Narodu na dar

Budimpešta ima prelepe mostove nad Dunavom. Sabadšag hid cuven je ne po izgledu i konstrukciji, vec po zlu. Ova džinovska celicna konstrukcija koja snažno vezuje dve obale, služi nesrecnim ljubavnicima, razocaranima, depresivnima i ponajviše izgubljenima za izvršenje suludih odluka – samoubistava. Vicekonzul Radiša Grujic, domacin ekipi “Vesti” koja je boravila u Budimpešti, predlaže da se vratimo Pešti i Vackoj ulici. Obilazimo još jedno srpsko duhovno i obrazovno svetilište – Tekelijanum.

– Posle prvog formiranog pozorišta 1812. i osnivanja Matice srpske 1826. godine, Tekelijanum je treca zvanicna najvažnija ustanova, takozvanih, madarskih Srba. To je ujedno i najveca zadužbina toga doba. Osnovao ju je bogati intelektualac Sava Tekelija 1838. godine – prica Grujic.

I srpska arhitektura

Današnja Tekelijanum palata gradena je u postsecesionistickom stilu, ali su na njenim zidovima uspešno uneti dekorativni elementi srednjovekovne srpske arhitekture. Tako fasadu ukrašavaju i tri reljefa iz života Save Tekelije i istorije Tekelijanuma.

Namena ove zadužbine promenjena je 1952. godine kada je i podržavljena i sve do 1991. Srbi su bili na izvestan nacin iz nje proterani.
No, pre dve godine srpskoj zajednici u Madarskoj vracen je deo zgrade, za preostali ce se još voditi “bitka”, kako se ne bi zaboravilo 114 godina rada i 500 školovanih pitomaca.

Ovaj prvi ktitor 19. veka roden je 1761. godine u Aradu (današnja Rumunija), a umro je 1842. godine u Pešti. Srpskom narodu ostavio je ogromno bogatstvo.

– Pocetni fond ove istorijske zadužbine sastojao se od 100 hiljada forinti, dve kuce u Pešti, tri dvorca u Aradu i 28 jutara zemlje.
Potom, Sava Tekelija je kupio kucu u Vackoj ulici, nedaleko od Univerziteta i Srpske pravoslavne crkve. Zatim ju je preuredio u internat, za smeštaj siromašnih studenata, koji su nazivani pitomcima Tekelijanuma – sa posebnim uživanjem pripovedao je gospodin Grujic.
Sa dvorišne strane zgrade, nalazila se velika dvorana, u kojoj su boravili pitomci, postojala je i biblioteka, a još jednu veliku sobu Tekelija je odredio za Maticu srpsku.

Radio i cika Jova

Prvi nadzornik Tekelijanuma bio je ucitelj Jovan Subota Mladenovic, a ipak najpoznatiji bio je pesnik Jovan Jovanovic, koji je nadimak Zmaj dobio upravo pišuci pesme za vreme rada u ovoj zadužbini. Pored toga ova ustanova znacajna je i po književnoj delatnosti omladine Budima i Pešte, kao i po osnivanju prvog Srpskog omladinskog društva “Prevodnica”, koje je imalo i svoj Almanah sa Kostom Ruvarcem na celu, prerano preminulim stvaraocem. Poslednji upravitelj Tekelijanuma bio je 1952. godine prota Dušan Vujicic, kod koga su ostali zadužbinski pecati.

– Ovaj veliki srpski humanista mislio je samo na interese svog naroda. Tako je odredio i prostorije za urednika “Letopisa”, a sebi je dodelio samo jednu sobu u kojoj je odsedao prilikom boravka u Pešti. Tekelija je otišao i korak dalje, deo prostora u prizemlju namenio je štampariji i na taj nacin objedinio prostor najznacajnijih srpskih obrazovnih institucija – naglašava Grujic.
Biografi ovog plemenitog coveka i istinskog brižnika srpske duhovnosti, tvrde da se Tekelija tek posle osnivanja zadužbine još više angažovao u njenom radu.
– Svake godine prilikom izbora studenata, Sava je i sam ucestvovao, dajuci primat ucenicima koji su blistali u srednjim školama. Prve godine internat je imao 12 ucenika, sledece 18, a brojka se do Prvog svetskog rata stalno povecavala – podseca vicekonzul Radiša Grujic.
S pocetka 20. veka, tacnije 1904, stara zgrada Tekelijanuma je srušena, a na isto mesto 1909. podignuta je nova koju je projektovao madarski arhitekta Šandor Beldera, cijevelelepno delo i danas ukrašava najotmeniji deo Pešte.