Svih njih 18, ili ih je bilo više, a možda i manje, nabili su se tog jutra, 1. januara 2001. ispod jelke. Bili su tako razdragani, nasmejani i dosadni u optimizmu k’o da su svi redom Jehovini svedoci, toliko su se medusobno tapšali po ramenu i ostalim delovima tela, da su seksualni cistunci posumnjali: „Ej, bre, pa da nisu ovi ONI…“. A doneli su i poklone, bilo je tu za svakog ponešto, jer mi smo baš za njih glasali. Juce. A sutra, videcemo.
Ovog prvog januara još su svi na broju, nekoliko ih se pocepalo, s tim što ovih 17 ne bi nikad stali ispod jelke sa onim osamnćstim, ima onih koji ne bi ni sa onim sedamnćstim, a onaj cetrnćsti bi najradije oterao „u k….“ i onog trinćstog i onog osmog, dok peti ozbiljno razmišlja da onog drugog izbaci iz stranke, koja mu se vec pocepala na tri krila, od ta tri, dva su pukla na još dva… Da l’ se sumnjalo o kome se radi. Nego, daj da vidimo šta su nam ostavili pod jelkom.
VOJISLAV KOŠTUNICA: Žene su pre godinu dana plakale kad bi ga videle. Tako im je bio sladak i smotan, sad mu doduše, ostao sam ovaj drugi epitet. Njegov poklon ispod jele bio je najlepši – gledao nas je direktno u oci, a nije licio na onog koji nas je urokljivim pogledom lovio desetak Novih godina unazad. E sad, da se ne lažemo, gledao nas je Voja Šljiva u oci i „blaženopocivše“ 2001, ispunio je obecanje. „U obe oci smo se gledali“, jedino što su prvo morali da ga obaveste. Pod jelku nam stavi državu bez granica, bez pravila i zakona, bolivijske arome.
ZORAN đINđIC: Sledece godine bicemo milioneri… Oni koji kažu da je to rekao Del Boj, a ne đindic, možda su u pravu, kao što su možda u pravu i oni koji tvrde da je junak „Mucki“, za srpskog premijera cist amater. Ili smo se u meduvremenu svi uposlili u toj uspešnoj evropskoj firmi „Ragina glava“.
Oni koji kažu da je on živi primer teorije da Srbi najviše lažu posle lova i pred izbore, možda su takode pravu. Koga je lovio prošle godine, toga je ulovio. Obecao je, pri tom, da ce od tog lova biti puno para, jer, ulov je bio kapitalac, dugacak od „onih vrata do one tamo zgrade“, ali zar u Srbiji još neko veruje u lovacke price. Što bi rekao gore pomenuti Del Boj: Ima nešto u njemu, nadam se samo da nije prelazno…
Premijer nam pod jelku stavlja uverljivu žvaku kako danas živimo mnogo bolje nego u ONIM vremenima, cak i u ONIM kad je on hteo da ude u ONU vladu. Sad ce možda ispasti nejasno – koju to sliku vidi đindic sa svog prozora, ili je možda Ružica zaboravila da skine prašinu sa stakala, pa premijer ima krivu sliku uramljenu u boljševicki ili jakobinski slogan: „Ko nije sa nama, on je protiv reformi“.
DUŠAN MIHAJLOVIC: Uh, taj je ispod jelke ostavio sve same leševe… Ostavku obecavao uvek kad treba, MUP pretvorio u slikarsku koloniju „Foto-robot 2001“, koja ce verovatno postati tradicionalna. Tvrdi da zna sve ubice, ali nema dokaze, rešio da Srbe pretvori u dobro placene cinkaroše, 300.000 maraka po komadu. Prebrojava mafijaše, ali ih ne hapsi, nije zgodno da se zamera, pošto ce možda jednog dana isti ti mafijaši doci na vlast, kako tvrdi da se može desiti. A ako mafija dode na vlast, verovatno on zna ko ce opet u vladu. Navikao covek da zna, navikao da bude u svakoj, jer od biraca nema vajde. Još nam je ostavio napismeno pod jelku paketic u kojem piše da on nije ekstra profiter, nego je uvek bio opozicija NJIMA, kad je bio sa NJIMA.
VUK OBRADOVIC: I on tvrdi da od biraca nema vajde. Možda bi on na narednim izborima mogao i da pobedi ukoliko se u Srbiji u dalekoj buducnosti obezbedi tajno glasanje, pa se dame tajno izjasne. Pod jelkom je licio na poštenjacinu. Lici i sad, doduše, svi mi volimo po malo da „šaramo“. Što rece onaj lik iz Kovacevicevog „Svetog Georgija“: I ja sam brate j…, al’ se neki red znao. Ali, on je pod jelkom ubio srpsku maco maksimu, koja je glasila „važno je da se prica, iako nisam“. Ovako ispada, ako jesam, znaci nisam. On bi mogao i da pobedi, ukoliko se u Srbiji jednom održe pošteni i tajni izbori, jer ona ženska cud je cudna rabota.
MLAđAN DINKIC: Da li mu je bliža G17 ili „ge šesnćst“ varijanta, niko pouzdano ne zna. Procitao je valjda onaj beogradski grafit: „pomozimo Karicima, žrtvama režima“, napisan još kad niko nije znao da postoji ta Astra banka. Garantuje stabilan dinar, ali šta vredi što je stabilan, kad je svaki prosecan Srbin vec nervno labilan od obecanja reformi, tranzicije, dermatovenerologije, otorinolaringologije, donacija, Svetske banke, Pariskog kluba, švedskog stola, kineskih muka, ruskih zima i drugih rogobatnih izraza novog guvernera. Mali je problem što sve cešce sedne u pogrešan autobus kad pode na posao, pa umesto u NBJ sedne u fotelju državnog tužioca.
VLADAN BATIC: Al’ taj ima sjajan dribling. Vidi se da je drugoligaš, iz Obrenovca. Obecavao brda i doline. Od propusta svoga ministarstva napravi fenomenalnu politicku promociju svoje partije. Dnevno se o njemu na TV pravi dvocasovni igrani program. I još nešto: kaže može DSS da dobije mesto predsednika Skupštine, ako podrži Vladu. Kao na pijaci. Ako hoceš da kupiš dva kilograma kupusa, moraš da kupiš i pet kilograma trulog krompira. Upao s metlom u sudove, ali generalno spremanje traje, ko i prosecno sudenje u Srbiji, do u nedogled i bez jasnih efekata.
Šta je sve nama ostavio pod jelku, ne se znaje. Ali onima koji tvrde da su DOS stavio je do znanja da dnevno pažljivo citaju meteorološki izveštaj iz Palate pravde. Jer kad se probude, možda više nisu šefovi svojih stranaka. Palata pravde je najvažnija clanica ostatka DOS.
NENAD CANAK: Negde pred prošlu Novu godinu rekao Koštunici: Predsednice, vi ste u loncu, a mi smo poklopac. Sad tvrdi da je pola njegove stranke sedelo na ruci kad su glasali za Koštunicu, kako bi im šaka utrnula. Niko više ne zna za koji se oblik autonomije zalaže. Da l’ je to švajcarski model, Titov model, Rugovin model… Zaslužan je za objavljivanje Šešeljevog politickog recnika u precanskoj obradi, a u meduvremenu je postao clan Sindikata finansijskih radnika što traže Dinkicevu glavu.
VELIMIR ILIC: Kažu da se i Peko Dapcevic tako ponašao po oslobodenju Srbije. Obecao dva kapitalna projekta, fabriku duvana u Cacku, iako je nepušac, i autoput do Cacka, iako niko ne zna u cemu je strateški znacaj tog pravca, osim u vreme kad Šumadinci peku rakiju. Ali i Velja je postavio jelku u Cacku. Kažu, tamo je neko, valjda onaj Zoran Mijatovic, ostavio nekakvu vanzemaljsku spravu koja proizvodi male otporaše. Razmnožavaju se kao amebe.
DRAGAN VESELINOV: Banatski paori su se ovajdili. Od kad je on, kažu, poceo da obilazi njive, strašila više ne postavljaju. Doduše, kažu paori, nije im još poceo da cupa brkove ko neki njegovi rodaci, a šta je sve obecavao, videcemo na prolece kad traktorske prikolice zakrce seoske puteve, kako bi doskocili fenderašima.
ŽARKO KORAC: Je l’ to onaj što podržava pedere, kazace vam prosecan Srbin. Tolerantan, predusretljiv sa novinarima, ali niko još nije shvatio koja je njegova tacna funkcija u Vladi, jer o svemu prica i pregovara. Kažu, patrijarh mu je licno poslao molbu da se upiše u prvi razred veronauke.
GORAN SVILANOVIC: Kad navede samo dva razloga zašto je Svetislav Basara najpogodniji Srbin za ambasadora na „vrucem“ Kipru, shvaticemo strategiju naše spoljne politike i u narednoj godini. Medutim, ipak smo od njega naucili carobnu formulu svemirske teorije: kako se postiže da Gradanski savez ima više funkcionera i ambasadora nego registrovanih clanova…
MOMCILO PERIŠIC: To je sad stvar egzaktne nauke koja treba da utvrdi da li general više smeta politici, ili politika njemu.
OSTALI: Oni su gasovito stanje oko nekakve tek otkrivene planete. Što su manji sve su glasniji – za reforme. Kao da su ucili školu kod druga Trockog, jer i dalje nam stoji pitanje: ima li života pre smrti.
