Goran Svilanović, ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore i predsednik Građanskog saveza Srbije prvi je dobitnik nagrade za mlade buduće lidere sveta, koju dodeljuje Sasakava fondacije čiji je Svilanović bio stipendista 1990.
U obrazloženju se navodi da je Svilanović „jasnom vizijom i čvrstim opredeljenjem pokazao posvećenost i nepokolebljivost u svojoj političkoj borbi tokom poslednje decenije, ne obazirući se na opasnosti koje je ta borba nosila sa sobom, a njegova dostignuća u promovisanju ljudskih prava
i demokratije istaknuti su kao nemerljivi doprinos razvoju građanskog društva“.
Kako niko nije prorok u vlastitoj kući, ovakav stav Sasakava fondacije očigledno ne dele i brojni Svilanovićevi zemljaci – naročito zbog činjenice da je sadašnji ministar inostranih poslova ujedno i predsednik Saveta za saradnju s Haškim tribunalom. Stoga je često na meti ovdašnjih kritičara – bilo da su u suštini istomišljenici ili protivnici. Prvi mu zameraju krutost i nedovoljnu taktičnost. Drugi pak, smatraju da je previše popustljiv i isuviše taktičan.
Po godinama je moguće naći i mlađe lidere – koji doduše nisu bili stipendisti Fondacije koja dodeljuje nagradu – gruzijski predsednik rođen u decembru 1967, tek je zašao s „krive strane tridesetih“. Ipak, Svilanoviću je u zasluge uračunat i dugogodišnji opozicioni staž.
Rođen je 22. oktobra 1963. u Gnjilanu. Diplomirao je i magistrirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, a usavršavao se na Institutu za ljudska prava u Strazburu (‘89), Pravnom fakultetu u Sarbrikenu (‘91) i Evropskom univerzitetu mira u Austriji (‘94). Kao asistent radio je na Pravnom fakultetu u Beogradu, na predmetu Građansko procesno pravo, od 1989. do 1998. godine kada je zajedno sa grupom profesora i asistenata otpušten zbog protivljenja tadašnjem Zakonu o univerzitetu. Potom je bio saradnik Jugoslovenskog foruma za ljudska prava (‘89.), vodio je SOS-telefon za žrtve nacionalne, etničke, verske, političke i sindikalne diskriminacije u Centru za antiratnu akciju (1993.-1997). Takođe, bio je predsednik Veća za ljudska prava Centra za antiratnu akciju u Beogradu (1996 – 98). Sarađuje i sa Beogradskim centrom za ljudska prava, Centrom za unapređivanje pravnih studija i nizom drugih nevladinih organizacija. Portparol Građanskog saveza je bio ‘97. godine, a potom i potpredsednik stranke (‘98). Za predsednika Građanskog saveza Srbije izabran je 1. avgusta ‘99, nakon povlačenja Vesne Pešić. Od novembra 2000. godine je ministar inostranih poslova SR Jugoslavije, a zatim i SCG. Sa suprugom Dušicom ima kćerku Danicu (1991) i sina Tihomira (1998).
