Ne kajem se što sam završio u zatvoru, iskreno, očekivao sam novačnu kaznu, ne i hapšenje, ali ne smeta mi ni što sam nekoliko dana proveo u zatvoru.
Policajci su me bodrili porukama Bravo, majstore“, a jedan od njih rekao mi je da bi bilo bolje da sam spalio Bajdena nego zastavu
Paljenjem zastave hteo sam da pokažem da nije cela Srbija zaboravila koliko američki potpredsednik mrzi Srbe
Ne bi mi smetalo da mi zabrane odlazak u Ameriku. Odlično mi je u mojoj Srbiji, jedinoj otadžbini, a i Balkan na kome smo je najplodnije i najidealnije tle za bune i anarhiju
ćeliju sam delio sa pet cimera, bio je tu jedan Rom švercer, Kurdi koji su ilegalno boravili u Srbiji i ljudi koji nisu plaćali račune
Spremni smo da se pridružimo narodu na ulicama. Aktivno radimo na tome da do opšteg bunta dođe što pre, jer je narodu dogorelo do nokata
Ne kajem se zbog spaljivanja zastave Sjedinjenih Američkih Država, ponovo bih to uradio. To je bio moj način da iskažem protest i nezadovoljstvo zbog dolaska Džozefa Bajdena u Beograd, kaže na početku razgovora za Pravdu Ratibor Trivunac, čovek koji je na dan Bajdenove posete u Beogradu na Trgu Republike spalio američku zastavu.
· Zbog Bajdena ste završili u zatvoru, zašto vas američki potpredsednik toliko nervira?
– Bajden je čovek koji je nebrojano puta dosad pokazao koliko mrzi Srbiju i srpski narod. Paljenjem zastave želeo sam da pokažem da nije cela Srbija zaboravila koliko je strasno zagovarao bombardovanje Srbije. Nažalost, to je izgleda zaboravila naša Vlada, koja je tog dana sve Beograđane držala kao u nekom getu, bez prava na slobodno kretanje svojim gradom.
· Da li ste očekivali hapšenje i zatvorsku kaznu posle spaljivanja zastave SAD?
– Privođenje smo u Anarhosindikalističkom pokretu očekivali. Priznajem da me je ekspresna kazna zatvora od deset dana iznenadila, kao i ostale moje kolege. Mislio sam da će me kazniti novčano, ali očigledno da je režim hteo da zastraši sve one koji bi se odlučili na eventualne buduće proteste poput ovog, i ja sam trebao da poslužim za primer. Nije me kazna zatvora uplašila ni demoralisala, naprotiv. Svi pravi anarhisti su tokom svog života osetili šta znači biti u zatvoru, najčešće nepravedno osuđeni!
· Osuđeni ste na deset, ali ste u zatvoru proveli tri dana. Kako je to sve izgledalo i kakav je bio odnos policije prema vama?
– Ne mogu da kažem da su policajci bili korektni prema meni jer samom činjenicom da su me uhapsili ne može se govoriti o njihovoj korektnosti! Ipak, moram istaći da nisu primenjivali nikakvu fizičku silu, a od mnogih sam čak dobio i pohvale za svoj postupak, naravno, ne javne već u pola glasa.
· Šta su vam govorili policajci?
– Bilo je tu ono klasično: Bravo majstore“! Jedan policajac mi je čak rekao da bi bilo bolje da sam spalio Bajdena nego američku zastavu.
· Kako je izgledao boravak u zatvoru?
– Pokazalo se da je tačna ona izreka da je robija jedna velika životna škola. Iako sam, Bogu hvala, iza rešetaka ostao samo tri dana, imao sam prilike da vidim ko sve i zašto danas u Srbiji ide iza brave“.
· S kim ste bili u ćeliji?
– U ćeliji u kojoj sam bio, u zatvoru Padinska skela“, nalazila su se još petorica mojih cimera“, i to je bila čitava galerija likova, od Roma švercera, Kurda koji su ilegalno boravili u Srbiji do ljudi koji nisu plaćali račune. Nisam imao probleme ni sa jednim od njih a svi su imali simpatije za ono što sam uradio!
· Da li je tokom boravka u zatvoru bilo nekih anegdota?
– Nije bilo nekih klasičnih anegdota, mada mi je interesantna bila reakcija zatvorskog psihologa. Kada sam izjavio da sam vegetarijanac, bila je iskreno iznenađena, rekavši da sam prvi javno deklarisani vegetarijanac u Padinskoj skeli“ do sada! Izašli su mi u susret i obezbedili mi jela bez mesa a o ukusu istih bolje da ne govorim!
· Plašite li se da posle ovoga što ste uradili nikada više nećete dobiti vizu za ulazak u SAD?
– Ma, kakvo plašenje i strah, čega da se bojim? Ja sam u Americi bio već nekoliko puta, poslednji put pre deset godina, 1999. godine, neposredno posle bombardovanja, kada sam bio u poseti tamošnjim anarhističkim organizacijama. Mi inače sarađujemo sa svim organizacijama našeg usmerenja iz celog sveta, i kada sam tokom spaljivanja zastave čitao proglas, tu sam jasno istakao da pravimo razliku između vlade SAD i američkog naroda. Trenutno nemam potrebe da idem u Ameriku a, i ako se desi da nikad više ne odem tamo, Bože moj, šta da se radi! Meni je odlično u mojoj Srbiji, jedinoj otadžbini, a i Balkan na kome smo je najplodnije i najidealnije tle za bune i anarhiju!
· Ukoliko na jesen dođe do opštenarodnog bunta i protesta, da li ćete se kao Anarhosindikalistički pokret pridružiti narodu?
– Ne samo da ćemo se pridružiti već aktivno i radimo da do opšteg bunta dođe što pre jer je dogorelo do nokata! Imamo takođe i raširenu mrežu naših aktivista na Beogradskom univerzitetu, tako da, kada do bunta dođe, treba očekivati da će svi slojevi ovog napaćenog naroda uzeti učešće!
Da li biste ponovo uradili nešto slično?
– Svakako, ako tako odluči moja organizacija i ako bi takav čin imao jednako simboličko značenje poput ovog spaljivanja zastave. Ovaj režim je uništio srpski narod, i duhovno i ekonomski, i krajnje je vreme da se i ovakvim vidom protesta i poteza privuče pažnja javnosti.
Srećko Milovanović
Vašington ne menja politiku prema Balkanu
Stiven Majer i Dag Bandou: Klintonova i Bajden će određivati američku politiku prema Balkanu
Vašington, od našeg dopisnika – Dag Bandou, autor nove knjige Spoljne besmislice: Nova američka globalna imperija, ekspert iz vašingtonskog instituta Kejto, očekuje da će ova administracija nastaviti svoju aktivnost na Balkanu jer je u prošlosti u vreme Klintona doživela neuspeh. Buš se u politici prema Balkanu držao linije zacrtane u Klintonovoj administraciji. Iako je Obama dobio izbore suprotstavljajući se greškama koje je u spoljnoj politici počinio njegov prethodnik, imenovanje Hilari Klinton za državnog sekretara govori da će se na balkanskom mikroplanu održati kontinuitet sa devedesetim, kaže u razgovoru za Politiku Dag Bandou.
Pokušaće da završe ovaj posao, nastavljaju sa zacrtanim smernicama, bez obzira na činjenicu što je on urađen loše. No, Bandou smatra da Vašington nije očekivao veći srpski otpor. Zato će sada morati da u ovaj posao ulože mnogo više truda.
Što se Bosne i Hercegovine tiče, Bandou konstatuje da je to nefunkcionalna država i da zapadni saveznici krivicu svaljuju na Srbe, kao uvek. Srbi će, po njemu, za Brisel i Vašington ostati loši momci, jer to je najjednostavniji način da se nastavi sa dosadašnjom politikom, a javnost teško može da shvati šta se zaista dešavalo na komplikovanom Balkanu. Ali dok god Srbi ostanu čvrsti, Zapadu su vezane ruke, nema mnogo toga što u ovom trenutku može da uradi.
Na pitanje da li će Obama, kao što je obećao, promeniti ton u američkoj spoljnoj politici, pa prema tome i u politici prema Balkanu, Bandou kaže da Obama nije dovoljno upoznat sa zbivanjima u ovom regionu, ali njegov potpredsednik Džo Bajden odavno se bavi ovim područjem. Iznenadilo bi me kada bi Obama pored briga oko Rusije, Kine, Avganistana, Pakistana, Severne Koreje i Iraka imao vremena da se ozbiljnije pozabavi i Balkanom i da izmeni politiku zacrtanu još u Klintonovoj eri, kaže on.
S druge strane, doktor Stiven Majer, profesor političkih nauka na Univerzitetu za nacionalnu odbranu u Virdžiniji, nekadašnji funkcioner CIA-e, odavno se zalaže za podelu na Kosovu. Kad govori o Bosni, pominje drugi Dejton iako ne veruje da bi novi pokušaj da se Bosna uredi u funkcionalniju državu bio upriličen na formalnom nivou. Sa oživljavanjem interesa za Balkan može se očekivati da Vašington snažnije podstakne napore za promenu ustava u BiH, kaže za Politiku Stiven Majer. To neće rezultirati novom formalnom konferencijom, ali će svejedno to biti snažan pokušaj da se izmeni politička dinamika u BiH.
Nisam primetio da je predsednik Obama zainteresovan u ovom trenutku za Balkan, jer on za njega nema ni vremena. To je loše, jer se politika prema BiH ostavlja za kadrove na nižem nivou. Predsednik je angažovan oko problema koje ima sa Rusijom, Kinom, Avganistanom, Pakistanom… Balkan je ostavljen ranijim kadrovima iz Klintonove administracije, koji su ponovo u vladi. Neki od njih su na jako visokoj poziciji, naročito u Stejt departmentu. I na međunarodnom planu mogu se prepoznati neki povratnici. Pedi Ešdaun, na primer. Američki institut za mir takođe gura ovu stvar sa bosanskim ustavom, kaže Majer i dodaje da je to mreža ljudi koji se odavno poznaju, koja je stvorena još devedesetih godina i koja je intimno svesna da se politika Vašingtona tih godina pokazala neuspešnom u mnogo čemu.
Prema Majerovim rečima, sigurno je da su ljudi koji su gurali ovakvu politiku prema Bosni frustrirani kad vide da BiH kao država ne funkcioniše, uprkos ogromnim investicijama. U tom trenutku BiH je bila najznačajnije spoljnopolitičko pitanje Vašingtona u čije rešavanje je bila uključena tadašnja elita u spoljnoj politici. Danas oni priznaju da je projekat doživeo neuspeh i to je za njih emotivno, profesionalno i psihološki neprihvatljivo. Nije uopšte važno da li je jedno ili drugo rešenje u interesu SAD, dodaje Majer. Ukoliko bi se situacija u BiH pregrejala, predsednik Obama bi se angažovao, kaže Majer, samo ako bi došlo do šireg nasilja. On dodaje da je cilj da se uređenje postigne političkim sredstvima, ali ako bi došlo do nasilja u širim razmerama, SAD bi se ponovo vojno angažovala na ovom prostoru.
Na pitanje kakva je budućnost Republike Srpske, Majer ističe da velike sile nikad ne priznaju greške, niti da je njihova politika doživela neuspeh.
Iako se sa stanovišta američkog interesa možemo pitati da li nas se uopšte tiče kako će ova država na Balkanu biti uređena. Da li će RS biti nezavisna ili ne. Najverovatnije ćemo imati jedan od onih trajnih zamrznutih konflikata. Neće biti moguć dogovor ni oko centralizacije, ni oko raspada federacije. Isto kao na Kosovu, konflikt je zamrznut, kaže Majer i dodaje da SAD najverovatnije imenovati novog specijalnog izaslanika za ceo region, pri čeemu imnovanje izaslanika, kako on ocenjuje, znači da Stejt department ne radi svoj posao kako treba. On dodaje da će suština novog angažmana SAD biće pritisak na bosanske lidere da prihvate novi ustav kojim bi se praktično istopila Federacija i RS, s čime se neće složiti stanovništvo BiH sa tim složiti.
Nezavršen posao
O retorici, strategiji i implikacijama onoga što se u Vašingtonu odnedavno zove Nezavršenim poslom na Balkanu juče su u organizaciji Fondacije za balkanske studije lorda Bajrona i Američkog saveta za Kosovo u klubu na Kapitol hilu razgovarali američki eksperti koji se protive dosadašnjoj politici SAD u ovom regionu. Uz konstataciju da Vašington uz potporu kadrova iz nekadašnje Klintonove administracije pokušava da dovrši neuspešan posao započet devedesetih, većina učesnika se složila da će ovoga puta Vašington biti usredsređen pre svega na BiH i donekle na Kosovo. Panelisti očekuju da će novi ustav BiH, čime bi se oslabila ili nestala RS, biti guran pre svega političkim pritiscima.
Zorana Šuvaković
