleksandar Bogojevic, izvršni direktor Obrazovnog foruma i profesor na Institutu za fiziku.
Iako je jednu malu zemlju od deset miliona ljudi za jednu deceniju napustilo, kako se pretpostavlja, više od 500.000 mladih strucnjaka, nastavlja dr Bogojevic, odliv mozgova ne mora nužno da znaci problem. Po njegovom mišljenju ovaj intelektualni potencijal može da bude mocno oružje u periodu promena u našoj zemlji.
Podaci koje je do sada prikupio Obrazovni forum govore da više od 50 odsto mladih strucnjaka dolazi iz oblasti tehnickih hauka (elektrotehnika, mašinstvo, gradevina), a potom slede prirodne nauke (matematika, biologija, hemija…) (33 odsto), biznis i finansije, umetnost, medicina i pravo. Oko 60 odsto njih svoj životni put su nastavili u Severnoj Americi, a oko 30 odsto u Evropi.
– Mi smo oduvek bili zemlja „izvoznik“: gotove strucnjake davali smo za džabe. Istraživanja pokazuju da su naši strucnjaci najradije odlazili u Ameriku, Kanadu, Nemacku, Englesku i Holandiju. Kanada je cak prva na listi, jer ima dobro razraden sistem napredovanja. Zato se baš u ovoj zemlji naši strucnjaci najlakše penju do visokog položaja – istice Bogojevic.
Evropa je takode gladna naših strucnjaka, dodaje, navodeci podatak da Evropi treba milion i po programera u narednih pet godina.
Iako prikupljeni podaci govore da je u inostranstvu cak 70 odsto muških mozgova, Bogojevic kaže da su ovo verovatno fiktivni podaci, jer je obicaj da se prijavljuje uglavnom glava porodice. Najviše naših strucnjaka je u dobi izmedu 26 i 30 godina.
Odmah po završetku fakulteta u inostranstvo je otišlo 40 odsto mladih, a njih 22 odsto po dobijanju magistarske titule. Ono što zabrinjava jeste podatak da je 12 odsto mladih pobeglo odmah po završetku srednje škole. To je, po recima Bogojevica, marker nezdravog društva: kada ljudi beže iz drugog razreda Matematicke gimnazije u lošiju americku školu.
Jednom godišnje u domovini
Ako se uporede podaci iz poslednjih 30 godina, dobija se dramaticna slika: sve do 1990. godine u inostranstvo je odlazilo oko pet odsto mladih strucnjaka. Te 1990. godine grafikon se popeo do desetog procenta, da bi 2000. godine „vrisnuo u nebo“ – do 25 odsto.
Dijaspora devedesetih godina je izuzetno vezana za rodnu grudu. Cak 60 odsto njih želi da se vrati, uz odredene uslove, a 24 odsto odgovara sa „možda“. Najveci broj „odbeglih“ dolazi u Jugoslaviju jednom godišnje (43 odsto), a 30 procenata više puta godišnje.
Našim mladim strucnjacima u svetu je putem sajta www.braindrain.eu.org ponudena mogucnost i da na trenutak budu nostalgicni i kažu koja im hrana najviše nedostaje. Prva tri mesta na listi zauzimaju – cvarci, škembici u saftu i sarma, a maštaju o pasulju sa suvim rebrima, telecoj glavi u škembetu, celom prasetu na ražnju, ajvaru i belom siru.
Istraživaci Obrazovnog foruma neprekidno ce inovirati podatke, a svi zainteresovani mladi strucnjaci koji žive u inostranstvu putem ovog sajta mogu da se upišu u bazu podataka. Od njih se traži, osim imena i prezimena, države i grada i naziv organizacije u kojoj rade, godina kada su napustili Jugoslaviju, porodican status, podaci o tome koliko cesto dolaze i da li bi želeli da se vrate.
——————————————————————————–
Neko je i ostao
Profesor dr Srbijanka Turajlic, pomocnik ministra za više i visoko obrazovanje, smatra da nisu tacni podaci o pola miliona mladih koji su otišli za deset godina. Po njenim recima, dovoljno je samo da se uporede podaci sa poslednjeg popisa 1991. godine kada je ta cifra oznacavala ukupan broj visokostrucnih kadrova. Takode, na primer, na najvecem, Beogradskom univerzitetu, godišnje diplomira oko 10.000 studenata.
– Dakle, nisu svi otišli, neko je i ostao. Ne treba izlaziti u javnost sa tolikim brojkama da bi se ukazalo na problem. Problem je ako iz zemlje ode i pet visokoobrazovanih mladih strucnjaka, problem je ako ode i jedan – istice profesorka Turajlic.
